DA LI ĆE “MINIMALAC” BITI ISTI U BUGARSKOJ, NEMAČKOJ I HRVATSKOJ? Novim propisima EU uvodi jednake uslove rada za sve

Poslušajte vest preko audio fajla

Krenulo je sa Uberom, a danas se sve više biznisa želi pretvoriti u platforme i zato EU planira da uvede minimalnu platu na nivou Unije. Zastupnici Evropskog parlamenta traže da se za zaposlene raznorodnih onlajn platformi propišu minimalna plata i minimalni radni uslovi, te da im se omogući da bolje balansiraju između poslovnog i privatnog života, piše hrvatski portal Novac.hr.

“Evropska unija jedna je od najbogatijih regija u svetu, ali 95 miliona Evropljana živi na rubu siromaštva”, rekla je Ozlem Demirel, zastupnica Ujedinjene evropske levice/Nordijske zelene levice.

“Ne smemo da dopustimo da ekonomski ciljevi nadjačaju socijalnu zaštitu”, istakla je.


Evropska unija

Foto: RAS Srbija / RAS Srbija

Evropska unija

Evroparlamentarci su pozdravili predlog Evropske komisije da se izda direktiva o primerenim minimalnim platama, opisavši ga kao važan korak na putu do toga da je svako adekvatno plaćen za svoj rad, te da može da učestvuje u društvenoj zajednici.

Zastupnici naglašavaju da zakonom propisana minimalna plata mora biti iznad granice siromaštva i da poslodavci od minimalne plate ne bi smeli da odbijaju troškove rada poput smeštaja, poslom uslovljene uniforme, alat, ličnu zaštitu i drugu opremu.

Rečeno je i da se zakonodavni okvir o minimalnim uslovima rada mora primenjivati na sve radnike, pa i na atipične delatnike u digitalnoj ekonomiji koji često rade u nesigurnim uslovima. Ti radnici, drže evroparlamentarci, moraju da budu pokriveni postojećim zakonima o radu i socijalnoj nezi, a mora im se dopustiti i kolektivno ostvarivanje prava.

Zastupnici drže da se ženama, s obzirom na to da im u većoj meri prete siromaštvo i isključenje iz društva, mora osigurati pristup pristupačnim i kvalitetnim uslugama brige o deci. Uz to, rečeno je i da se mora nastaviti s radom na eliminaciji razlika u finansijskoj kompenzaciji žena i muškaraca.

Prema definiciji Evrostata, kada pojedinac radi više od pola godine, a raspoloživ mu je dohodak manji od 60 odsto srednjeg prihoda domaćinstva nakon socijalnih transfera (na primer, novčana podrška za novorođeno dete, invalidnina i naknada za topli obrok), tada mu preti siromaštvo zaposlenih.

Evrostatovi podaci pokazuju da se 9,4 odsto stanovništva Unije u 2018. godini nalazilo na rubu siromaštva.