Prema njenim rečima, pokazuje se da u vremenima krize, ove kompanije bolje opstaju, nego one koje ne uvažavaju te standarde, i da to znači da imaju bolje upravljanje rizikom, da su upoznati sa svojim poslovnim procesima, da su odluke donete, da postoji “risk strategija” i plan B…
– Trenutno je 40 triliona dolara investicija u ESG na globalnom nivou a očekuje se da će to biti 50 triliona dolara do 2050. godine. To znači da investitori prepoznaju da su im te investicije isplativije na na dugi rok – ističe Braithwaite.
Koji je značaj teme Western Balkans ESG samita i zašto sada?
Imate regulatorni pritisak sa jedne strane i sa druge strane imate investicioni pritisak. Sve veće i ozbiljnije banke u većoj ili manjoj meri počinju da integrišu te standarde i da kredite uslovljavaju tim standardima, zato što oni moraju da izveštavaju po tim standardima. Tako da oni koji ne budu želeli da se drže tih standarda neće moći da dobiju sredstva ili će ih dobiti po većoj ceni.
Tu je takođe i reputaciona komponenta o kojoj je bilo reči i na jednom od panela. Meni se čini da naročito mlađa generacija počinje da biva svesna važnosti poštovanja ekoloških standarda. Jer svaki od ekoloških skandala koji se desi, plane vrlo brzo u javnosti, i zbog toga investitori počinju sve više da shvataju pred kakve izazove to može njihov projekat da stavi.
Koji se zadaci i izazovi postavljaju sada pred domaćim kompanijama?
Regulativa će morati da se poštuje ako hoćete da pristupite evropskim tržištima. Nemački zakon o proverama lanaca snabdevanja je za nas jako važan, zato što smo mi toliko integrisani, a neke zemlje u regionu su i jako povezane u lancima snabdevanja sa nemačkim firmama. I to će sad ići propisima. Najpre će se odnositi samo na veće, a onda se polako spuštati ka manjim firmama, koje imaju do 50 i više zaposlenih. Praktično svaka firma će morati da provera da u lancu snabdevanja niko ne prestavlja rizik po životnu sredinu, ljudska prava, korporativno upravljanje… što pred naše kompanije, koje žele da zadrži taj nivo poslovanja stavlja pred ozbiljne zadatke, jer strane kompanije neće prihvatiti reputacione rizike.
Foto: Ustupljene fotografije
Na samitu ste predstavili dokument koji će se ticati rodnog jaza u platama. Kažite nam nešto o tome?
“Gender pay gap” u celom regionu je jedna od tema kojima hoćemo da se bavimo. Na rodnom jazu u platama se mora raditi, na povećanju broja žena na rukovodećim pozicijama se mora raditi. I to govori inicijativa “Women on Boards Adria” koju smo lansirali na ovom samitu. Nju praktično lansiramo pošto je EU uvela direktivu koja očekuje od kompanija koje su deo EU i koje su preko određene veličine, na 40 odsto nedirektorskih mesta moraju imati žene do 2026. godine.
Postoji jedan “Business case” za veći broj žena, da zaista imate podatke da kompanije koje imaju inkluzivnije upravne odbore, koji vode računa o uključenosti žena i manjina i bolje sagledavaju različite aspekte problema, bolje dugoročno planiraju i imaju bolju otpornost na krize i prosto postoji veza između boljeg balansa i profitabilnosti.
Da li je to moguće na Balkanu, imajući u vidu stereotipe koji su i dalje zastupljeni?
Hteli ne hteli, moraćemo. Evo sve banke koje su došle na samit, koje nas podržavaju, a koje imaju ekspozituru u EU će biti prve koje će se pridržavati ovih pravila. Mi i sada imamo i sjajne primere domaćih kompanija koje su usvojile ESG agendu i uključujući i ovu o rodnoj ravnopravnosti, o ekonomskoj sferi, bez nekog pritiska iz međunarodne organizacije. Mislim da nije nemoguće i da se već stvari kreću. Naravno imamo industrije gde ima više žena i one kao što je recimo energetika i rudarstvo gde je tradicionalno manji procenat žena. Tu će biti zanimljivo videti kako će se stvari menjati.
Rekli ste u svom uvodnom izlaganju da Zapadni Balkan ima šansu kada govorimo o napretku ESG, da li možete to malo da objasnite?
