Na korak od SRPSKE strategije za razvoj startap ekosistema: ESTONIJA I IZRAEL su primer da i u MALIM EKOSISTEMIMA može da nastaneVELIKI BROJ USPEŠNIH STARTAPA

Prošlo je nedelju dana od kada je najavljeno osnivanje Radne grupe za izradu Strategije za razvoj startap ekosistema kojom će predsedavati nevladina organizacija Inicijativa „Digitalna Srbija”, čime prvi put u Srbiji tehnološki startapi ulaze u jedan strateški državni dokument. Tim povodom, za istim stolom će tokom narednih šest meseci sedeti predstavnici državnih institucija, ali i predstavnici direktnih učesnika ovog ekosistema iz organizacija kao što su ICT Hub, Impact Hub, Srpska blokčejn inicijativa, kao i tehnološki preduzetnici koji su ostvarili uspeh na globalnom tržištu.

Jedan od tih članova Radne grupe je i Jan Kobler, partner u investicionim fondu South Central Ventures – organizaciji koja je pre pet godina uplivala na tržište Jugoistočne Evrope sa sredstvima od 40 miliona evra namenjenih ulaganju u startape. Njegov zadatak je bio da nalazi obećavajuće startape u regionu i finansiranjem i savetima pomogne njihov razvoj, što je u poslednjih godina radio više nego uspešno pa danas South Central Ventures u svom portfoliu broji nekoliko desetina tehnoloških startapa.

Zbog svog tog iskustva i uloge člana Radne grupe koju upravo preuzima, sa Janom Koblerom smo razgovarali o motivima za ulazak u proces kreiranja nacionalne strategije za razvoj startap ekosistema, saradnji sa „Digitalnom Srbijom”, ali i o tome kako nastaju uspešni startap ekosistemi i potencijalu koji imaju srpski startapi za pozicioniranje u svetu.

Mnogi naši čitaoci možda i ne znaju zašto je razvoj startap ekosistema važan za jednu zemlju. Da li možete da objasnite zašto je to tako?

Startap ekosistem je izuzetno važan jer tehnološkim preduzetnicima pruža okruženje u kome mogu brže da razvijaju svoje kompanije i povećava verovatnoću uspešnog poslovanja pojedinačnih kompanija. Statistika po definiciji nije na strani startap preduzetnika jer nam govori da devet od deset novoosnovanih tehnoloških kompanija neće opstati. Zbog toga je značajno da preduzetnici, organizacije koje pružaju podršku mladim kompanijama (akceleratori, inkubatori, tehnološki parkovi), fakulteti, korporacije i investitori deluju zajedno u neformalnom sistemu sa svrhom osnivanja, razvoja i ekspanzije startapa.

Ovo samo po sebi donosi mnoge pozitivne efekte. Startapi zapošljavaju, izvor su inovacija, magnet za kvalitetne ljude i investitore. Svoje proizvode i usluge proizvode lokalno, a prodaju globalnim klijentima i na taj način grade mostove znanja i kapitala. Dobar ekosistem povećava šansu da u svemu tome budu uspešni. Na primeru Estonije ili Izraela vidimo kako i mali ekosistemi mogu da generišu neproporcionalno veliki broj globalno relevantnih tehnoloških kompanija.

Deo ste tek formirane Radne grupe za pisanje Strategije razvoja startap ekosistema. Sa kakvim očekivanjima ulazite u ovo telo?

Ono što svakako očekujem je da ćemo uspeti da identifikujemo dugoročne ciljeve, konkretne aktivnosti koje vode ka njima, vremenske rokove i odgovorne osobe. S obzirom na to da poznajem nekoliko članova Radne grupe nemam sumnju da možemo vrlo dobro da definišemo šta je potrebno lokalnom startap ekosistemu, i još važnije, kako da strategija zaživi u praksi. Trenutno se nalazimo pred prvim sastankom Radne grupe i detaljnim upoznavanjem sa planom rada, što znači da ćemo tek za koju nedelju da govorimo o konkretnim potezima.

Imate višegodišnje iskustvo u radu sa startapima. Koji deo tog iskustva očekujete da će najviše doprineti radu grupe?

