Povlačenje inostrane novčane pomoći i totalna blokada tj. zabrana transporta hrane, struje, gasa i goriva za uveliko devastiranu i mikroskopsku ekonomiju Palestine možda se pokažu kao previše. Ministar odbrane Izraela najavio je danas totalnu blokadu pojasa Gaze, a iz nemačke je stigao signal da će oni povući svoje programe finansijske podrške Palestincima.
Foto: shutterstock
Ekonomija Palestine je zaista mala, i prema zvaničnim podacima prošle godine BDP zemlje je iznosio samo 19,11 milijardi dolara. Ako uzmemo u obzir da u Palestini ima oko 4,923 miliona ljudi, dok je samo u Gazi 2,3 miliona (što ga čini jednim od najgušće naseljenih delova planete), i da je BDP po glavi stanovnika prema podacima Svetske banke 3.663 dolara, dobijamo sliku koliko zapravo je mala njihova privreda.
Blic preporučuje
S’obzirom da je domaće tržište tako malo, Palestini ne preostaje ništa drugo nego da se fokusira na strana tržišta i izvoz. Izrael je destinacija na koju stiže preko 90 odsto izvoza Palestine, a čini se i ovo bi mogli da izgube. Tačnije, prema podacima palestinskog zavoda za statistiku, u 2022. Palestina je izvezla 1,4 milijarde dolara robe, ali im je trgovinski deficit bio skoro 5 milijardi dolara. Ovaj disbalans pravi velike probleme u finansijama Palestine.
Devedeset devet odsto firmi na Zapadnoj obali i u Gazi su mala i srednja preduzeća u porodičnom vlasništvu koja zapošljavaju manje od 20 ljudi. Većina firmi u privatnom sektoru ima umerenu produktivnost, niske investicije i ograničenu konkurenciju. Velika palestinska preduzeća — samo 1 odsto palestinskih kompanija — dominiraju određenim sektorima i povezana su na međunarodnom nivou, sa partnerstvima koja se protežu na Aziju, Evropu, Zaliv i Ameriku.
Palestinska radna snaga je obrazovana, može se pohvaliti stopom pismenosti od 98 posto, a Zapadna obala i Gaza uživaju i pristupačnost visokih tehnologija. Ipak, visoka nezaposlenost je opstala i pogoršala se pre 2 godine. Kombinovana stopa nezaposlenosti Zapadne obale i Gaze u četvrtom kvartalu 2021. iznosila je 24,2 procenta.
Poslednja poseta MMF-a “Zapadnoj Obali i Gazi” samo potvrdila loše projekcije
Poslednja poseta MMF-a “Zapadnoj Obali i Gazi” bila je u avgustu ove godine i ocena nije ni malo bila sjajna. Kako su istakli iz jednog od najviših finansijskih autoriteta sveta, u kontekstu bezbednosne, socijalne i političke krize u Palestini šanse da rast nastavi sve su manje. Ipak tada su istakli da će se inflacija smanjiti do kraja godine.
– Stalno visoka nezaposlenost i siromaštvo doprinose makroekonomskoj nestabilnosti, istakli su iz MMF.
Kako su tada istraživači istakli kako su izazovi u regioni “ukorenjeni” i javne finansije i javni dug Palestine su neodrživi. Uprkos konstantnom rastu javnih prihoda smanjenje likvidnosti nastavlja da podriva pružanje osnovnih državnih usluga.
Iz današnjeg ugla posmatranja, ironično je to što je MMF tom prilikom istakao da je jedan od glavnih faktora za dovođenje u red i javnih finansija i ekonomskog rasta ovog regiona upravo otklanjanje ograničenja od strane Izraela, koja su postavljena još 2007. godine, i dobijanje sve većih paketa podrške zemlji. I jedni i drugi su u poslednjih nekoliko dana samo zaoštreni.
(Izvor: MMF, World Bank, US department of state)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.