среда, 27.03.2024, 15:06 -> 15:07
Извор: РТС
Аутор: Тања Димитрић Мијаиловић
На данашњи дан пре 25 година, током НATO агресије, Буђановци – мало село у румској општини – постало је познато у целом свету. У њихов атар je пао амерички ловац бомбардер Ф – 117 А. До тада “невидљивог” оборио је трећи дивизион 250. бригаде противваздушне одбране Војске Југославије. Јединицом је командовао пуковник Золтан Дани.
И после 25 година мештани Буђановаца добро памте огромну ужарену лопту на небу, заглушујући звук, страх.
У њихов атар, на неколико стотина метара од последњих кућа, пао је понос америчке авијације, а село је постало прва вест у светским медијима.
“Грмело је, пуцало, беже, вика, њака, а нико не зна шта је. Призор је био страшан, беже људи, не знаш где да побегнеш”, присећа се Светислав Јовановић Бајкан.
Обренија Јовановић се сећа да су ишли да виде олупину летелице.
“Мислили смо да је ракета и ми смо полегали доле. Кад је пало, ми смо, јадници, трчали ту преко у подрум и онда смо ишли да видимо шта је, а оно авион пао, и онда смо ми стали на крило, ја малог дигла, не знам колико је Зоки тада имао година”, прича Обренија.
Славље у селу и фотографије дечака на крилу обореног авиона обишле су свет. Натписе и после четврт века чувају Јовановићи.
“Био сам мали, имао сам свега три и по године, не сећам се ничега из тог периода, чак ми људи и сад препричавају неке детаље, урадили су и мајицу са мојим ликом па ми шаљу”, каже Зоран Јовановић.
Живот у Буђановцима 25 година касније
Прича о обореном невидљивом авиону данас је у Буђановцима у сенци уобичајеног пољопривредног живота. Светска препознатљивост без сеоског обележја. Старији се сете пред годишњицу, млади готово и не знају.
Мештанима је битно да у осмогодишњој школи уз фискултурну салу имају око стотину ђака, коначно урађене путеве ка Шапцу и Београду.
“Слабо се то прича, знате како, то је домаћа тема, брзо се и заборавило и тако”, каже Гојко Котур, док Зоран Николић каже да су људи заборавили јер су се предали послу.
“Немамо ми никакве користи од ‘стелта’ што је пао ту код нас само тамо што у Америци кажу ди је Београд – тамо негде поред Буђановаца”, рекао је Радован Илић.
У атару где је пао авион, сада пшеница, годинама више на околним њивама не заоравају металне остатке. Чува се тек понеки сувенир, да подсети и укаже, додају мештани, чему служи плодна земља.
“За разлику од авиона који је био невидљив, ја ћу овде у Буђановцима увек бити видљив, ту ћу и остати и бавићу се пољопривредом”, каже Зоран Јовановић.