“Ja sam biolog a u biologiji neograničen rast nije dobra stvar. Pred nama, kao društvom je veliki izazov, jer se tehnologija razvija velikom brzinom, a suočavamo se i sa globalnim problemima, koji svakako imaju efekta na ekonomski rast, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou”, rekla je ona.
Dodala je da se nada da će panel dati drugačiju perspektivu kada je reč o pitanjima kako možemo biti održivi, kako možemo održati ekonomski rast i kako nove tehnologije i nauku možemo da iskoristimo kao pomoć u rešavanju ovih problema.
Podsetila je da je na inicijativu Srbije u Ujedinjenim nacijama gde je doneta Rezolucija o Dekadi nauka za održivi razvoj.
“Mnogi ciljevi održivog razvoja već sada deluju nedostižno, i verujem da je ovo jedina prilika da uključimo više naučnika na globalnom nivou, kao i ljude koji imaju snagu uma da pomognu se suočimo sa ovim problemima. Same vlade ne mogu uspeti u ovome”, istakla je ona
Ocenila je da je teško predvideti kuda će se kretati razvoj ove tehnologije i da su čak i oni koji su uključeni u njenu kreaciju podeljeni oko pitanja da li će veštačka inteligencija dostići ljudsku.
“U nekim aspektima, ona je već danas bolja od nas, na primer, kada se radi o prevodu i upravljanju velikim podacima”, navela je Begović.
Prema njenim rečima veštačka inteligencija bi trebalo da se posmatra kao sjajan alat sa velikim potencijalom da nam pomogne posebno u oblastima kao što su klimatske promene, medicina i poljoprivreda.
Dodala je da će veštačka inteligencija doneti velike promene.
“Biće poslova koji će nestati, biće i novih koji će nastati. Vlade moraju biti proaktivnije i trebalo bi da reaguju brzo i pripreme nove generacije i društvo u celini na ove promene”, zaključila je ona.
Istakla je da digitalno menja svet, a menja i Srbiju te da je ovaj sektor pomogao i rast izvoza Srbije kao i da je digitalizacija građanima ponudila lakši način i skratila vreme koje je potrebno za različite procese.
Prema njenim rečima, paralelno sa veštačkom inteligencijom razvija se i jedna starija tehnologija, biotehnologija koja je korišćena i ranije.
Ocenila je da ona uz veštačku inteligenciju ima potencijal da još značajnije promeni naše živote.
“Danas posedujemo moć i tehnologiju da promenimo i našu evoluciju, možemo promeniti naš DNK i sintetisati ga, napraviti organizme koji su sintetički, a ovo je samo početak”, istakla je ona.
Dodala je da veštačka inteligencija postaje veoma važna za biotehnologiju, biomedicinu, agrotehnologiju i druge oblasti savremene nauke i da je upravo rad na razvoju ovih oblasti ideja iza BIO4 kampusa.
“Budućnost stiže brzo i vidimo je u preseku digitalnog i bio-nauka. Taj presek kreira nešto novo, veoma uzbudljivo, a ponekad i zastrašujuće, ali je važno što vidimo efekte veštačke inteligencije i biotehnologije u raznim oblastima, od biomedicine, zaštite životne sredine, poljoprivrede, pa čak i u energetici”, navela je Begović.
Naglasila je da Srbija kao zemlja nije veliko tržište, ali je sjajno spojno tkivo za druga tržišta.
“Imamo sjajne talente i zbog toga BIO4 kampus vidimo kao mesto kreativnosti, gde će na jednom mestu raditi sedam fakulteta, devet instituta, privatni i startap ekosistem, a u oblastima povezanim sa biofarm i biotek oblastima. Želimo da izgradimo nova polja na presecima ovih važnih tehnologija i to vidimo kao mogućnost da dodatno ojačamo našu ekonomiju”, rekla je ona.
Istakla je da je za nju kao naučnicu ovo veoma uzbudljiv put i da je sigurna da ćemo u narednih pet do 10 godina videti revolucionarne promene, jer imamo talente, znanje i dobro obrazovanje u STEM oblastima.
