Blaga zima gomila zalihe: Kako se sada kreću cene ogrevnog drveta i peleta?

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić rekao je za RTS da je blaga zima uticala na pad potrošnje, samim tim i pad potražnje za ogrevnim drvetom, ali i drugim tipovima drvnih goriva.

U ovom trenutku cene su niže između 700 i 1.500 dinara po jednom prostornom metru, u zavisnosti od regiona. Cene peleta su niže za 4.000 do 6.000 dinara, odnosno između 15 i 20 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine, navodi Glavonjić.

Na stovarištima konačno znatnija pojeftinjenja ogreva – cena drva niža je i do 15 odsto, a peleta 20 odsto. Blaga zima donela je i velike glavobolje proizvođačima a posebno peletarima.

U fabrikma su nagomilali zalihe a sada se suočavaju i sa padom cena jer je zbog manje tražnje u čitavoj Evropi gotovo stao izvoz.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u ovom trenutku snabdevenost tržišta izuzetno dobra i da na stovarištu ima svih vrsta drvnih goriva u dovoljnim količinama.

„Blaga zima uticala je na pad potrošnje, samim tim i pad potražnje za ogrevnim drvetom, ali i drugim tipovima drvnih goriva. To je uticalo i na pad cena. Cene padaju već četvrti mesec zaredom. Poslednje pojeftinjenje ogrevnog drveta dogodilo se 1. aprila, što nije prvoapriliska šala. Zaista su cene ogrevnog drveta snižene i u ovom trenutku cene su niže između 10 i 15 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine“, rekao je Glavonjić.

Profesor kaže da to znači da su cene u ovom trenutku niže između 700 i 1.500 dinara po jednom prostornom metru, u zavisnosti od regiona.

Tako, na primer, najveće pojeftinjenje drveta zabeleženo je u regionu Zapadne Srbije i Šumadije. U ovom trenutku cene su niže između 1.000 i 1.500 dinara, dok je u Beogradu to sniženje bilo između 700 i 1.100 dinara.

Imajući u vidu izuzetno smanjenu potražnju, velike zalihe i kod proizvođača i u kanalima prodaje, realno je očekivati još jedno pojeftinjenje ogrevnog drveta u narednim mesecima, najavio je Glavonjić.

Kada će to biti, tačno teško je reći, u ovom trenutku, imajući u vidu da je poslednje pojeftinjenje bilo pre dva dana, dodaje on.

I stanje u fabrikama peleta, koje koriste ogrevno drvo za svoju proizvodnju, je takvo da su njihova stovarišta puna, jer su mnoge fabrike peleta skoro u potpunosti prekinule snabdevanje ogrevnog drveta, rekao je profesor.

U 2023. godini, proizvodnje peleta je pala prvi put ispod 400.000 tona, što je za oko 20 odsto manje u poređenju sa 2021. godinom koja se smatra rekordnom godinom po proizvodnji peleta u Srbiji.

Blaga zima, pad potražnje uticali su i na pad cena. U ovom trenutku cene peleta su niže za 4.000 do 6.000 dinara ili između 15 i 20 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine, navodi Glavonjić.

Naveo je primer da se cene sertifikovanog peleta domaćih proizvođača na većini stovarišta kreću između 25.700 i 28.500 dinara. Međutim, ima da se kupi i za 22.000 dinara.

To je jedan od paradoksa ove teške krize koje je pogodila fabrike peleta od kojih su neke bile prinuđene da prodaju pelet ispod cene koštanja da bi došle do obrtnih sredstava kako bi mogle da isplaćuju rate kredita, lizinga i svih ostalih troškova koje imaju u ovom trenutku, objasnio je Glavonjić.

Od šest velikih fabrika za proizvodnju peleta svega jedna fabrika je radila od početka godine do danas, dok ostale fabrike ili nisu radile ili su radile sa prekidima.

„Proizvođači su se obratili Vladi Srbije za pomoć, Vlada je pokazala veliku zainteresovanost da im pomogne. Proizvođači su izneli svoje probleme, izneli su i predloge rešenja i zajedno sa predstavnicima Vlade se u ovom trenutku traže određene mere i očekujemo da će one biti donete u najkraćem roku“, naveo je Glavonjić.

Prevazići krizu zaliha

U Srbiji postoji 91 aktivni proizvođač peleta, od toga najveći broj su u grupi malih i srednjih proizvođača kako po kapacitetima, tako i po veličini proizvodnje na godišnjem nivou.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da mere koje Vlada bude donela „zaista u kratkom roku“ pomognu fabrikama da prežive „krizu zaliha“, jer je jako bitno da sačuvamo domaću proizvodnju zato što je ona okosnica domaće potrošnje.

Podseća da je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi sa godišnjom potrošnjom između 450.000 i 490.000 tona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com