Mi smo u Srbiji i regionu u poslednjih pet godina investirali u 28 startapa. U momentu ulaganja većina njih je bila u jako ranoj fazi razvoja i naša investicija im je pomogla da ubrzaju put ka međunarodnoj ekspanziji, što je naročito važno imajući u vidu da je jedan od najvažnijih elementa uspešnosti startapa njegova sposobnost da bude globalno prisutan i relevantan.

Smatram da imam poprilično dobro razumevanje koje izazove lokalni startapi imaju u postizanju globalne relevantnosti i želeo bih da u okviru Radne grupe pričamo o načinima i mehanizmima koji će osnivačima olakšati taj put. Jedan od načina je da Beograd i Srbiju pozicioniramo kao startap i investor friendly destinaciju.

Kada već govorimo o globalnoj relevantnosti, koje preduslove jedno mesto treba da ispuni da bi izgradilo uspešan startap ekosistem?

Da bi startap ekosistem mogao da se razvije potrebno je nekoliko elemenata. Temelj svakako mora da postoji u obrazovnim insitucijama, primarno univerzitetima, jer su oni izvor znanja, ideja i sposobnih ljudi sa preduzetničkim ambicijama. Idealno je ako postoje mesta gde osnivači startapa međusobno mogu da dele ideje, iskustva i greške, budu u prilici da upoznaju mentore i jednostavno se druže s ljudima koji imaju slične aspiracije. Startap ekosistem dobro funkcioniše ako u blizini postoje klijenti sa kojima tehnološke kompanije mogu da testiraju ili im prodaju svoje proizvode i usluge. Tim klijentima, obično većim kompanijama ili korporacijama, je rad sa startapima interesantan s obzirom na to da im predstavlja izvor inovacija i svežijeg načina razmišljanja, zbog čega na njih gledaju kao na svojevrsnu spoljašnju jedinicu za istraživanje i razvoj. U nekim slučajevima dolazi i do akvizicije/kupovine startapa od strane korporacija u ekosistemu – nekada zbog proizvoda koji startap razvija, a još češće zbog ljudi koji ga pokreću. Svi ti procesi izgradnje ekosistema mogu dodatno da se ubrzaju ako startap kompanije imaju mogućnost finansiranja svog poslovanja.

Kako u tom slučaju jednom startapu može da pomogne postojanje Strategije razvoja startap ekosistema? A kako investicionom fondu?

Misim da je odgovor i za jednu i za drugu stranu sličan. Postojanje strategije jeste već samo po sebi koristno jer podiže značaj i svest o startapima. Ali ključno je da strategija vodi do nekih konkretnih aktivnosti i unapređuje ekosistem koji će biti bolji i uspešniji u momentu kada budemo imali još više novoosnovanih strartapa, jos više prodatih startapa, više osnivača koji će pokretati nove kompanije ili investirati kao poslovni anđeli, i naravno, kada budemo imali još više aktivnih investicionih fondova u regionu.

South Central Ventures investira u startape na ovim prostorima već petu godinu. To je dovoljno vremena da možete da zapazite da li i kako se domaći ekosistem menjao?

Nema nikakve sumnje da ekosistem napreduje. Svake godine postoji sve veći broj organizacija, ljudi i korporacija koji su aktivni u kreiranju startap ekosistema, vide neku korist za sebe i time podižu kvalitet. A najrelevantnija merila uspešnosti ekosistema su upravo broj startapa, njihova uspešnost i kvalitet.

Evoluciju lokalnih startapa bih mogao da podelim u tri faze od kojih je svaka značajna i na neki način jeste preduslov za sledeću. Pre dvadeset godina tehnološke kompanije u Srbiji uglavnom su pružale IT usluge stranim korporacijama i u toj fazi su se stvorili temelji za razvoj ekosistema. Te domaće kompanije su vremenom sve više bivale integrisane u razvoj različitih proizvoda kompanija kao što su Cisco, Adobe itd. Na taj način se stvorila kritična masa domaćih ljudi koji su dobili mnogo znanja iz product menadžmenta. Zatim je pre oko deset godina došlo do razvoja startapa koji su se bazirali na lokalizaciji poslovnih modela iz inostranstva. To su bile kompanije koje su krenule sa sopstvenim proizvodom ili platformom i brzo narasle na lokalnom tržistu, koje je u ono vreme bilo relativno nezasićeno. Primer kompanije iz tog vremena koja je uspela čak i da podigne kapital od nekoliko biznis anđela (business angels) je Limundo.

