Potpisan sporazum o dodeli 12,5 miliona za Transbalkanski koridor

Sporazum su potpisali ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka Elektromreže Srbije (EMS) Jelena Matejić i direktor kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji Rudiger Hartman.

mihajlovic

Potpisivanju sporazuma prisustvovao je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Podrška naučno-istraživačkim institucijama u rudarstvu

Mihajlović je razgovarala sa direktorom Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor Miletom Bugarinom o planovima za razvoj rudarstva u Srbiji i podršci naučno-istraživačkim institucijama u tom sektoru.

Mihajlović je istakla da je ministarstvo pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je prošao javnu raspravu i čiji cilj je da obezbedi nove investicije u rudarstvu, brži razvoj ove privredne grane i bolju zaštitu mineralnih resursa.

“Za budućnost rudarstva u Srbiji važno je da vodimo računa o domaćim naučno-istraživačkim institucijama, koje treba da imaju važnu ulogu i u izradi Nacionalnog plana za klimu i energetiku i nove strategije razvoja energetike i u svim aktivnostima u oblasti rudarstva, posebno kad je reč o zaštiti životne sredine”, rekla je Mihajlović.

Bugarin je rekao da institut, koji je nastao u okviru RTB-a Bor, od 2007. godine posluje samostalno i danas raspolaže savremenim laboratorijama, kadrovski je ojačan i prihode ostvaruje na tržištu, kroz učešće u projektima i pružanje usluga u zemlji i inostranstvu, saopštilo je ministarstvo.

Transbalkanski koridor za kvalitetniju struju i manje gubitke

Mihajlovićeva je izjavila da je izgradnja Transbalkanskog koridora važna za Srbiju, jer će našoj zemlji omogućiti bolju i kvalitetniju snabdevenost električnom energijom, smanjiće gubitke, ali i povezaće Srbiju sa regionom.

Nakon potpisivanja Sporazuma o dodeli investicionih sredstava za deonicu Obrenovac-Bajina Bašta u okviru Transbalkanskog koridora, Mihajlović je rekla da je ukupna vrednost tog koridora 157 miliona evra, a da će biti dug 321 kilometar.

Za deonicu Obrenovac – Bajina Bašta danas je obezbeđen grant od 12,5 miliona evra, a Mihajlović ističe da će dužina te deonice biti 109 kilometara, a njena ukupna vrednost je 60 miliona evra.

Mihajlović je navela da je u okviru Transbalkanskog koridora završena jedna od deonica koja povezuje Srbiju i Rumuniju, da su u toku radovi na deonici od Kragujevca do Kraljeva i izrazila nadu da će uskoro biti potpisan sporazum o investicionim sredstvima za još jednu deonicu Transbalkanskog koridora od Bajine Bašte do granice sa BiH i Crnom Gorom.

“Transbalkanski koridor omogući će ono što je negde i naša vizija, a to je da budemo tranzitni koridor i u energetici, ne samo u saobraćaju”, rekla je Mihajlović.

Istakla je da naša visokonaponska mreža mora da bude najbolja i da bude na 400kw, ali i da naše trafostanice moraju da budu nove ili dodatno opremljene.

Mihajlović je zahvalila Vladi Nemačke i Nemačkoj razvojnoj banci na saradnji u mnogim projektima i dodala da je vrednost projekata koje Srbija radi sa KfW bankom vredni 830 miliona evra.

Takođe, zahvalila je Evropskoj uniji na partnerskom radu i na grantu za jednu od deonica za Transbalkanski koridor.

Transbalkanski koridor važan korak u procesu EU regiona

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je izgradnja projekta Transbalkanskog koridora važan korak u procesu reformi u oblasti evropskih integracija Srbije i regiona.

Joksimović je naglasila da se na tom važnom projektu radilo dugo sa evropskim institucijama, ali i našim razvojnim partnerom u sektoru energetike, a to je Nemačka kroz saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom.

“Svaki projekat koji uradimo od finansijskih sredstava poreskih obveznika EU, kombinovano sa kreditnim linijama i našim budžetom, važan je segment u energetskom sistemu. Projekti su sada posebno važni u odnosu na novu metodologiju, klastersku metodologiju”, rekla je Joksimović nakon potpisivanja Sporazuma o dodeli investicionih sredstava za deonicu Obrenovac – Bajina Bašta u okviru Transbalkanskog koridora.

