ČETIRI STVARI KOJE MOGU PROMENITI GLOBALNE EKONOMSKE TOKOVE U 2023. Autorski tekst Marka Selakovića za “Blic Biznis”: “Nepredvidivost je nova normalnost”

Nepredvidivost je nova normalnost: zasigurno se može očekivati neočekivano. Iznenadni skokovi i padovi cena, kolapsi ekonomija, recesija, krize energenata i hrane mogu se očekivati u 2023. godini. Prognoze analitičara i stručnjaka, poput Economist grupe i Svetske Banke, nisu preterano ohrabrujuće za globalnu ekonomiju.

Bliski Istok je područje koje igra ključnu ulogu u definisanju globalnih tokova ekonomije i kapitala. Sa snažnim uporištem u prirodnim ležištima nafte i gasa, balansiranom spoljnotrgovinskom pozicijom i nesumnjivom moći investiranja u razvoj i inovacije, ovo područje daje osnovu za sagledavanje globalnih tokova iz drugačije perspektive. Posmatrano iz bliskoistočne perspektive, navešću četiri aspekta koji imaju moć da u narednoj godini (uz već postojeći konflikt u Ukrajini čiji uticaj je više nego očigledan) suštinski utiču na razvoj ekonomskih kretanja u svetu:

1. Recesija na pomolu

Prognoze za 2023. godinu ukazuju na veliku mogućnost daljeg širenja recesije. Očekuje se da rast BDP-a u SAD bude svega 0,5%, što uz projektovanu inflaciju od 3,7% ostavlja prostor za stvaranje blage recesije u Americi. Situacija u Evropskoj Uniji deluje još nepovoljnije. Većina vodećih zemalja, poput Nemačke, Francuske, Španije i Italije očekuje se pad BDP-a u narednoj godini. Kada se na taj trend dodaju inflacija, visok stepen zavisnosti ekonomija evropskih zemalja od gasa, dolazi se do prilično izvesne recesije. Izuzetak je Irska, za koju se prognozira rast BDP-a od preko 5%. Istovremeno, u najkompleksnijoj situaciji je Velika Britanija, koja se već u recesiji i koja se istovremeno suočava sa padom BDP-a, očekivanom inflacijom od čak 7.9%, smanjenjem troškova i povećanjem fiskalnih nameta. Sveukupno posmatrano, takva ekonomska postavka ukazuje na realnu mogućnost dugotrajne i bolne recesije od koje se svaka država, ma koliko moćna bila pre ovog perioda, dugo oporavlja.

Prognoze za druge ekonomije takođe ukazuju na mogućnost stvaranja recesije na globalnom nivou: očekuje se pad BDP-a u Ruskoj Federaciji iz visoku stopu inflacije, dok je projekcija rasta BDP-a u Kini pesimističnija nego ranije, uz očekivani rast koji je manji od 5% (od 3.2 do 4.7%, u zavisnosti od izvora). Otuda ne čudi što je Svetska Banka korigovala svoje projekcije globalnog rasta BDP-a: situacija, posmatrano kroz brojke, uopšte ne izgleda sjajno. Ovakvo stanje ipak odgovara nekim ekonomijama, pre svega zemljama Bliskog Istoka i Indiji, jer se njihov BDP kontinuirano povećava, uz očekivanu stopu inflacije manju nego u Evropi i projektovani ostanak cena nafte na relativno visokom nivou od preko 80 dolara za barel.

2. Čipovi su nova nafta

Ekonomija Kine može u 2023. godini biti pogođena ne samo usporavanjem rasta, nego i eventualnom eskalacijom konflikta oko Tajvana. Ne bih bilo iznenađenje da dođe do dugotrajnog konflikta koji bi se pretvorio u drugu Ukrajinu, govoreći o ekonomskom scenariju i uticaju na globalne tokove. Zašto je Tajvan toliko značajan za sve? Tajna leži u činjenici da je Tajvan vodeća svetska sila u proizvodnji čipova i mikroprocesora, i da verovatno jedini u svetu može da odgovori na zahteve masovne proizvodnje čipova najnovije generacije. A opet, u današnjoj industriji, od mobilnih telefona, preko kućnih aparata, automobila, pa do kompleksnih mašinskih sistema, ništa ne može da se napravi bez čipova nove generacije. Otuda eventualno ponovno pojavljivanje konflikta oko Tajvana, pored destabilizacije Kine, treba posmatrati kroz i prizmu borbe za čipove – robe koja je na globalnom tržištu barem jednako tražena kao nafta i gas.

