Korona nije zaustavila građevinski sektor u Srbiji

Beograd — Premda je kriza izazvana pandemijom finansijski ozbiljno ugrozila brojne sektore, gradnja u Srbiji nije zaustavljena


Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos, nenovbrothers

Foto: Depositphotos, nenovbrothers

Tokom 2020. podneto je čak 116.737 zahteva za građevinsku dozvolu, što je za 8,0 posto više nego 2019.

Efikasnost su zadržali i službenici zaduženi za obradu zahteva, te je do februara ove godine rešeno 98 posto zahteva, od čega 86 procenata sa pozitivnim ishodom, zaključak je Godišnjeg izveštaja NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije.

Prema podacima NALED-a, na listi najuspešnijih gradova u izdavanju građevinskih dozvola su se prošle godine našli Sremska Mitrovica, Novi Sad, Sombor, Kragujevac i Šabac.

Među opštinama sa brojem zahteva većim od republičkog proseka, šampionske pozicije pripale su Sopotu, Novom Bečeju i Surčinu, dok su među opštinama sa brojem zahteva ispod republičkog proseka najefikasnije bile Svrljig, Beočin i Lajkovac.

“Kada je reč o brzini izdavanja dozvola za gradnju, primetno je da prosečni rokovi neznatno prevazilaze rokove propisane zakonom, ali isto tako ohrabruje činjenica da se prosečan rok rešavanja zahteva smanjio kod svih tipova dozvola u odnosu na 2019”, kaže Jovan Purar, predsednik Saveza za imovinu i investicije i direktor društva MK Grupa.

Primera radi, dok je za izdavanje građevinske dozvole pretprošle godine bilo neophodno devet dana, u 2020. je ista procedura skraćena na sedam radnih dana, dodaje on.

“S druge strane, zabrinjava to što 15 posto gradova i 12 posto opština i dalje kasni u obradi svih tipova dozvola”, napominje Purar, navodi se u saopšrenjeu NALED-a.

Kašnjenja su najveća kod izdavanja upotrebne dozvole, koje gradovi izdaju u proseku za 11 dana, a opštine za sedam, iako je zakonski rok pet dana.

Isti rok važi za građevinske dozvole, ali ih gradovi u proseku izdaju za osam dana. Inače, svaki deseti zahtev koji podnesu građani i investitori nije ispravan i zahteva doradu.

Savez za imovinu i investicije uputio je i niz inicijativa Vladi Srbije i resornim institucijama za rešavanje pitanja imovine u Srbiji i unapređenje uslova za gradnju i investicije.

Među njima se posebno izdvajaju predlozi za omogućavanje besplatnog upisa u katastar u naredne dve godine kako bi se građani podstakli na upisivanje nepokretnosti, ukidanje zakona o konverziji koji ne ostvaruje ciljeve zbog kojih je donet i blokira izgradnju, produženje roka za legalizaciju i omogućavanje masovnog ozakonjenja gde ne postoje sporovi nad nepokretnostima, kao i razvoj sistema eProstor za efikasniju izradu prostornih i urbanističkih planova.

Savez ističe i da se uvođenje elektronske registracije za sve vrste privrednih društava pokazalo kao urgentno pitanje u uslovima aktuelne zdravstvene krize.

U cilju skraćivanja stečajnih postupaka koji se u Srbiji ne mogu okončati za manje od dve godine predloženo je ukidanje nepotrebnih troškova i skraćivanje rokova, a pred Ministarstvu privrede upućen je i predlog rešenja za sporove nad zadružnim zemljištem.

Zajedno s Ministarstvom rudarstva i energetike, Savez za imovinu i investicije započeo je aktivnosti na uvođenju digitalnih procedura u ovim oblastima (eEnergetika i eRudarstvo) u cilju bržeg izdavanja dozvola i privlačenja investicija, kao i na donošenju novih zakona koji su u proceduri – izmene zakona o energetici, rudarstvu i energetskoj efikasnosti, kao i posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije.

Savez za imovinu i investicije je stručno telo NALED-a osnovano 2018. godine i trenutno broji 45 članova iz redova privrede, lokalnih samouprava i akademske zajednice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.