Žene u Srbiji potroše u proseku oko 8.000 dinara godišnje samo na menstrualne proizvode
Oporezivanje menstrualnih proizvoda se razlikuje u zemljama, a u Srbiji iznosi 20 odsto
- Ognjen Kovacevic
Roze porez odnosi se na tendenciju da proizvodi specijalno namenjeni ženama budu skuplji od onih koji se prodaju muškarcima. Ovaj fenomen se često pripisuje diskriminaciji cena zasnovanoj na polu iliti takozvani Gender pay gap-u.
Foto: Iuliia Pilipeichenko / shutterstock
U studiji njujorškog Odeljenja za potrošačke poslove iz 2015. godine navodi se da žene u proseku plaćaju godišnje preko 1.300 dolara više za isti tip proizvoda u odnosu na muškarce. Činjenice takođe govore da žene prihoduju 14 odsto manje obavljajući iste ili slične poslove u odnosu na muškarce, uz to potrebno je napomenuti kako imaju prosečno veće rashode od 4 odsto kada je reč o garderobi, pa sve do 13 odsto kada govorimo o prihodima za ličnu higijenu.
Blic preporučuje
“Blic Biznis” je istraživao kako se razlika u cenama na osnovu pola reflektuje u Srbiji i šta bi trebalo da znamo o ovom fenomenu iz ekonomske perspektive?
Međutim, da bi trebalo biti oprezan kod interpretacije podataka o Gender pay gap-u – upozorava nas naša sagovornica Aleksandra Lazevski, asistentkinja sa FEFA (Faculty of Economics, Finance and Administration), navodeći da njihovo računanje kroz različite indekse uglavnom podrazumeva mnogo više parametara od samih zarada na istim ili sličnim poslovima. Što ne umanjuje činjenicu da ova razlika još uvek postoji, kao ni činjenicu da žene imaju nametnute troškove određene kategorije proizvoda, pre svega proizvoda za ličnu higijenu, da su i dalje u većem riziku od siromaštva nego muškarci, te da su još uvek manje zastupljene na tržištu rada.
Prema Republičkom zavodu za statistiku platni jaz između žena i muškaraca iznosio je 8,8 odsto što Srbiju svrstava među zemlje sa nižim platnim jazom. Sa druge strane, stopa rizika od siromaštva nešto je viša kod žena – 20,1 odsto nasuprot 19,9 odsto kod muškarca, dok je stopa zaposlenosti žena i dalje niža u odnosu na muškarce. Takođe, prema podacima Gender Knowledge HUB-a žene u Srbiji potroše u proseku oko 8.000 dinara godišnje samo na menstrualne proizvode.
Lazevski dodaje da će prema podacima UN-a biti potrebno 134 godine kako bi se žene u potpunosti izjednačile sa muškarcima na polju rodne ravnopravnosti.
Ženske i muške boje
Interesovalo nas je i između ostalog koje se ekonomsko utemeljenje nalazi u skupljoj ceni roze brijača naspram plavog?
Foto: Iuliia Pilipeichenko / shutterstock
– Ako tražimo ekonomsko utemeljenje, naročito kada su u pitanju proizvodi poput brijača, onda je odgovor u elastičnosti tražnje odnosno spremnosti da promenite odluke o kupovini zavisno od cene proizvoda. Elastičnost je u ovom slučaju kod žena veoma niska, naročito kada su u pitanju proizvodi za ličnu higijenu, ženama je brijač potreban i one su spremne da ga plate koliko god da košta. Slično je i sa drugim higijenskim proizvodima, poput menstrualnih uložaka ili tampona. Boja proizvoda, i dalje ima veze s time da roze smatramo ženskom, a plavu muškom, što je povezano sa temom o kojoj je bilo reči, ali kada je dodatno elastičnost niska, proizvodi ,,ženskih” boja imaju tendenciju da budu skuplji – zaključila je naša sagovornica.
Šta je roze porez?
Dok se pink tax odnosi na diskriminaciju u cenama kod svih vrsta proizvoda, tampon tax se uglavnom odnosi na proizvode za žensku higijenu.
Ono što je dodatno zanimljivo jeste što neke zemlje oporezuju menstrualne proizvode, dok neke druge to ne čine. Na primer, Hrvatska i Mađarska poreska stopa se kreću oko 25 odsto, s druge strane Ruanda, Kenija, Velika Britanija i Australija imaju nultu poresku stopu. U Srbiji ista navedena iznosi 20 odsto, što je zapanjujuće, analogno zlatnom nakitu.
U nastavku teksta saznajemo kako i na koji način se razumeti ove različite slučajeve.
– Kada govorimo o oporezivanju menstrualnih proizvoda, mi uglavnom govorimo o različitim vrstama poreza na potrošnju, odnosno o porezu na dodatu vrednost. U slučaju Srbije menstrualni proizvodi oporezuju se opštom stopom od 20 osto – rekla je Aleksadra Lazevski.
Smatra da trend snižavanja ili ukidanja ovog poreza u svetu jeste vođen razlozima poput menstrualnog siromaštva, ali i podizanjem svesti o ovom pitanju.
Dok u manje razvijenim zemljama žene i devojčice nisu u mogućnosti da priušte ove proizvode, što vrlo često dodatno šteti njihovom zdravlju, a posledično i obrazovanju, u razvijenim zemljama postoje mogućnosti da se kroz sisteme socijalne zaštite ovi proizvodi obezbede besplatno. Kaže i da se poslednjih godina mogu čuti ovakva zagovaranja i u Srbiji, te da je Poverenica za rodnu ravnopravnost uputila inicijativu Ministarstvu finansija za oslobođenje od plaćanja poreza na dodatu vrednost za proizvode koji se koriste za žensku higijenu.
Foto: Doucefleur / shutterstock
– Činjenica je da kada imate neophodan proizvod sa niskom elastičnošću tražnje, on je idealan da doprinosi državnom budžetu, kao što je to slučaj pojedinim energentima, na primer. Sve češće se postavlja pitanje da li ovi proizvodi treba da pređu u kategoriju koja se oporezuje posebnom stopom PDV od 10 odsto, gde su između ostalog osnovne životne namirnice, ili da se PDV na njih u potpunosti ukine – objašnjava ona.
Izazovi ukidanja poreza
Pri završetku našeg razgovora ocenjuje se da politika ukidanja/sniženja poreza nosi sa sobom određene izazove. Pitanje koje se nameće je – Da li nakon snižavanja poreza ta ušteda zapravo ide na račun žena? Što implicira na problem mehanizama kontrole ovih cena i mogućnosti za sankcionisanje onih trgovaca koji to ne čine.
– Ako je argument siromaštvo, ukidanjem ovog poreza subvencionišu se i bogate kategorije stanovništva, čime ukidanje porez dobija na regresivnosti. Alternativa bi bila refundacija poreza ili stimulisanje kompanija da budu društveno odgovorne – u Srbiji imamo primer jedne velike drogerije koja nudi jedan brend uložaka i tampona po dodatno sniženoj ceni i to na dugoročnoj osnovi – istakla je na samom kraju.