Tokom ovogodišnjeg klimatskog samita UN-a COP 27 u Egiptu koji je okupio svetsku elitu u oblasti klimatskih promena objavljen je prvi nacrt tj. dokument na temu zaštite životne sredine na globalnom nivou. Jedna od centralnih tema oko koje se polemisalo ove godine, bilo je i osnivanje globalnog fonda za finansiranje oporavka zemalja u razvoju od nuspojava klimatskih promena, kao i, kako ističu stručnjaci, zabrinjavajuća činjenica da se u malo pominjalo dalje smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
0:00/ 0:00
Foto: Tanjug/AP
– Još nisam siguran kako će se ovogodišnji pregovori završiti, rekao je Frans Timermans, izvršni potpredsednik i vodeći pregovarač EU o klimi i dodaje da ga je predsednik COP 27, Sameh Šukri uverio da je za sada objavljeni tekst samo “kompilacija različitih podnesaka”.
Sam tekst je opisan kao non-pejper (neformalni dokument) i u njemu se ponavljaju zahtevi upućeni prošle godine, tj. da se sve zemlje preispitaju i pojačaju svoje nacionalno određene doprinose, kako bi se uskladile sa Priskim sporazumom UN za 2015. godinu i da ažuriraju svoje dugoročne strategije. Pariski sporazum, podsećamo, ima za cilj da ograniči globalno zagrevanje ispod 2 stepena celzijusa, tj. na idealnih 1,5 stepeni celzijusa.
Foto: Peter DeJong / Tanjug/AP
Samo 25 zemalja je ažuriralo svoje “NDC” pre COP27, a još nekoliko je to učinilo tokom samita, ali to još uvek nije dovoljno da se ispuni zacrtani cilj od 1,5 odsto.
U dokumnetu se ističe da je jaz u realnim emisijama i onima postavljenim u Pariskom sporazumu razlog za “ozbiljnu zabrinutost”.
U dokumentu se ponavlja i “hitnost da se temperatura održi na tim nivoima”, ali tokom neformalnih konsultacija prethodne nedelje zemlje načelno nisu uspele da postignu dogovor o uključivanju “strožijih mera” za to ograničenje.
Ovo je u suštini ambicioznije od Pariskog sporazuma. Na samitu G20 ove nedelje istaknuto je da je grupa zemalja “odlučna da nastavi sa naporima da ograniči povećanje temperature na 1,5 stepena, što bi se moglo smatrati ohrabrujućim signalom.
Što se tiče hitnosti u dokumentu se navodi da razvijene zemlje treba da postignu neto negativne emisije C02 do 2030. godine, dok zemlje u razvoju moraju povećati ambiciju za ublažavanje posledica i osloniti se na podršku razvijenih zemalja.
Foto: Tanjug/AP
Iako je dokument za sada samo “kompilacija podnesaka” u tekstu se još uvek ne pominje fazno smanjivanje upotrebe fosilnih goriva, što je na početku samita “gurala” Indija i za šta je dobila podršku nekih zemalja, ali je sa druge strane EU naglasila da ne bi trebalo da se odvlači pažnja sa prošle godine postavljenog cilja da se postepeno smanji proizvodnja energije iz uglja.
Ako analiziramo kako se u dokumentu govori o subvencijama za ugalj i fosilna goriva, vidi se da je ponovljen zaključak od prošle godine. Novi nacrt naglašava “važnost povećanja udela obnovljive energije u energetskom miksu” i “ohrabruje stalne napore da se ubrzaju mere ka postepenom gašenju energije iz uglja i racionalizuju neefikasnih subvencija za fosilna goriva”.
Stav o subvencijama za fosilna goriva razlikuje se od istaknutog u prošlogodišnjem nacrtu, fokusirajući se na racionalizaciju, a ne samo na ubrzavanje napora ka “njihovom postepenom ukidanju”.
Energetska kriza i povećanje troškova života dovela je u opasnost napore za postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva. Subvencije će verovatno porasti ove godine, delom i zbog viših cena nastalih usled aktuelnih geopolitičkih tenzija. Jedine zemlje koje imaju rok za ukidanje subvencionisanja upotrebe fosilnih goriva su članice G7.
Foto: Nariman El-mofty / Tanjug/AP
Predsednik Panafričkog parlamenta Fortune Čarumbira rekao je da pitanje fosilnih goriva ne može doći “pre nego što se ispune druge velike obaveze”. Fosilna goriva ostaće realnost u pogledu upotrebe sve dok ne krenemo da finansiramo alternative, istakao je Čarumbira.
Što se tiče gubitaka i štete, u dokumentu se ne pominje stvaranje novih institucija koje bi se pozabacile tom problematikom, već se samo pozdravlja uvrštanje diskusije o novom aranžmanu finansiranja. “Gubici i štete” odnose se na destruktivne efekte globalnog zagrevanja i prioritet su za mnoge ranjive zemlje koje se suočavaju sa ekstremnim klimatskim događajima kao što su oluje, poplave, ekstremne suše…
Ovaj nacrt, “izražava duboku zabrinutost zbog značajnih finansijskih troškova povezanih sa gubicima i štetom za zemlje u razvoju” i “ponavlja hitnost povećanja aktivnosti i podrške”. Mnoge zemlje i posmatrači rekli su da će ovogodišnji COP biti neuspešan ako se strane ne slože o stvaranju fonda za gubitke i štete ove godine, a napredak po tom pitanju mogao bi biti od ključnog značaja za nastavak drugih pregovora”.
Paneli “Look up”
- Stepen cirkularnosti domaće privrede kao uslov za harmonizaciju sa EU
- e-MOBILITY – put od budućnosti do stvarnosti
- Obnovljivi izvori energije, realnost ili mit
- Istorijski otpad
- Otpad kao energent i resurs reciklažne industrije
- Zelena gradnja kao sastavni deo održive budućnosti
- Zeleni vodonik kao gorivo budućnostiEnergetska efikasnost
Svi zainteresovani da prisustvuju Konferenciji mogu da se prijave OVDE, a detaljnije informacije o događaju mogu se pogledati u AGENDI “LOOK UP”. Naknada za kotizaciju nije predviđena, a broj mesta je ograničen.