среда, 10.05.2023, 15:44 -> 16:04
Извор: РТС
Аутор: Силвија Пашајлић
У координацији Министарства спољних послова Србије, десетине наших држављана евакуисано је из Картума, главног града Судана, у коме већ 25 дана трају сукоби. Како су напустили ту земљу, сведоче чланови једне породице који су стигли у Прањане код Горњег Милановца.
Пола века заједничког живота у далекој држави северне Африке исписују Биљана и Фејсал. Почетак сукоба у Судану затекао их је у Каиру, где им је један од синова на специјалистичким студијама.
”Само гледамо шта се догађа. Одмах је почело ватрено, тешко пуцање. Само сви пуцају, убијају људе у пролазу. И онда ја кажем деци, само вадите главу. Није важно нека кола узму, нека кућа се запали. Можете поново почети од неке колибице, шупице, само да је глава на рамену”, наводи Биљана Петровић.
Од осморо деце, само двојица синова су сада са њима. Породица старијег отишла је за Британију, а њега су до Франкфурта евакуисали Немци. Преко Кипра до Београда стигао је и млађи син. Велику захвалност кажу дугују почасном конзулу који се постарао да уз друге Србе њихови синови на време напусте Судан.
”Ахмед није хтео да их пусти, поготову Сајата који је био код њега два дана. Ја имам брата тамо и кажем мој брат ће доћи да га узме. Ма не дам ја њега, има сад да буде са мном и са мном да тражи свог другог брата. И ми смо стигли, лепо. Наш комшија је чекао и одемо код Ахмеда, покупимо нашу децу, мој брат је био на аеродрому и дођемо овде ево у наше Прањане”, каже Биљана Петровић.
У животној причи Биљане и Фејсала Србија има посебно место. Она им је друга домовина. Упознали су се и венчали у Београду 1973. године. Често посећивали српске рођаке и пријатеље и неговали нераскидиве везе.
”Није различите десна и лева рука. Не може. То је мој срца, мој младост. Ја сам био најлепшим годинама од 18 до 25 и сад задњих пет година тад ја сам у пензију долазим и сваке године. Једва чекам да дођем. Чак моја супруга наљути на мене и хоће да ме нервира каже неће да те водим”, каже Др Фејсал Абдел Фатах.
И када су овај брачни пар и њихова двојица синова стигли у Прањане код Горњег Милановца брига за друге чланове породице, који су и даље у Судану, није престала, као ни брига о сукобима у земљи коју су морали да напусте.