Mislim da zaista ima jer nam trenutno više stvari ide na ruku. Imamo visoko školovanu radnu snagu, imamo potencijale u oblastima rudarenja, prirodnih lepota, imamo geografski dobru poziciju u odnosu na EU i iz perspektive neke zapadne kompanije, naročito nakon iskustva sa kovidom, sa blokadom Sueckog kanala i slično, pokazalo se da je problematično lancima snabdevanja oslanjati se na potpuno jedan drugi kontinent. Ako ništa drugo, steći otpornost ako drugo tržište ne bude funkcionisalo, da uvek postoji „back jard“.
Velika je prednost kada se vi napravite nešto u BiH i da to sledećeg jutra može da bude u Minhenu. Tu su i velike uštede u transportu, a svedoci smo da transport postaje sve skuplji i sa većim procentom “carbon footprint”, što kompanijama postaje izuzetno važno.
Geopolitička situacija trenutno je dovela do toga da se dosta kompanija sada relociraju u zemlje EU i od njih zahteva da se evropski standardi poštuju. I zašto da to ne bude i za Srbiju, BiH i druge zemlje u regionu. Više je trendova trenutno koji nam mogu ići na ruku, s tim što i mi moramo da budemo spremni da ih prihvatimo.
Foto: Ustupljene fotografije
Smatrate da Investitori ESG vide kao investiciju a ne kao trošak?
Investitori to tako percipiraju, jer sve je više primera koji pokazuju da kompanije koje su integrisale ove prakse bolje dugoročno posluju, uključujuću i finansijski nego kompanije koje nisu. Nije to potpuno nova agenda, ima praznina ali puno tih stvari jedna dobro vođena firma i radi već, zato što zna da će tako poslovati bolje.
Da li su nam za pomake u ovim oblastima potrebna veća finansijska sredstva ili nešto drugo?
Mi stalno čujemo da su nama dostupni veći fondovi banke za obnovu i razvoj od onih koje mi uspemo da apsorbujemo. Prema tome, pre nego što kažemo da nemamo sredstva, možda bolje da mi osnažimo ono što se od nas očekuje. Evropska banka za obnovu i razvoj, očekuje od države strateške projekte u oblasti energetike, druge infrastrukture, koji podrazumevaju tehnički kapacitet u relevantnim ministarstvima koji to može da pripremi do određene faze.
Mi možemo velike pomake da napravimo ali su potrebna sistemska rešenja, i da postoji jedna jasna strategija i iz nje regulative koje to prate. Ne možemo generalizovati region jer svaka zemlja za sebe ima različite izazove ali ono što nam je slično je da bismo mogli imati više koristi od potencijala koji odnos sa EU trenutno nudi.
Šta hitno treba da se uradi?
Ono čime bi trebalo mnogo više da se bavimo a ne bavimo se ni blizu dovoljno, jeste da pored investicija u obnovljive izvore, što je sasvim opravdano i to je tranzicija koja treba da se desi, je i strateški pristup onome što se zove i pravedna tranzicija, izlazak iz uglja i ta dva projekta su vrlo povezana. Tu mi imamo potencijalne partnere i u svetskoj banci i u drugim institucijama koje razumeju da je to proces i da se to ne može dogoditi preko noći.
Ako pogledamo naše hidroelektrane, većinama je životni vek na izdisaju za nekih pet do deset godina. Tako da treba strateški razmišljati o pravednoj tranziciji. Ja se apsolutno slažem da su tu i ljudi, porodice i regioni i njima se mora ponuditi alternativa, međutim to je puno bolje rešenje nego ići u nove investicione cikluse, i vraćanje na ugalj nije budućnost.
Drugo o čemu bi hitno trebali razgovarati je energetska efikasnost. Kakve zgrade gradimo, da li su zelene, kakva je njihova energetska efikasnost, šta radimo na tome da adaptiramo postojeće. Pre nego što krenemo da proizvodimo silnu energiju u solaru, da možda vidimo da li se racionalno ponašamo prema ovoj koju imamo.
Ideja je da se Western Balkans ESG samit redovno održava svake godine. Šta je cilj toga?
Cilj je da ovo postane vodeći samit na kome će se region okupiti, zato što smo mi ekonomski integrisani, i zaista ima smisla da se o ovim temama razgovara na regionalnom nivou. Čuli smo tokom samita da je saradnja u regionu takođe važna i investitorima. Tako da je vrlo važno da se dijalog pokrene, da sa samita izađu dve do tri inicijative kojima ćemo se baviti tokom godine i da na sledećem samitu možemo da pokažemo progres i sumiramo šta se uradilo u prethodnoj godini. Praktično jedan Davos format.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.