RTS pita – da li da kupite dodžkoin

Da ste pre Božića kupili dodžkoine u
vrednosti od sto evra, prošle nedelje imali biste ih u
vrednosti od 14,000 evra, ceo jedan novi
automobil srednje klase, za samo sto evra, za samo četiri
meseca.

Dodžkoin je kriptovaluta, poput bitkoina, ali neozbiljna kažu mnogi
koji se u taj novac razumeju.

Da li je i skok koji je imao ove godine neozbiljan, to pitamo
Aleksandra Matanovića, osnivača i direktora onlajn servisa za trgovinu
kritpovalutama ECD
.

Aleksandre,
imate li dodžkoine?

Nemam,
niti sam ga ikada imao što iz ove perspektive ne deluje kao pametna odluka jer
da sam ih nekada davno kupio i da ih sada imam bio bih dosta bogatiji. Ali
nikada ih nisam kupio, ne posedujem ih sada
niti planiram da ih kupujem. Nije to kriptovaluta koju bih drugima preporučio.

Zašto?

Kao
što ste rekli,nastao je kao šala i to ne bi bio problem da i dalje nije šala. To
je kriptovaluta iza koje ne stoji nikakav tim, nema strategiju daljeg razvoja. Kreirana je sa ciljem da se kreatori
našale sa celom industrijom i to je jedno vreme bilo zabavno. Međutim čak su i sami tvorci dodžkoina
izašli odatle jer se pretvorio u nešto što oni nisu želeli i mislim da se ta
kriptovaluta jednostavno nema perspektivu jer to nije ništa osim šale.

Ali
kada je kriptogroznica u toku,
rastu one valute koje zaista imaju neku vrednost, ali povlače
sa sobom i one koje nemaju nikakvu vrednost gde ja ubrajam
dodžkoin. Kada groznica stane i kada dođe do konsolidacije koini kao dodžkoin će
najgore proći.

Ali on je porastao 140 puta od početka
godine, to bi bila fantastična investicija, da sam je napravio, šta je u tome
loše i opasno?

U
retrospektivi nije ništa, ali u decembru niste mogli da znate koliko će da
poraste i nije postojao nijedan objektivan razlog da toliko poraste. Rastao je
jer je raslo ceo tržište, ali i zato što su 
neki uticajni ljudi poput Ilona Maska to prihvatili kao šalu i pogurali
ga. Ali problem je što većina ljudi koji danas kupuje dodžkoin ne zna celu
istoriju i ne zna da u pozdadini toga nema ničega opipljivog. Plašim se da će se
mnogi tu opeći.

Oni
koji su tu od starta, znaju da je to šala i dobro im je, ali oni koji ulaze
sada kao novi i misle da je to novi
koin, ti će se
razočarati.

Ne
znači da neki neće i zaraditi, kao što su već zaradili.
Ali za razliku od bitkoina i itirijuma
gde takođe postoji rizik ako investirate,
ali je po meni taj rizik opravdan jer potencijal koji te dve valute imaju taj
rizik opravdava –  to kod
dodžkoina nije slučaj.

Ne
mogu to da razlikujem od nekog čistog kockanja koje može da se završi i dobro za
onog ko se kocka, ali može i loše.

Šta je to što ne valja u toj valuti?

Iza
nje praktično ne stoji nikakav ozbiljan tim, nema plana, nema razvoja.
Tehnologija brzo napreduje i sve kriptovalute koje pretenduju da ostanu
relevantne moraju itekako mnogo da ulažu
u razvoj i programski kod. Kod dodžkoina se to ne radi. On je šala i ako ljudi tu
investiciju smatraju šalom to je u redu, ali ako misle da je to neki ozbiljan
projekat, to prosto nije tako.

Kako biste se usudili da procenite
njegove oscilacije?

Dodžkoin
je počeo da osciluje nakon tog skoka. Ne mogu da tvrdim da neće da raste i
dalje. Naročito ako se nastavi trend rasta na tržištu. Samo mislim da kada se
trend završi, a znamo da ti trendovi ne traju večno i kada tržište uđe u crveno
plašim se da će kriptovalute poput dodžkoina koje nemaju nešto opipljivo ispod
pasti za devedeset odsto.

Šta znači da imaju nešto opipljivo ispod?

Za
početak znači da imaju ozbiljnu tehničku infrastrukturu. Da je programski kod
ozbiljan. Sami kreatori dodžkoina kažu da su ga napravili za tri sata.

Novu
kritpovalutu nije tako teško napraviti. Jer kriptovalute su open sors, vi imate
kompletan kod bitkoina i većine drugih kritpovaluta potpuno transparentan,
svako može da ga uzme i da kreira novu valutu.

