Cene sirove nafte ponovo su počele da rastu na svetskim tržištima, a svetski analitičari ovaj skok vide kao posledicu najvećeg napada na Izrael u poslednjih nekoliko godina. Ipak, domaći stručnjaci smatraju da će novi rat tek doći na naplatu, a da će cena nafte do zime preći 100 dolara.
Foto: Shutterstock / Ringier
Sirova nafta Brent se prilikom jutarnje trgovine na azijskim tržištima prodavala oko 87 dolara po barelu. Prošle nedelje cene nafte bile su u glavnom u padu i niže za oko 3 do 4 dinara. Cene nafte pale su u četvrtak za oko dva odsto na dan ranije, dok je u petak pala ispod 84 dolara za Brent, a cena nafte WTI na 82,15 dolara po barelu.
Blic preporučuje
Smanjena proizvodnja i veća potražnja podigle cenu nafte
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku kaže za “Blic Biznis” da se skok cene u ovom trenutku ne može vezati za nedavni oružani napad u Izraelu i ističe da se cena još uvek nije vratila na nivo na kom je bila pre pandemije i rata u Ukrajini, što su i bili dva najveća događaja koja su je determinisala. On objašnjava da na trenutno poskupljenje nafte utiče više faktora.
– Tokom pandemije zatvorene su pojedine rafinerije, ograničena su istraživanja u meksičkom moru, i uz smanjenje proizvodnje država OPEK, pre svega Saudijske Arabije, pa i Rusije, dovelo je do manje proizvodnje. Sa druge strane, potreba za energentima je svuda u svetu porasla i zbog toga se sada javlja to dizanje cene nafte – kaže Zdravković.
Stručnjak objašnjava da je pandemija usporila energetsku aktivnost ali i promena administracije u kojoj zelena agenda ima primat. Evropski kontinent je prebrzo ušao u zelenu tranziciju a SAD su ograničile deo istraživanja u meksičkom moru.
– U Evropi je primat ka obnovljivim izvorima energije na mnogo višem nivou. Evropa ne samo da je odustala od izgradnje novih rafinerija, projekcije su bile da se ograniče upotrebu fosilnih goriva, već izdvajaju i manje sredstava za istraživanja i ulaganja u taj sektor, a zakoni fizike i prirode pokazuju da je to nemoguće – ističe Zdravković.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Najveći proizvođač i nafte i gasa su SAD. Dnevni konzum nafte na svetskom nivou je oko 100 miliona barela, a Amerika je trenutno na nivou proizvodnje nekih 11 miliona barela, kaže Zdravković i ističe da je naftna infrastruktura na evropskom kontinentu pa i u svetu mnogo bolje razvijena nego kod gasa, odnosno, tehnologija transporta i distribucije je mnogo lakša, pa se nedostatak ruske nafte koji se na evropskom tržištu osetio u trenutku izbijanja rata u Ukrajini mogao da se nadomesti.
“Rat u Izraelu će tek doći na naplatu”
Mnogi smatraju da je rast cena nafte usledio nakon najvećeg napada na Izrael u poslednjih nekoliko godina. Miloš Zdravković kaže da će se posledice ovog nedavnog oružanog sukoba na tržište nafte videti u narednom periodu.
– Rat u Izraelu će tek doći na naplatu i tek ćemo videti šta će se desiti. U međuvremenu Amerika je mogla da interveniše na tržištu iz rezervi u kojima je skladištila svoju naftu, međutim sada da bi stabilizovali cene, ona je praktično ispraznila svoje federalne rezerve i oni su sada prinuđeni da popune svoje rezerve zbog budućnosti. Tako da je ovo dodatno smanjenje proizvodnje pre svega Saudijske Arabije, uticalo na trenutnu cenu. Ruska nafta je našla kupce i u Kini i na Pacifiku i u Africi, tako da sve to utiče na trenutne cene – objašnjava Zdravković.
OPEK + su proizvodnju sa 44 miliona barela smanjili na 41 a iduće godine očekuje se da će doći do 40,2 barela. Još jedan od razloga koji Zdravković vidi kao važan za rast cena nafte je ekonomija koja u Aziji ima veći napredak nego što se očekuje, a kriza u Izraelu mogla bi da izazove dodatne probleme.
– Zbog toga se očekuje da će cena nafte ići i preko 100 dolara. I kriza u Izraelu mogla bi da izazove dodatne probleme, posebno ako bi došlo do zatvaranja Sueckog kanala, jer trećina proizvodnje nafte dolazi iz Persijskog zaliva. Ako bi došlo do eskalacije sukoba pre svega na relaciji Iran i Izrael, što je otvorena mogućnost, ako bi bio prekinut snabdevanje nafte iz persijskog zaliva gde su i Iran i Saudijska Arabija i Kuvajt i Irak osetilo bi se na svetskom tržištu a posledice bi bile nezamislive, što znači da ni Srbija ne bi bila izuzetak – zaključuje Zdravković.
Foto: Shutterstock / Ringier
Poskupljenje dizela izvesno
Zdravković ističe još jedan problem a to je proizvodnja dizela koja kako kaže dodatno komplikuje stvari. Razlog tome je ponovo zatvaranje pojedinih rafinerija tokom kovida, ali i najveće evropske rafinerije u Roterdamu, čiji je kapacitet 400.00 barela, odnosno 25.000 barela dizela dnevno.
– Imamo tehnološki problem u Evropi, a to se svodi na to da su zemlje nekadašnjeg varšavskog pakta imale rafinerije koje su dizajnirane da koriste rusku naftu za proizvodnju dizela. Tu je neophodan uvoz ulja iz Rusije da bi on mogao da se proizvodi. Sada zbog sankcija EU zemlje ne mogu da ga proizvedu i dizela ima manje na evropskom kontinentu. Što se nas tiče, mi imamo rafineriju, ona je u rukama Gazproma i dizajnirana je da koristi bilo koju naftu, koja je uvek bila iz Kazahstana, Iraka, Libije, malim delom iz Norveške, i nikada nije bila 15 posto iz Rusije. Tako da mi nemamo problem ni sa cenom dizela ni sa kupovinom nafte ali ako skoči berzanska cena skočiće cena i kod nas. Ne očekujem nestašicu dizela ali kako budu rasle cene na svetskim tržištima, mi nećemo biti izuzetak – zaključuje Zdravković.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.