Bira se motiv za hrvatsku KOVANICU EVRA, poznato je šta sve mogu biti MOTIVI

Poslušajte vest preko audio fajla

Za dve godine Hrvatska bi mogla da počne da koristi evre. Papirni novac je u svim zemljama isti, ali zato svaka zemlja na kovanicama ima svoje simbole.

Finci recimo, između ostalog, imaju močvarnu jagodu, Irci harfu, Italijani Da Vinčijev crtež, Nemci orla. Slovenci lipicanere, a šta će biti motiv na hrvatskom evru? To se još uvek ne zna, komisija koja o tome odlučuje tek se počela sastajati, piše RTL, a prenosi Poslovni dnevnik.

Slavuj. Tuna. Meda i naravno Kuna. Uskoro će Hrvati ovom društvu reći zbogom, jer stiže evrokovanica, ali još je pod upitnikom motiv koji će predstavljati Hrvatsku.


Foto: Profimedia

Sve je na Ministarstvu finansija i HNB-u koji je oformio Komisiju. Dok se čeka konkurs, 16 članova na sednicama kuje planove uoči kovanja novčića. Pola godine pre uvođenja evra može početi proizvodnja i to najverovatnije, tradicionalno u Hrvatskom novčarskom zavodu.

“Ceo postupak pripreme nacionalne strane evrokovanica traje oko godinu i po dana i prilično je zahtevan, što u pripremi likovnog rešenja odnosno odabira motiva, pa do same izrade koja je tehnički zahtevna”, objašnjava Tihomir Mavreček, izvršni direktor Sektora za gotov novac u HNB-u.

Pitanje je i hoće li motivi biti zadati s obzirom na vrednost novca ili će umetnici od dizajnera, likovnjaka, vajara do kreativnih timova imati potpuno slobodne ruke.

“Motiv može biti i osoba i neka građevina, može biti državni simbol poput grba ili mape Republike Hrvatske”, kaže Mavreček.

Jedan evro u Austriji poznat je po Mocartu, u Estoniji na svim kovanicama je geografski prikaz te zemlje, u Nemačkoj 10, 20 i 50 centi čuvaju Brandenburšku kapiju. U Italiji se diče poznatim crtežom Leonarda da Vinčija sa idealnim proporcijama tela, a u Sloveniji motiv dva konja lipicanera. Španci imaju profil Migela de Servantesa, oca španske književnosti, Irska ima keltsku harfu, a dva evra u Finskoj krase plod i cvet močvarne jagode.

Upravo proučavanjem starog i savremenog kovanog novca bave se numizmatičari poput Zlatka Viščevića. On smatra da ne bi trebalo preslikati ni velebitsku degeniju ni kukuruz ni medu ni slavuja na evrokovanicu.

“Moje mišljenje je, budući da smo mi uglavnom turistička zemlja i svi nas nekako prepoznaju kroz taj turizam, da nekako te neke najznačajnije stvari što turisti mogu videti da se to stavi na novac”, kaže stručnjak za numizmatiku.