Zašto NIKADA ne bi trebalo da radite BESPLATNO?

Poslušajte vest preko audio fajla

Verovatno ste već bili u prilici da vam zatraže besplatno ili iz dobre volje uslugu ili proizvod, a i kada su vam ponudili novac za njih, samo ste odmahnuli rukom i nasmešili se jer vam je iz nekog razloga bilo neugodno da ih naplaćujete.

Možda dugoročno gledate na taj odnos i mislite da će vam se investicija jednog dana isplatiti, a možda to i radite jer jednostavno volite svoj posao i nije teško pomoći drugima, pa vam je zato teže naplatiti nešto.


Foto: Shutterstock, Profimedia / RAS Srbija

Bez obzira na razlog za ovo, čak i ako ste uvereni da radeći besplatno niste naivni jer imate račun, besplatan rad vam dugoročno može više naštetiti nego koristiti, piše Tanja Džido, digitalni konsultant na svom profilu na Linkedinu.

Percepcija: novac = vrednost

Poslovni svet je prožet psihologijom i različitim percepcijama odnosa između rada i vrednosti. Ali ono što je sigurno jeste da što ste skuplji, ljudi instinktivno doživljavaju vašu vrednost kao veću.

Ne moraju se zadržavati na toj percepciji, jer na nju utiče i njihovo prethodno iskustvo u radu, vezama i ljudima, ali ako se usudimo uopštavati, ljudi cene usluge i dobra koja plaćaju više nego što dobijaju besplatno.

Zašto je to tako? Novac je obično merilo rada i napora koji stoji iza njega, tako da će svako od nas prirodno više ceniti ono u šta ulažemo više napora i truda jer je “teže doći do njega”. Stoga, ako je vaš proizvod ili usluga primljen jednostavno i lako (čitajte besplatno), velike su šanse da od takve investicije nećete dobiti mnogo osim zahvalnosti. Vratimo se na stvar: ako se ne cenite dovoljno da biste naplatili svoje vreme i znanje, i drugi će ga ceniti jednako (čitaj: nula dinara).

Iskustvo koje (ne) vredi zlata

Mladi bez iskustva ili oni koji započinju sopstveni posao obično upadaju u zamku jer im je glavni cilj na početku sticanje relevantnog radnog iskustva ili etabliranje na tržištu, a ne samo zarađivanje.

Koliko god je svako iskustvo dragoceno za vašu biografiju, lični i profesionalni rast, imate pravo da zahtevate kompenzaciju barem za uloženo vreme. Ako ne smatrate da to zaslužujete jer još uvek niste profesionalac na tom polju, sasvim je razumno prihvatiti nižu satnicu i naknadu za početni period, ali je važno da u skladu s tim odredite i objasnite svoju cenu. U suprotnom ostavljate utisak na druge da čim nešto učinite ili radite besplatno, to ne sme mnogo vredeti i nije na nekom visokom nivou za koji su dugoročno spremni da plate.

Začarani krug

Obično kada jednom besplatno date svoj proizvod ili uslugu, u budućnosti postaje teže naplatiti ih onoliko koliko vrede. Osim ako na početku niste jasno naznačili da je reč o test proizvodu ili periodu usluge i odmah priložili redovne cene. Na taj način, drugi će možda biti svesniji vrednosti koju ste im dali, umesto da je 0 vaša početna vrednost.

Za mlade ljude koji pristanu da pripravnički staž obavljaju besplatno, važno je odrediti trajanje, prava i beneficije tokom tog stažiranja i koliku platu očekuju nakon završetka. Ako u ceo proces uđete samo zbog iskustva i ne postavite pravičnu nadoknadu, vrlo brzo ćete se osećati potcenjenim i iskorišćenim, a to ne ide u korist vama ili dugoročnom kvalitetnom poslodavcu. Na taj način ući ćete u začarani krug gde ćete moći da tražite povećanje osnovice do 25 odsto godišnje, pa ćete na pristojnu platu morati da čekate dugi niz godina.

Ljubav prema poslu

Svi oni koji u poslovnom svetu slede svoje srce, a ne svoj um, upadaju u posebno veliku zamku i često se nađu preopterećeni poslom, izgubljeni u prekovremenim radovima i nagomilanoj frustraciji jer niko ne ceni njihov rad toliko koliko ga voli i u njemu uživati. Ono što je teško prihvatiti je da ste sami krivi za to.

Pristajući da radite za 0 dinara ili malo sati samo zato što vam se nešto sviđa, prećutno ste drugima potvrdili da je takva naknada sasvim u redu i da će vam naplatiti iz ljubavi i lične motivacije na poslu. Sasvim je u redu uživati u nečemu, ali i naplaćivati svoje usluge i proizvode u skladu sa njihovom tržišnom vrednošću, jer ako robu date ispod cene, ta roba uskoro više nema ni cenu, ni tržišnu vrednost.

Ako ste prvenstveno usredsređeni na lični i profesionalni rast, relevantno iskustvo i izgradnju dugoročnih odnosa, a ne na novac i dobit, sigurno će vam biti teško da nametnete zabranu besplatnog rada. Ali kada se oduprete iskušenju, primetićete da će drugi više ceniti vaše vreme i vaš rad i odnositi se prema njima s poštovanjem.

Zapamtite, ne možete dobiti poštovanje i uvažavanje drugih ako prvo ne poštujete sebe.