Prošli su kroz VELIKU KRIZU, a sada će imati NAJVEĆI PROFIT u istoriji – ovo je priča o gigantu koji je promenio STRATEGIJU i bio u pravu

Japanski div, grupa “Soni”, ostvariće najveći profit u svojoj istoriji u fiskalnoj 2020. godini, koja se završava u martu ove kalendarske godine. To je važan pokazatelj da se taj konglomerat, nakon više od 15 godina teških strukturnih reformi, konačno stabilizovao. “Soni” danas, međutim, nije ono što je bio u 20. veku – jezgro njegovog poslovanja više nisu elektronski i električni uređaji, već zabava i finansijske usluge, piše dopisnik RTS-a iz Japana Ilja Musulin.

Za obične građane širom sveta “Soni” je sinonim za elektroniku, proizvode kao što su muzički uređaji, kompjuteri i televizori. Taj div japanske elektronske i zabavne industrije, međutim, u prve dve decenije ovog veka prošao je kroz veliku krizu, koja bi se mogla okarakterisati kao ozbiljna egzistencijalna kriza.


Foto: JOHNNY GREIG / Sciencephoto / Profimedia

Za to je bilo više faktora, od kojih je najvažniji rast konkurenata u oblasti elektronske industrije, najpre iz Južne Koreje i Tajvana, a onda i Kine (a kada su u pitanju mobilni telefoni, naravno, i SAD), te kašnjenje u razvoju novih tehnologija kao što su televizori s tankim ekranima, pametni telefoni i drugo.

Sada, međutim, japanski konglomerat, čini se, konačno ulazi u period mirne plovidbe jer su duge godine bolnih strukturnih reformi, čija se suština može opisati kao premeštanja jezgra poslovanja sa proizvodnje elektronskih i električnih aparata na razvoj konzola i softvera za video-igre, na muziku i film, počele da daju pouzdane rezultate.

Zbog velikog pada prihoda početkom ovog veka, “Soni” je 2003. godine objavio obimne reforme u svrhu racionalizacije poslovanja, po kojima je trebalo da bude drastično smanjen broj snabdevača, komponenti korišćenih u proizvodnji i, naravno, radnika – njih čak 20.000.

U drugoj polovini 20. veka “Soni” je decenijama važio za svetskog lidera u inovacijama – to je kompanija koja je, recimo, svetu dala vokmen (portabl plejer muzičkih kaseta), video-kasetu i kompakt disk (CD), zbog čega je takav razvoj situacije bio veliko iznenađenje za svetsku javnost.

U sklopu tih bolnih promena, 2005. godine prvi put u svojoj istoriji, “Soni” je imenovao stranca, Amerikanca britanskog porekla Hauarda Stringera, za generalnog direktora. Te godine je i zaista otpušteno 10.000 radnika, izveštava RTS.


Foto: JOHNNY GREIG / Sciencephoto / Profimedia

O dubini problema s kojima se “Soni” suočio početkom ovog veka, a naročito nakon svetske finansijske krize, govori činjenica da je 2009. bio prisiljen da otpusti još 8.000 stalno zaposlenih i 8.000 privremeno zaposlenih radnika, te izvrši druge zahvate namenjene smanjivanju troškova, kao što je prebacivanje fabrike televizora iz SAD u susedni Meksiko.

U nastojanju da se eliminišu viškovi i preklapanja u organizaciji, te ubrza odlučivanje, strukturne reforme su nastavljene i narednih godina. U fiskalnoj 2012. otpušteno još 10.000 radnika širom sveta, uključujući tu, pored Japana, i Švedsku i Veliku Britaniju.

Korporacija “Soni” se tada, nakon što je u fiskalnoj 2011. pretrpela gubitak od preko tri milijarde dolara, u čemu su važnu ulogu odigrali za izvoz pogubno, neobično veliko jačanje jena i zastoji u proizvodnji usled udara velikog cunamija, oslobodio poslovanja u oblasti hemijske industrije i srezao radnu snagu u fabrikama za proizvodnju displeja i televizijskih ekrana.

I poslednjih godina, u pojedinim oblastima, “Soni” je gubio značajne količine novca. U 2017. je prodao ceo svoj biznis u vezi proizvodnje litijumskih baterija: četiri fabrike u zemlji i inostranstvu, sa osam i po hiljada radnika.


Foto: shutterstock

U 2018, “Soni” je za godinu dana zabeležio preko milijardu dolara gubitka u poslovanju vezanom za mobilnu telefoniju, u znatnoj meri usled rastuće konkurencije u Kini, gde su “Huavej”, “Sjaomi” i drugi domaći proizvođači drastično umanjili njegov tržišni udeo, ali i zbog opšteg pada u potražnji za tim uređajima i nedostatka inovacija u oblasti digitalizacije.

Zbog toga, “Soni” je u 2019. zatvorio svoju fabriku pametnih telefona u Pekingu i premestio deo proizvodnje u Tajland.

Ove godine u toku je postupno zatvaranje postrojenja za proizvodnju audio-uređaja sa blizu 3.400 radnika na malezijskom ostrvu Penang, mada će dobar deo radnika biti prebačen u druge “Sonijeve” fabrike.

Međutim, japanski mediji javljaju, da će grupa “Soni” na kraju fiskalne 2020, koja se završava 31. marta ove kalendarske godine, ostvariti neto profit od preko 10 milijardi dolara, najviši u istoriji, sa tendencijom stabilnog poslovanja i u narednim godinama.

Ubedljivo najveći deo tog kolača, oko 3,2 milijarde dolara, dolazi iz oblasti video-igara (“Sonijeve” Plejstejšn mreže), a visokoprofitabilni su i poslovanje u vezi s muzikom i finansijskim uslugama, sa po oko 1,5 milijardi operativnog profita.

Tek onda na red dolaze poluprovodnici i elektronski uređaji, i jedni i drugi sa po nešto više od milijardu dolara operativnog profita.

Iako u plusu oko 700 miliona dolara, poslovanje u oblasti filmske industrije nije ušlo u sam vrh liste zbog zatvaranja bioskopa i, kasnije, ograničenja broja posetilaca prouzrokovanih epidemijom koronavirusa. Nakon pada u gubitke u fiskalnoj 2008, “Soni” je beležio negativan rezultat sve do fiskalne 2015. godine, kada su reforme konačno urodile plodom i konglomerat blago vratile u pozitivno, ističe dopisnik RTS-a Ilja Musulin.

Iza boljeg poslovanja u poslednjih pet godina i skoka profita u fiskalnoj 2020, smatraju japanski stručnjaci, nalaze se gore opisani, konstantni napori za racionalizaciju i prebacivanje akcenta u ulaganju sa razvoja i proizvodnje elektronskih uređaja (grane u kojoj je, u konkurenciji sa kompanijama kao što su “Samsung” ili “Epl”, “Soni” počeo da kasni u inovacijama i obaranju cena krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih) na industriju zabave: video igre, muziku i film.