Ističe da je taj projekat važan deo klastera 4 koji obuhvata transposrtno i infrastrukturno povezivanje, zelena agenda, klimatske promene i digitalizacija.

Joksimović navodi da u okviru tog klastera četiri postoji važno poglavlje 15 koje se tiče energetike koji je, ističe, veoma zahtevno.

“To znači da Srbija kao kandidat za članstvo u EU i kao deo energetske zajednice Jugoistočne Evrope je preuzela na sebe obavezu da reformiše i unapredi energetsko tržište, da poveže energetsko tržište sa tržištima ne samo regiona već i sa zemljama EU”, rekla je Joksimović.

joksimovic

Zbog toga, naglašava, Transbalkanski koridor, tačnije važna njegova deonica od Obrenovca do Bajine Bašte, danas je dobila značajnu finansijsku podršku naših evropskih partnera, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Danas je, ističe Joksimović, potpisano 12,8 miliona evra kao grant za deonicu Obrenovac – Bajina Bašta, dok će 39 miliona evra za ostatak izgradnje te deonice biti obezbeđeno kroz povoljne kreditne linije Nemačke razvojne banke.

“Transbalkanski koridor je važna tema za našu privredu, građane, jer ovo je način na koji ćemo obezbediti sigurno snabdevanje, minimalne troškove u prenosu i povezati energetsko tržište sa energetskim tržištem EU”, zaključila je Joksimović.

Mihajlović sa Fabricijem: Podrška razvoju energetike u Srbiji

Izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske, poglavlje 15 i energetska efikasnost, kao i nastavak saradnje u oblasti rodne ravnopravnosti bile su danas neke od tema sastanka potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem.

Mihajlović je rekla da se realizacijom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske unapređuje energetska bezbednost, kako Srbije, tako i regiona, jer se tako obezbeđuje diversifikaciju pravaca, ali i izvora snabdevanja.

“Raspisan je javni poziv za izbor nadzora, očekujem da u najskorije vreme raspišemo i javni poziv za izbor izvođača radova, projektno-tehnička dokumentacija je spremna. Voleli bismo da u saradnji sa vama započnemo pripreme za otvaranje poglavlja 15”, kaže Mihajlovićeva.

Kako je saopštio njen kabinet, Mihajlović je podsetila da je Ministarstvo pripremilo četiri zakona u oblasti rudarstva i energetike i da će se oni uskoro naći u parlamentu.

Navela je da zakon o energetskoj efikasnosti predviđa i osnivanje fonda, koji treba da bude centralna institucija za sve projekte u ovoj oblasti. “Naš cilj je zelena Srbija, i zaštita životne sredine neraskidivi je deo energetske tranzicije”, navodi Mihajlović.

Ona je izrazila zahvalnost na podršci koju EU poslednjih godina pruža Srbiji u rodnoj ravnopravnosti.

“Želimo da ovu temu proširimo i na polje energetike, a posebno kada je reč o energetskom siromaštvu koje više pogađa žene”, rekla je potpredsednica vlade.

Ambasador Sem Fabrici izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom i poručio da je EU tu da podrži Srbiju kako kroz projekte u oblasti energetike, tako i na daljem putu evropskih integracija.

“Projekat gasne interkonekcije i za nas je veoma važan i naša podrška će i dalje biti snažna zajedno sa svim partnerima ‘Tima Evropa’, uključujući EIB. Takođe, spremni smo da pomognemo u pripremama za otvaranje poglavlja 15, koje ima ključnu ulogu za celu zelenu agendu”, rekao je Fabrici.

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, Fabrici navodi da je EU Srbiji već stavila na raspolaganje nekoliko finansijskih instrumenata kao podršku, kao i da treba da se pokrenu svi ti instrumenti i da počne realizacija plana.

Raduje ga, kaže, i nastavak saradnje u oblasti rodne ravnopravnosti.

Potpisivanje zajma preko WBIF, kom Evropska unija daje najveći doprinos, označilo je danas još jedan važan korak u saradnji između EU i Srbije”, rekao je ambasador Fabrici.