Čadež objašnjava da to podrazumeva ulaganja u nove tehnologije, u takozvanu zelenu industrijsku revoluciju, a pre svega u e-mobilnost.
“Mi smo od 2012. do sada privukli ukupno 40 milijardi evra stranih direktnih investicija. Polovina od tog iznosa je u automobilskoj industriji i u industriji mobilnosti. Cela ta industrija sada prelazi na elektrovozila i na elektromobilnost, što će dovesti do novog ciklusa investicija”, rekao je Čadež novinarima u Hamburgu.
Ističe da u narednim godinama očekuje dodatnih 40 milijardi evra koji će biti uloženi u zelenu tranziciju. Na pitanje da li Srbija oseća krizu koja potresa nemačku automobilsku insutriju, a koja se tiče pada akcija i otpuštanja radnika, Čadež kaže da uticaj do sada nije veliki.
“Strukturni problem je problem produktivnosti fabrika koje se nalaze u Nemačkoj i Evropskoj uniji. Kada pogledate, sve ove naše fabrike koje rade kod nas, rade za globalnu automobilsku industriju, ne proizvode samo za Nemačku”, kazao je Čadež.
Prema njegovim rečima, Nemačka je postala svesna da je važno da se sa svojim starteškim partnerima, među kojima je i Srbija, razvija i ide u pravcu e – mobilnosti.
“Poznavajući Nemačku mogu da kažem da je ona možda kasno palila motor, ali kada upali motor onda to dosta dobro funkcioniše. Pogledajte i kad su u pitanju investicije na Balkanu, nisu prvo dolazile nemačke kompanije, već austrijske, jer je Austrija uvek bila brža i fleksibilnija. Nemačka je čekala da se stvari stabilizuju”, naveo je Čadež.
Odgovarajući na pitanje da li je investicioni kreditni rejting doprineo odluci Nemačke o pristupanju Srbije globalnoj alijansi o snabdevanju baterija, Čadež navodi da je više od 75 odsto direktnih stranih ulaganja u region Zapadnog Balkana dolazilo upravo u Srbiju.
“Naše kompanije su našle u tim kompanijama, koje su iz sveta došle, pre svega partnere i uspele su da kroz njih izađu i izvezu svoje proizvode na brojna tržišta sveta, između ostalog mnogo toga i u Nemačku”, rekao je Čadež.
Naglašava da sada investicioni kreditni rejting ukazuje mogućim investitorima da je Srbija zemlja u kojoj mogu zaraditi.
“Novac dolazi kod vas, a vaše kompanije dolaze do kapitala koji je jeftiniji i mogu da ga ulože u svoje projekte. Ako želimo da se širimo po regionu i da naše kompanije budu još uspešnije, potreban nam je novac, odnosno svež kapital”, zaključio je predsednik Privredne komore Srbije.
Svi bili na gubitku zbog odluke Prištine o zabrani ulaska srpskih proizvoda na AP KiM
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da je zadovoljan odlukom Prištine o ukidanju zabrane ulaska srpskih proizvoda na AP Kosovo i Metohija, ali da je vlastima u Prištini trebalo dosta vremena da shvate da postoji privreda i da im je u interesu da njihove kompanije uspešno funkcionišu.
Čadež je u Hamburgu, gde u delegaciji Srbije učestvuje na Hamburškoj konferencije o održivosti, istakao da je odluka o zabrani ulaska srpske robe bila najbesmisleniji politički potez prištinskih vlasti, pre svega zbog kompanija koje posluju na teritoriji KiM.
“Svi su bili na gubitku zbog te odluke političara u Prištini. Mislim da sada možemo da pričamo o tome da se vratimo na neki normalni kolosek, uvek smo imali dobru regionalnu i privrednu saradnju. Dakle, i u najgorim vremenima i posle 2000-ih i kada je bila politička kriza, nekako je privreda nalazila put da sarađuje”, rekao je Čadež novinarima u Hamburgu.
Prema njegovim rečima, odluka je uticala negativno i na njihovu političku kredibilnosti i reputaciju u zemljama Evropske unije.
Na pitanje koliko je srpska privreda izgubila tom odlukom, Čadež kaže da je plasman domaće robe u južnu srpsku pokrajinu iznosio 400 miliona evra godišnje, a da je nakon zabrane smanjen za 50 odsto.
“Vi ste praktično zabranili svim evropskim proizvođačima koji kod nas imaju fabrike da izvoze svoju robu. Onda ste zabranili svojim kompanijama sa tzv. Kosova da uvoze poluproizvode koji im trebaju, da nađu najbolje i najpovoljnije cene da bi pravili svoje proizvode. Nešto najbesmislenije što sam video poslednjih decenija”, naglasio je Čadež.
Privremene prištinske institucije danas su ukinule zabranu ulaska robe iz centralne Srbije na AP KiM preko administrativnog prelaza Merdare koju su uvele u junu prošle godine.