Više od 30 najbogatijih Norvežana pobeglo je u Švajcarsku i druge zemlje tokom prošle godine.
Izvor: Index
Ilustracija: Shutterstock/Tom Kuest – Fotograf
Naime, poslovni lideri izražavaju zabrinutost zbog poreza na bogatstvo koje naplaćuje vlada levog centra u Oslu, piše “Fajnenšel tajms” (FT).
Javni podaci u norveškom registru stanovništva pokazuju da je 2022. godine najmanje 30 milijardera i milionera zamenilo prosperitetnu skandinavsku naciju za alpsku jurisdikciju s nižim porezima. Među njima je i magnat koji se bavi ribolovom i naftom Kjel Inge Reke, svojevremeno najbogatija osoba u Norveškoj, prenosi Indeks.
Drugi su se preselili u zemlje poput Kipra, Italije i Kanade. Verovatno će njihov primer slediti i drugi jer su bogati zabrinuti zbog poreskih promena za koje kažu da štete konkurentnosti zemlje. Isto smatraju i poreski savetnici.
Izbor između života u Norveškoj i uspeha kompanije
Poslednji među milijarderima koji je napustio Norvešku je Fredrik Haga, 31-godišnji suosnivač kompanije za podatke o kriptovalutama Dune vredne milijardu dolara, koji će uskoro službeno registrovati boravište u Cugu u Švajcarskoj.
“Morao sam da biram između života u Norveškoj i uspeha kompanije. Ne radi se o tome da ne želim da platim porez. Radi se o plaćanju poreza na novac koji nemam”, rekao je Haga za FT.
U središtu rasprave je norveški porez na bogatstvo koji se naplaćuje na svu neto imovinu vredniju od 1,7 miliona norveških kruna (173.000 dolara) po stopi od 1,1 posto za najbogatije. Švajcarska takođe ima porez na bogatstvo, ali nudi pogodnosti za strance.
Za preduzetnike kao što je Haga, čiji je najveći deo imovine vezan za njegovu kompaniju, struktura poreza može dovesti do situacije da mora da isplaćuje velike dividende ili čak proda deo poslovanja. Ipak, budući da Dune još uvek posluje s gubitkom, ali brzo raste, nije imao mogućnost da isplati dividendu, a ne želeo da proda udeo.
Norveški porez jedan od retkih u Evropi
“Ili moram da uzmem novac iz kompanije ili da se preselim”, rekao je Haga, koji se bojao da će njegov sledeći poreski obračun biti nekoliko puta veći od njegovog raspoloživog prihoda. Skupina bogatih Norvežana koja je prošle godine otišla u Švajcarsku imala je ukupno bogatstvo od 29 milijardi kruna i platila 550 miliona kruna poreza, pokazuju njihove godišnje poreske prijave.
Egzodus tokom 2022. veći je nego u prethodnih 13 godina zajedno, izračunao je dnevni list Dagens Naeringsliv.
Reke, koji se preselio u Lugano u septembru i pre toga platio 181 milion kruna poreza, odbio je da komenariše svoju situaciju. Norveški porez na bogatstvo, jedan od retkih koji se još naplaćuju u Evropi otkako ga je Francuska ukinula u korist poreza na imovinu 2018. godine, dugo je bio izvor nezadovoljstva među norveškim bogatašima.
“To ometa norveško poslovanje na razne načine. Porez prisiljava vlasnike da iz svojih kompanija izvlače dividende, ponekad veće od dobiti. To znatno smanjuje ulaganja u kompanije”, rekla je za FT Matilde Fasting, poreska stručnjakinja u think-tanku Civita. Porez na bogatstvo takođe je linija razdvajanja između norveške levice i desnice.
Vlada nepopustljiva
Dok bi potonji željeli da se ukine, administracija levog centra premijera Jonasa Gara Sterea prošle godine je povećala stopu poreza na bogatstvo, podigla porez na dividende i smanjila olakšice na porez na bogatstvo.
Fastingova je rekla da će se porez na bogatstvo na poslovnu imovinu verovatno udvostručiti 2022. u poređenju s prethodnom godinom, dok je porez na dividendu porastao gotovo 50 posto. Uskoro bi trebalo da se usvoji i izlazni porez osmišljen kako bi odvratio milionere od bega u inostranstvo. Iako se Norveška nikada nije smatrala zemljom s političkim rizikom, vlasnici kompanija sada smatraju da bi kroz nekoliko godina s ovom vladom moglo bi biti još gore, objašnjava Fasting.
Vlada je nepopustljiva. Erlend Trigve Grimstad, državni sekretar u ministarstvu finansija, rekao je kako vlada želi da pojedinci i firme napreduju, ali da najbogatiji moraju da plaćaju više kako bi pomogli u održavanju velikodušne države blagostanja. Norveška još uvek ima nekoliko hiljada milionera, više od mnogih bogatih zemalja kad se u obzir uzme broj stanovnika.
“Ljudi imaju koristi od besplatnog obrazovanja, nacionalne infrastrukture, besplatne zdravstvene zaštite, subvencionirane predškolske institucije za decu, strogih pravila o otkazima i poreza na dobit u skladu s drugim zemljama. To znači da oni koji uživaju uspeh s ovim društvenim modelom moraju pridoneti više od ostalih”, rekao je Grimstad.
Ne odlaze svi
Daleko od toga da svaki bogati Norvežanin odlazi. Nikolaj Tangen, bivši upravnik hedž fonda koji vodi norveški državni fond, morao je da plati 60 miliona norveških kruna više poreza nego što je zaradio kada se vratio iz Londona. “Porez plaćam sa zadovoljstvom. Osobno mislim da dobijam mnogo natrag za svoj poreski novac”, rekao je Tangen.
Karl Johan Lier, izvršni direktor kompanije AutoStore i pretprošle godine deveti najveći poreski obveznik u zemlji, rekao je da razume zašto ljudi odlaze, posebno oni koji vode novoosnovane kompanije.
“Ima puno ljudi koji nije trebalo da odu”, rekao je Lier, dodavši da on neće biti jedan od njih: “Ovdje imam porodicu i unuke. To je važnije od poreza.”
Haga je rekao da nema mnogo koristi od toga što je javno progovorio, ali da je želeo da uzbuni preduzetnike i novonastalu norvešku startap scenu: “Norveška je od lošeg postala užasno mesto za pokretanje posla. Razlog tome je porez na bogatstvo.”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.