Berzi nedostaje ponuda atraktivnih akcija …

Srpsko tržište kapitala, nažalost, nikada nije iskoristilo svoje pune potencijale i time je Beogradska berza, iz različitih istorijskih razloga, uvek izostala da bude ono što je bilo preko potrebno, a to je dodatni izvor finansiranja kompanijama, poslovni izazov i slika ukupne privrede. Zato je profesionalni izazov za mene da pokušam da promenim ove činjenice i narative koji trenutno postoje o nacionalnom tržištu kapitala. Istinski verujem da je sada veoma pogodan momenat za značajne promene. Svedoci smo sinergije vodećih aktera srpske ekonomije koji prepoznaju vitalnu ulogu jakog i zdravog tržišta kapitala u promociji ukupnog ekonomskog rasta, jer je izuzetno teško imati efikasnu i funkcionalnu tržišnu privredu bez efikasnog i funkcionalnog tržišta kapitala. Jedno mora biti slika drugog. Srbija se ekonomski razvila i došlo je vreme da to isprati i Beogradska berza sa svim instrumentima koji to podrazumevaju, poput inicijalne javne ponude (IPO). Nedovoljno smo ih imali jer su nam kompanije bile listirane na berzi po sili zakona. Voleo bih da sve ovo pokušam da promenim, kaže u intervjuu za naš list Ivan Leposavić, novi direktor Beogradske berze na pitanje šta ga je opredelilo za ovaj posao.

Imate li ideju, plan kako da naše tržište kapitala postane motor razvoja kao svuda u svetu? Neki bi rekli kakav je ovo kapitalizam kada trgovina kapitalom ne funkcioniše.

Ne bih se složio da trgovina kapitalom ne funkcioniše i pre bih rekao da ta trgovina nije stavljena u funkciju koja omogućava korist svim segmentima privrede i društva. Postoje još uvek neiskorišćene mogućnosti koje tržište kapitala poznaje, a koje šansu za prinosom daju i najmanjim ulagačima, stanovništvu, a privatnom sektoru i samoj državi omogućavaju povoljnije i kvalitetnije izvore finansiranja. Verujem da će prvi koraci u tom pravcu biti napravljeni u najskorijoj budućnosti. Od ideje do realizacije veliki je put i siguran sam da su i u prethodnom periodu mnoge dobre ideje ostale nerealizovane zbog odsustva sluha za tržištem kapitala. Lako je biti pesimističan. Ja svoj optimizam zasnivam na realnosti i već iskazanoj odlučnosti Republike Srbije i ključnih aktera, na usvajanju i započetoj realizaciji Strategije za razvoj tržišta kapitala za period 2021–2026. godine kroz Akcioni plan za period 2021–2023. godine za sprovođenje strategije. Poljska je odličan primer zemlje u kojoj je uz inicijalnu jaku podršku svih ključnih aktera, njihova berza postala jedna od najperspektivnijih u Evropi.

Koji kratkoročni potez bi doprineo oživljavanju berze? Da li bi to mogla da bude inicijalna javna ponuda akcija nekog preduzeća, da oni na taj način prikupe kapital? Izlazak na berzu nekog velikog državnog preduzeća kao što je „Telekom”? Ili nešto treće?

Ključni problem berze je nedostatak atraktivne ponude akcija i investicionih alternativa. Svaki potez koji će ojačati ponudu, bilo kratkoročno bilo na duži rok neophodan je, a objektivno jedino država iznošenjem određenog dela akcija iz svog portfelja na berzu ima mogućnost da učini veliku promenu u kratkom roku. Iznošenje na tržište paketa akcija, koje država poseduje u kompanijama koje su već uključene na berzu, treba posmatrati kao prvi korak ako je cilj osnovni razlog postojanja tržišta kapitala. Dakle, osnovni cilj berze mora biti da slobodna finansijska sredstva prikupi i usmeri u rast i razvoj privrednih subjekata, na način koji je daleko efikasniji od trenutno aktuelnih mehanizama finansiranja. Činjenica je da bi izlazak velikog preduzeća, privatnog ili državnog, bio okrepljujuć za tržište kapitala, jer smo sada plitko tržište. Ali do donošenja njihove odluke da se izlože tržištu, berza će istražiti i druge instrumente koji su uveliko primenjeni na razvijenim tržištima. Izlazak na berzu nekoliko velikih i kvalitetnih preduzeća kroz inicijalnu javnu ponudu bi bio verovatno najlakši pravac razvoja domaćeg tržišta i pravac koji se pokazao prilično uspešnim u velikom broju tranzicionih ekonomija. Čak i u slučajevima kada su razvijene ekonomije poput Britanije ili Nemačke želele da svoja tržišta ojačaju i stave ih u poziciju motora razvoja privrede, na berzu su iznosile pakete akcija svojih najvećih kompanija, koje su zatim pratili i izlasci velikih i srednjih kompanija iz privatnog sektora. U tom kontekstu možda je najbolje pratiti utabane staze i oprobane koncepte jer se plašim da bi traženje trećeg puta i novih rešenja kako da se razvijemo samo odložilo već preduge pokušaje da se berza razvije.

Koliki su sada prometi na berzi? Videla sam podatak da je 5. septembra dnevni promet bio oko pet miliona dinara. Ilustrujući koliko je to malo, neki bi rekli da se za te pare ne može kupiti ni kuća ni stan.

Prometi na tržištu akcija reflektuju u najvećoj meri stanje ponude koja je dostupna investitorima, pa sa te strane i nije realno očekivati promete koji bi bili uporedivi sa razvijenim tržištima ili čak sa prometima koji su beleženi na berzi u prethodnom periodu. Jednostavno i oni koji imaju sredstva namenjena investiranju nemaju dovoljan izbor kuda ta sredstva da plasiraju, jednostavnije rečeno, nema akcija kompanije u koje da ulože novac, sve i da to hoće. Ako uzmemo u obzir da je ukupna tržišna kapitalizacija svih akcija kojima se trguje na berzi oko 3,5 milijardi, a da od toga tek oko 10–15 odsto predstavlja kapital koji se ne nalazi pod kontrolom dominantnog vlasnika, odnosno to su akcije u slobodnom prometu koje eventualno možete kupiti kao investitor, možemo naslutiti razloge za dominaciju prometa obveznica u izveštajima koje berza objavljuje. Dok ne oživimo ponudu ne možemo očekivati ozbiljnije promete.

Berza do sada nije imala pravu podršku države. Da li je uopšte moguće da se razvija uprkos tome?

Iako je tržište kapitala osnova tržišne ekonomije i privatnog vlasništva, uloga države u razvoju svakog tržišta kapitala, pa i našeg, jeste ključna, neminovna i neophodna. Dosadašnji period je vrlo ubedljivo pokazao da bez podrške države u tranzicionim ekonomijama nije moguće izgraditi održivo tržište kapitala. Sa druge strane, smatram da održivo tržište kapitala ne sme biti cilj već isključivo sredstvo koje će omogućiti stvaranje dodatne vrednosti u okviru našeg ekonomskog sistema. Država jeste donela Strategiju razvoja tržišta kapitala i duboko verujem da je to tek početak u uspostavljanju jedne ozbiljne i strukturne podrške koja je berzi, a i svim ostalim delovima finansijskog tržišta potrebna.

Svedoci smo promene vlasničke strukture berzi u regionu. Zagrebačka berza se proširila na Ljubljansku i Makedonsku. Da li bi nama pomogao strani partner?

Beogradska berza od avgusta 2021. godine ima Atinsku berzu kao jednog od najvećih akcionara u strukturi vlasništva. Atinska berza, sem što je jedan od vlasnika, jeste i partner od koga dobijamo podršku i pomoć u razvoju svojih procedura i alata za svakodnevno poslovanje. Međutim, postojanje stranog partnera u vlasničkoj strukturi, pa čak i kada je u pitanju respektabilna EU berza kao što je Atinska, ne rešava naše domaće probleme koji su pomenuti na prethodnim stranama. Suštinski, neki od ovih problema su duboko ukorenjeni i obuhvataju specifičnosti koji su nepoznate na razvijenim tržištima, te zahtevaju inovativan i kreativan pristup da bi bili uspešno savladani u budućnosti. Dakle, postoji deo domaćeg zadatka koji moramo sami da uradimo, dok su partneri tu da nam prenesu znanja i iskustvo kako da budemo efikasniji u tome što radimo. Strani partner svakako da pomaže, ali ne i nužno kroz vlasničko učešće. Naša partnerstva sa međunarodnim i domaćim institucijama su od neprocenjivog značaja. Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Ministarstvo finansija i Komisija za hartije od vrednosti donose ne samo značajno institucionalno znanje već i volju da se domaće tržište kapitala dalje razvije i vrati poziciju jednog od predvodnika rasta tržišta kapitala na zapadnom Balkanu. Verujem da je ovo novi početak za Beogradsku berzu i optimista sam jer ovaj put počinje u novim uslovima.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com