3. Redefinisanje partnerstava

Pandemija i rusko-ukrajinski konflikt jasno su pokazali neadekvatnost postojećih sistema i alijansi kada su u pitanju odgovori na globalne krize. Otuda je relano očekivati da se neka postojeća partnerstva revitalizuju, a neka nova partnerstva dodatno uspostavljaju i grade. Ne bi bilo iznenađenje da NATO, kao odbrambena alijansa, prezume aktivniju ulogu odbrane koncepta liberalne demokratije širom sveta. Takav potez vodio bih daljem produbljenju jaza između tzv. Zapada i ostatka sveta, što, imajući u vidu da ekonomska moć migrira ka Istoku, za Zapad ne bi bilo dobro. Bliski Istok ima ključnu ulogu u redefinisanju partnerstava. Saudjska Arabija se trenutno nalazi na poziciji „između dve vatre“ i od njenih odluka u velikoj meri će zavisiti i globalna slika ekonomije. Ukoliko dođe do približavanja Saudijske Arabije BRIKS-u (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), a postoje takve indicije, to će biti veoma snažan udarac na dolar. Istovremeno, uočljiv je pritisak na Saudijsku Arabiju da se pridruži Abrahamskom sporazumu, kojim je, uz medijaciju SAD, uspostavljena normalizacija odnosa između Izraela i zalivskih zemalja – UAE i Bahreina. Upravo je zemlja u kojoj živim, Ujedinjeni Arapski Emirati, u centru veoma važne grupe zvane I2U2 i formirane u julu 2022. godine – a čine je Indija, Izrael, UAE i SAD. Može se očekivati jačanje ove alijanse, pre svega imajući u vidu činjenicu da su Sjedinjene Države živo zainteresovane da se u narednoj godini još više odvoje od Kine i njenog uticaja.

4. Digitalne valute i skok cena zlata

Primetno je da mnoge države, pre svega na afričkom kontinentu, teže uvođenju digitalnih valuta. Nigerija je već uvela digitalnu valutu, Gana i Južnoafrička Republika su u pilot fazi, a brojne zemlje, poput Kenije, Ruande, Namibije, Zambije, istražuju ovu mogućnost. Južna Afrika čak učestvuje u interkontinentalnom pilot projektu digitalne valute, zajedno sa centralnim bankama Australije, Malezije i Singapura. Postoje indicije da se i zalivske zemlje pripremaju da u 2023. godini istraže mogućnosti uvođenja digitalnih valuta u svoj sistem.

Prirodno, kada centralna banka staje iza bilo koje digitalne valute, njena vrednost se mora pokrivati. Zbog toga se može očekivati da cena zlata poraste, jer će porasti i tražnja za zlatom kao sredstvom pokrivanja digitalnih valuta. Projekcije na Bliskom Istoku ukazuju na to da će cena zlata, koja se već približila istorijskom maksimumu dostignutom 2020. godine, biti viša nego ikada ranije ukoliko se u narednoj godini nastavi trend uvođenja digitalnih valuta.

U ovom i ovakvom svetu, sa ne preterano optimističnim prognozama i visokom neizvesnošću, ekonomija Srbije u 2023. godini ima svoju budućnost: ekonomija naše zemlje pokazala je izuzetnu otpornost u poređenju sa drugim zemljama pogođenim globalnom krizom. Zadržavanje balansirane spoljnotrgovinske pozicije, uz nastavak fiskalne konsolidacije, obezbeđivanje energetske stabilnosti i očuvanje javnog duga ispod nivoa Mastrihta stvara sasvim dobre preduslove za uspešno prevazilaženje krize koja traje. Uz zadržavanje finansijske stabilnosti, uravnotežen pristup razvoju i posvećenost privlačenju direktnih stranih investicija iz svih regiona, moguće je smanjiti rizike u vremenu nepredvidivih kretanja i obezbediti zadržavanje pozitivnih trendova i ekonomskog rasta. Uspeh u svemu navedenom ne zavisi samo od nas, ali, ako uradimo ono što je do nas, povećavamo svoje šanse. Nadam se da će biti tako, a uveren sam da će bliskoistočne zemlje i u 2023. godini biti snažan i pouzdan politički i ekonomski partner Srbije.

Dr Marko Selaković je doktor poslovne administracije i profesor međunarodnog poslovanja na S P Jain School of Global Management – Dubai, Singapur, Sidnej, Mumbai. Takođe je i rukovodilac Kancelarije Privredne komore Srbije u UAE. Od 2015. godine živi i radi u Dubaiju.

Autor teksta je Dr Marko Selaković, doktor poslovne administracije i profesor međunarodnog poslovanja na S P Jain School of Global Management – Dubai, Singapur, Sidnej, Mumbai. Takođe je i rukovodilac Kancelarije Privredne komore Srbije u UAE. Od 2015. godine živi i radi u Dubaiju.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com