A onda, kad gledam poslednjih nekoliko godina i kakve kompanije proizilaze iz ekosistema, rekao bih da je sve više kompanija koje koristeći lokalne ljude i resurse opslužuju neku globalnu nišu ili industriju. Štaviše, ne samo da zaustavljaju i preokreću famozni odliv mozgova, nego su toliko atraktivne i konkurentne da lokalno zapošljavaju stručnjake iz inostranstva.

Radili ste sa startapima i sa drugih tržišta, da li postoje modeli koje uspešno možemo da implementiramo i kod nas?

Uvek sam radio sa regionalnim startapima i svima je zajedničko to što operišu na relativno malom domaćem tržištu zbog čega moraju vrlo brzo da krenu da se šire u inostranstvo. Većina uspešnih startapa iz regiona je zato počela da se organizuje u dve kancelarije. U regionalnoj zadržavaju razvoj proizvoda, podršku klijentima, deo prodaje, ljudske resurse i finansije, što znači da većinski deo kompanije ostaje u regionu. A deo menedžmenta i prodaja uvek moraju da budu tamo gde su klijenti i investitori, što u većini slučajeva znači u zapadnoj Evropi ili Americi.

To je model organizacije o kojem bi svaki domaći startap sa globalnim aspiracijama morao da razmišlja ukoliko želi da uveća šanse svog uspeha. Na taj način smo mi organizovali nekoliko kompanija u koje smo investirali, na primer Alchemy iz Novog Sada i Workpuls iz Beograda. Model funkcionise odlično.

Iako pokrivate ceo region, odlučili ste se da svoje sedište stavite u Beograd. Zašto?

Osim Beograda kancelarije sa lokalnim timovima imamo i u Skoplju, Ljubljani i Zagrebu, tako da bih rekao da smo poprilično decentralizovani. Ali da, od osnivanja investicionog fonda ENIF bili smo uvereni da ćemo u Beogradu i Srbiji videti mnogo prilika za nvestiranje u tehnološke startape i zbog toga imamo sedište ovde. Mislim da je Beograd odlično pozicioniran da na nivou Evrope postane prepoznatljiv po startap zajednici i ekosistemu. Na neki način kao Berlin, ali sa boljom klimom i još gostoljubivijim ljudima.

Ljudi iz Inicijative „Digitalna Srbija” rešavaju vrlo praktične i operativne probleme

Zadatak da izađe sa predlogom Strategije za razvoj startap ekosistema stavljen je pred 38 članova grupe među kojima su, pored predstavnika naučno-tehnoloških parkova, lokalnih IKT klastera, ministarstava i drugih državnih institucija, istaknuti akteri u startap ekosistemu. Pored Jana, samo neki od njih su Igor Bogićević – osnivač svetski uspešnog startapa iz oblasti biotehnologije Seven Bridges, Zoran Vasiljev – vodeći čovek startapa Centili koji se mobilnim plaćanjima bavi na globalnom nivou, Tihomir Bajić – ostvaren preduzetnik u SAD i Kanadi i anđeoski investitor, Tanja Kuzman – menadžerka za startape i korporativne inovacije u kompaniji PwC, Ivan Bjelajac ispred Srpske blokčejn inicijative, Marko Mudrinić sa poslovno-tehnološkog portala Netokracija, Nenad Moslavac – jedan od osnivača organizacije za podršku startapima Impact Hub… A, radom novoosnovane grupe će predsedavati Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija”, čiji angažman Jan Kobler komentariše rečima:

Iz sopstvenog iskustva znam za nekoliko primera kada su ljudi iz Inicijative „Digitalna Srbija” rešavali vrlo praktične i operativne probleme, sa kojima se susreću akteri startap ekosistema. Dakle, oni nisu bili samo od reči, nego i od konkretne akcije. Mislim da je vrlo bitno da u zajednici postoji takva organizacija koja sa velikom dozom entuzijazma konstruktivno upozorava na izazove, prepreke i predlaže moguća rešenja. Sa time u vidu je njihova ekspertiza ovde više nego potrebna.

Od svega gore navedenog srpski startapi imaju još jedan ‘bonus’ – udruženje Serbian Entrepreneurs, čiji predstavnik je takođe deo Radne grupe, preko kojeg domaći preduzetnici mogu dobiti inicijalnu pomoć u vezi globalnog širenja.