четвртак, 26.09.2024, 14:58 -> 15:29
Извор: РТС
Аутор: Јелена Мариновић
Према неким истраживањима, готово свака друга жена и данас се одриче наследства у корист браће, иако је закон који изједначава мушке и женске потомке приликом наслеђивања имовине донет пре готово 80 година. Ова појава нарочито је изражена у сеоским срединама.
Када се удала, Светлана из Сврљига добила је од родитеља новац којим су се, каже, тада могле намештајем опремити три собе. После смрти родитеља одрекла се наследства у корист брата.
“Брат је наследио све. И кућу, две куће, и земљиште. Нисам хтела да узмем јер имам. Зашто да узмем од брата, то њему припада, отац ме измирио кад сам се удала, шта ми је дао, то је”, каже Светлана Јовановић из Сврљига.
Да баш тако и треба да буде, јер мушка деца остају са родитељима и брину о њима, сматрају и остале жене које су свој део наследства препустиле браћи.
“Док се кућа градила ја сам била девојчица и то се подразумевало да се та кућа гради брату и да сам ја женско дете, да ћу да одем из те куће и да ћу тамо да имам другу кућу. И тако је то и остало. То је традиција, то је неки кодекс”, сматра Милијана Станковић из села Преконога код Сврљига.
Оваква пракса дубоко је укорењена у патријархату који се управо кроз обичаје које родитељи усађују деци, одржава до данас.
“Имате жену од које се очекује да се одрекне наследства, а да при томе, када то чини под притиском обичаја, она зна да када би се прихватила наследства да би малтене била изопштена из породице и из шире заједнице”, каже проф. др Невена Петрушић са Правног факултета у Нишу.
“Родитељи на све могуће начине покушавају да фаворизују мушку децу. Зашто је то тако – па зато што се на неки начин крајње више вреднује мушки живот него женски, и то је погрешна пракса. То буде некада последица оскудице, онда се овакве ствари појављују као некакав критеријум како се треба та оскудна имовина да расподели”, наводи доц. др Немања Крстић, социолог са Филозофског факултета у Нишу.
Крстић указује и на значај економског оснаживања жена, што је циљ и удружења која окупљају жене са села.
“Уколико има пољопривредно газдинство може конкурисати за субвенције, за разне пројекте. На тај начин би ту жену економски оснажили и она би тако постала колико толико независнија”, каже Татјана Лазаревић, активисткиња из Сврљига.
Правници подсећају да свако ко се одрекне наследства губи право на различите видове социјалне заштите.