U dijaspori živi dva miliona Srba, samo u tri zemlje ima ih milion i njihovi POSLOVI SADA SU NA NAJVEĆEM UDARU

bec 20201207 ap ronald zak vienna Di021022462 preview

Foto: Ronald Zak / Tanjug

Poslušajte vest preko audio fajla

Korona-kriza osetila se najpre u turizmu i ugostiteljstvu, oblastima koje se i dalje ne oporavljaju, a prema procenama ne deluje ni da će uskoro. Trgovina, gastronomija, pa čak i građevina takođe su se ubrzo našle na udaru, a sve to je veliki znak uzbune za građane Srbije koji žive i rade u dijaspori, jer su upravo najčešće zaposleni baš u tim sektorima.

Prema poslednjim podacima, oko dva miliona Srba živi u dijaspori. Čak 650.000 njih živi u Sjedinjenim Američkim Državama, dok ih je u Nemačkoj i Austriji više od 500.000. A prethodnih nedelja baš iz ovih zemalja stiže najviše vesti o teškoj situaciji na tržištu rada.

Tako se navodi da je krajem januara broj nezaposlenih u Austriji dostigao 535.470, što je najviše još od Drugog svetskog rata, da se u Nemačkoj tokom korona-krize okončao rast zaposlenosti koji je trajao 14 godina, a u Americi je gotovo dvostruko više nezaposlenih nego pre krize.


Foto: Ronald Zak / Tanjug

Kako su pre krize zaposlenje van Srbije građani najpre nalazili u ugostiteljstvu, turizmu, gastronomiji, te su često radili kao konobari, prodavci, ili recimo u proizvodnim firmama jasno je da su mnogi već na početku uticaja korone na privredu ostali bez posla. I oni koji su zadržali radno mesto, sada strepe, naravno, osim zaposlenih u zdravstvu, gde su svakako i dalje, po prirodi stvari, veoma traženi.

Još na početku pandemije analitičari su isticali da bez posla najpre ostaju zaposleni po ugovorima o delu, honorarno, mahom labavijim ugovorima, što i jeste najčešći slučaj sa vidom zaposlenja naših građana u drugim državama. Mnogi su se već tada vratili u Srbiju, očekujući bolje dane. Međutim, i oni koji su uspevali da sačuvaju radna mesta, sada ostaju bez istih jer se privrede i dalje ne oporavljaju, a dodatne mere zaključavanja samo su otežale situaciju.

Sada su, prema rečima ekonomista, i poslodavci shvatili da im se više isplati da plaćaju naknade za nezaposlene dok čekaju da se pandemija završi.

Zaključavanje posebno uticalo na tržište rada

U Nemačkoj je recimo, tokom 2020. godišnji prosek broja zaposlenih iznosio 44,8 miliona, što znači da je bilo 477.000 manje zaposlenih nego 2019. godine.

“Time se tokom korona-krize okončao rast zaposlenosti koji je trajao 14 godina, čak i tokom globalne ekonomske i finansijske krize 2008. i 2009. godine”, saopštili su iz tamošnjeg Zavoda za statistiku.

Najveći pad broja zaposlenih je očekivano u sektoru usluga (281.000) u koji se broje trgovina, prevoz i ugostiteljstvo. Tokom prošle godine su mahom nestajala radna mesta bez stalnih ugovora, dok je kako navode, skoro dva miliona ljudi na takozvanom skraćenom radu.

I austrijski ministar rada nedavno je ukazao da se posebno mera zaključavanja negativno odražava na tržište rada.

“Bilans u januaru pokazuje da smo i dalje, zbog pandemije, u veoma teškoj situaciji na tržištu rada”, kazao je ministar rada Martin Koher.

Direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) Johanes Kopf naveo je da je posebno negativna situacija u turizmu, i da je u toj privrednoj grani nezaposlenost, u poređenju sa januarom prošle godine, udvostručena.


Foto: Profimedia

U Americi je zvanično stopa nezaposlenosti 6,3 odsto, ali kako navode analitičari, veliki broj ljudi je u aprilu otišao s tržišta rada i od juna se praktično niko nije vratio.

“Stopa nezaposlenosti je ustvari gotovo 8,3 odsto”, istakao je Džejson Furman, ekonomista u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju (PIIE) u objavi na Tviteru.

Više od trećine nezaposlenih je bez posla duže od šest meseci, a šest miliona ljudi radi skraćeno radno vreme.