U Srbiji beskontaktna plaćanja koristi 80 odsto građana

Takođe, 68 odsto ispitanika bi volelo da potvrđuje plaćanje skeniranjem lica ili otiska prsta.

masterkard, platna, kartica, mastercard

Beskontaktna plaćanja se najviše koriste u supermarketima (79 odsto), na benzinskim pumpama (42 odsto) i prilikom kupovine garderobe (40 odsto), ali ne zaostaju ni medicinske ustanove (33 odsto) i drogerije (28 odsto), kao ni državne institucije i šalteri lokalne samouprave (devet odsto) koji su POS terminale za kartično plaćanje dobili tokom 2019.

Kao glavnu prednost beskontaktnih plaćanja, ispitanici ističu da su ona brža i jednostavnija od drugih platnih metoda (79 odsto), a ukazali su i na više aspekata njihove sigurnosti, počevši od toga da kartica sve vreme ostaje u ruci korisnika (31 odsto), preko sigurnosnih tehnologija koje su primenjene (26 odsto), do činjenice da beskontaktna plaćanja smanjuju zdravstvene rizike u trenutnim okolnostima pandemije (21 odsto).

Kada je reč o iznosima koji se plaćaju beskontaktno, studija pokazuje da su iznosi do 4.000 dinara odnosno oni za koje nije potrebno unositi PIN kod, blago zastupljeniji u odnosu na iznose preko te cifre koji se takođe mogu platiti prislanjanjem kartice ili mobilnog telefona i uz unošenje PIN koda (26 prema 21 odsto), navedeno je u saopštenju.

Kada su ti veći iznosi u pitanju, beskontaktna plaćanja su korišćenija od gotovinskih plaćanja (20 odsto), što je još jedan pokazatelj sve veće popularnosti ove platne metode.

Plaćanja putem mobilnih novčanika, odnosno beskontaktna plaćanja mobilnim telefonom iz aplikacije u kojoj se nalazi digitalizovana platna kartica, predstavljaju opciju za koju je zainteresovano 67 odsto.

Kao srodne opcije plaćanja za koja se koriste mobilni telefoni, ispitanici su istakli i prenos sredstava putem broja telefona (41 odsto), prenos sredstava sa jedne kartice na drugu putem servisa kao što je MoneySend (38 odsto) i plaćanja iz m-banking aplikacija (33 odsto).