Ambasadori: Ogromne koristi od AI samo ako se koristi na pravi način
Veštačka inteligencija (AI) može da donese ogromne benefite, ali samo ukoliko se ne koristi pogrešno i ukoliko se ne zloupotrebljava, zaključeno je danas na panelu o veštačkoj inteligenciji i digitalizaciji održanom u okviru drugog dana Beogradskog ekonomskog foruma.
Ambasadorka Kanade u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji Mišel Kameron rekla je da je veštačka inteligencija tehnologija koja ima potencijala da mnogo unapredi ljudske živote kroz svoju primenu u raznim sektorima, ali mora da se etički i profesionalno koristi i da AI pristup imaju i oni najsiromašniji.
Ona je naglasila i da korisnici veštačke inteligencije u kompanijama moraju da znaju da na adekvatan način koriste dobre strane veštačke inteligencije, dok će smanjivati negativne strane.
Kameron je dodala i da veštačka inteligencija može da prikupi ogromne količine podataka koje ne možemo ni da zamislimo i da nam pomogne da donesemo bolje odluke jer možemo da vidiumo i ono nevidljivo golim okom i njena primena velike koristi može doneti možda najviše medicni, poljoprivredi, ili energetskom sektoru.
“Međutim ima i loših stvari poput dezinformacija i lažnih informacija, i zato moramo oprezno baratati veštačkom inteligencijom”, rekla je ona.
Naglasila je i da upotreba veštačke inteligencije u nekoj zemlji ne sme da ugrožava druge zemlje.
“Veštačka inteligencija je dobra koliko su i dobri i podaci od koje ona uči. Moramo biti svesni i da ljudi sa raznim predrasudama mogu da je dopunjavaju i zato moramo biti pažljivi na koji način ćemo je hraniti i koristiti”, zaključila je Kameron.
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar rekao je da je veštačka inteligencija moćan instrument koji ne sme da se koristi u pogrešne svrhe i zloupotrebljava, odnosno ne smeju da se prelaze određene granice.
On je kazao i da je to i ideja Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju kojim će kako je podsetio u decembru Srbija predsedavati.
To partnerstvo kako je naveo okuplja trenutno 29 članica i ideja je da bude što veća moguća alijansa.
“Računamo na Srbiju i zadovoljni smo njenim predsedavanjem”, rekao je Košar i naglasio da sve države moraju da budu zajedno na istom putu, a to je da veštačka inteligencija poštuje pravila demokratije i ljudskih prava.
Prema rečima Košara u narednih pet do 10 godina glavni sektor primene veštačke inteligencije će biti najverovatnije zdravstvo, međutim to osim što uliva puno nade otvara i zabrinutost jer će svi naši lični podaci biti pokrenuti kako bi veštačka inteligencija bila funkcionalna.
On veću upotrebu AI vidi i u energetici kao i u razvoju softvera.
Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson složio se da veštačka inteligencija donosi ogromne koristi kao i da sa njom treba biti oprezan, dodajući da je istina u stvari “da ne znamo gde ćemo završiti, jer postoje istinski rizici , ali i istinske prilike”.
On je naglasio da je najvažnije da se veštačkom inteligencijom upravlja na najefikasniji mogući način, a to se može na najbolji način postići kroz partnerstva ne samo multilateralna između vlada, već i kroz partnerstva među preduzetnika, privatnog sektora i drugih.
“Ta vrsta dijaloga je od kritičnog značaja. Bitno je da se svi okupimo, da primenimo pristup zasnovan na vrednostima razvoja veštačke inteligencije koji osigurava da postignemo dobar balans između brzine i sigurnosti, i na tome moramo da radimo”, rekao je Ferguson.
On je zaključio i da svi moraju da vide korist veštačke inteligencije a ne samo elite u nekoliko malih područja i da je zato partnerstvo značajno kako bi veštačka inteligencija postala najbolja, a ne najgora.
U Beogradu je juče počeo 24. Beogradski ekonomski forum i ovaj tradicionalni godišnji skup regiona okuplja veliki broj govornika, visokih i najuticajnijih predstavnika Srbije, ali i važne predstavnike međunarodne zajednice, kao i goste iz oblasti politike, privrede, nauke, kulture i medija sa ciljem deljenja mišljenja koja će pokrenuti rast, prosperitet i inovacije kako Srbije, tako i regiona.