Kreatori
dodžkoina su tako kreirali dodžkoin. Razlika
je što se na bitkoinu od trenutka kreiranja pa do danas neprestano radi.
Vrhunski programeri unapređuju kod.

Na
dodžkoinu ne radi niko. Zamislite proizvođača automobila koji ulaže u razvoj,
izbacuje nove modele i nekog ko stalno pravi jedan isti model. Njega će vreme
kad-tad pregaziti.

Da li mi se isplati da ulažem dok se to
ne desi?

Da,
mnogi su lepo zaradili. Ali istorija nije garancija budućeg uspeha. Ako neko
želi da ulaže u kriptovalute bolje je da ulaže u ozbiljne projekte sa ozbiljnim
timovima.

Ali tu ne može da se zaradi puno i brzo?

To
jeste veliki problem, naročito u ciklusima poput ovog koji traje poslednjih
nekoliko meseci.
Procentualno
gledano mnogo jače rastu slabiji koini nego bitkoin i itirijum pa mnogi misle
da je bolje investirati u te slabije.

Ako
pozitivan ciklus potraje to će se pokazati kao tačno. Ali mi nikada unapred
nemožemo znati koliko će trajati, da li će se završiti za mesec dana ili
sledeće godine. Ako se završi sledeće godine i oni koji investiraju u dodžkoin
će dobro proći. Ali nema garancije da će potrajati, da se neće desiti neka
korekcija koja će obrisati milijarde sa tržišta, a najviše će obrisati baš kod
onih koji će investirati u slabije koine.

Kakav biste mi savet dali na tromesečnom
ili godišnjem nivou, da li da investiram u dodžkoine?

Rekao
sam vam. Ne posedujem dodžkoine i ne planiram da ih kupim, time sam dovoljno
rekao i nekome ko razmišlja da ih kupi. Postoje bolje opcije ako investirate u
kriptovalute.

Da li je kriptogroznica loša ili dobra
za krptovalute?

Ne
mogu na to da gledam ni potpuno crno ni potpuno belo,
ima svoje dobre i loše strane. Loše strane su baš to
što će neki da se zalete i da ulože mnogo para u projekte koji to ne zaslužuju,
a dobra strana je to što prosto takva situacija privlači puno pažnje investitora
i medija i u industriju ulazi dosta novca i deo se investira u dalji razvoj infrastrukture
što je dugoročno dobra stvar.

Kao
što smo videli 2017. kada se ljudi zalete pa onda naglo izgube novac to ostavi
gorak ukus u ustima i formira se negativan stav prema kriptovalutama.

Posle
te groznice 2018. i 2019. bile su mučne
za industriju jer su ljudi koji su loše prošli 2017. širili negativnost prema
industriji, stav medija je bio negativan, malo ljudi je ušlo u industriju.
Posledica groznice je da se takve
stvari neminovno dese nakon nje.

Ovo
je specifično tržište u odnosu na druga. Vi i na običnim berzama imate periode
kada cene rastu i kada padaju, ali ovde je više izraženo. Pod jedan, ovde berze
nemaju radno vreme tako da euforija ide do maksimuma, a kada se posle pretvori
u paniku i panika ide do krajnosti, oscilacije su izraženije.

Takođe
ne postoje kontrolni mehanizmi koji
sprečavaju naglu promenu cene. Na klasičnim
berzama kada vrednost akcije značajno padne berza zaustavlja trgovanje da bi se
investitori malo odmorili, da bi razmislili i da bi posle toga trgovali više
racionalno, manje emotivno.

Kada
te pauze nema, kada se trguje non stop, ta emotivna komponenta preuzme primat i
onda viđamo skokove koji idu daleko iznad realnih vrednosti, a i padovi idu
ispod realne vrednosti.

Ima li nekih mešetara koji mogu da
napumpaju cenu i izvuku korist iz toga?

To
je vrlo moguće i to se kod manjih koina često radi. Postoje grupe na Telegramu i
drugim mrežama gde se ljudi dogovore da neki koin na brzinu podignu pa da ga
obore, naravno profitirajući u međuvremenu, to je čitav jedan zanat i postoje
grupe koje se time bave.

A
neki sumnjaju da to radi i Ilon Mask. Da je nakupovao dodžkoine, promovisao ih na
šaljiv način, podigao cenu i
zaradio lepe pare.

Što
je koin manji više je prostora za mahinacije. Napumpati cenu bitkoina je dosta
teže jer je tržište veće, ali sa dodžkoinom se lakše manipuliše i to se sigurno
dešava u praksi, iako ne
bi smelo.