U četvrtom kvartalu prošle godine zabeležen usporen rast BDP-a od 0,4%, može li se taj procenat smatrati skromnim imajući u vidu sve ono što se dešavalo prošle godine?
Na ovu temu za Radio Novi Sad govorio je ekonomista prof. dr Božo Drašković:
“Konačne rezultate imaćemo u februaru, martu mesecu, mada je moguće da i ti rezultati podležu promenama. u suštini projektovana procena rasta BDP koje su bile optimistične, verovatno se neće desiti.To pokazuje i poslednji kvartal 2022.godine. Uvek političari, pa i statističari naklonjeni vlastima više vole da seju optimizam nego da budu realniji” objašnjava profesor Drašković.
Zabrinjavajući je podatak da je deficit u spoljnoj politici iznosio 11,4 milijarde evra i da je pokrivenost uvoza izvozom iznosio svega 70% u poređenju sa prethodnim godinama. Da li je to rezultat poskupljenja energenata ili ima i drugih faktora?
“Kada se pogleda spoljno-trgovinska razmena Srbije sa Evropom i svetom, tu postoji kontinuitet monetarne politike a to je precenjen dinar-potcenjen evro, koji traje već decenijama, što podstiče uvoz a destimuliše izvoz, tako je i nastao taj deficit od 11,4 milijarde evra. Postoji više mera u kreiranju monetarne politike, ne samo kurs, već preduzeti mere koje će pospešiti izvoz ne samo uvoz. Naravno ne treba ograničavati svaki uvoz, imate ono što treba uvesti ali pitanje je strukture uvoza i strukture izvoza…”
Stručnjaci smatraju da ovaj deficit treba kompenzovati suficitom u razmeni usluga i doznaka dijaspore, koliko je to realno?
“Vidite, to se do sada tako i pokrivalo ali se koristio još jedan faktor a to je zaduživanje u inostranstvu ne direktno već indirektno…..”
Opširnije u audio zapisu: