Ни једна војска није успела да је сруши, али данас је, уз људкси немар, угрожава и корење више од 20 агресивних биљака, највише Kисело дрво и Јапански дуд.
„И то су те дрвенасте врсте које предстваљају највећи фактор угрожавања по тврђаву, из простог разлога што имају изузетно агресиван коренов систем, исто тако сваки третман механичке природе изазива одговор биљака да продукују још већи број јединки и тако се шире. Kисело дрво је посебан проблем, зато што се и полно разможава, а једна одрасла јединка може да репродукује милион јединки”, објашњава Горан Тмушић из Лабораторије за инвазивне и алергијске биљке ПМФ-а.
Процене су да је одраслих јединки тренутно око стотину, а како стварају већ видне пукотине широм тврђаве, исто тако угрожавају и њено подземље.
„Ово је оно што избија кроз зидове. И прави пукотине у зидовима и самим бедемима. Ово је само делић онога што се дешава на Петроварадинској тврђави”, наводи Горан Тмушић из Лабораторије за инвазивне и алергијске биљке ПМФ-а.
И Леон из удружења које чисти тврђаву и организује туре обиласка подземних ходника, њене посебне атракције, показује колико се корење проширило.
„Мрежа тог корења се толико раширила у подземљу да прети да га уништи и она га је на неким деловима поприлично уништила и девастирала, тако да у последњих осам година, колико ми делујемо, то корење се у неким деловима баш подебљало”, каже Леон Шурбановић из Удружења „Угрип”.
А да се не би ширило, потребан је посебан третман, хемијским препаратима, који се до сада нису користили код нас.
„Третмани су и механички и хемијски, значи увек је боље комбиновати. Сматра се да је најефикаснији хемијски препарат, тако да очекујемо да ће ту резултати бити добри и опет, понављам, нарочито женске биљке морамо третирати јер нам оне двоструко сметају и са аспекта семена и са аспекта кореновог система”, објашњава Саша Орловић из Института за низијско шумарство и животну средину.
Зеленило, које је дужно да је одржава, до сада је биљке на неприступачним деловима, третирало само механички, а како тврде набавили су потребну опрему и за хемијски третман.
„Оно што јесте у плану, сада када имамо и техничке могућности путем ињектора, које смо набавили и путем дрона који може на овај начин да третира неприступачне делове, овај план ћемо унапредити и у будућности утицати на то да искоренимо ову врсту”, наводи Јелена Будимчић из ЈКП „Градско зеленило”.
Да би се потпуно искорениле, потребан је детаљан програм, за контролу, мониторинг и њихово сузбијање, што су стручњаци Департмана за биологију већ урадили.
„Између осталог постоји још неколико метода премазивања, затим третман фолијом, то су углавном мере које би Градско зеленило морало да примењује на Петроварадинској тврђави”, сматра професор биологије и географије Слободан Бојчић.
Kада би данас почели са радом, стручњаци процењују да би била потребна читава деценија само да се искорене инвазивне биљке, а тек онда да се крене у обнову тврђаве, која у данашњем облику овде постоји још од 1780 године.