Visoka inflacija i politička neizvesnost bili su glavni udar na crnogorsku ekonomiju.
Izvor: Tanjug
Ilustracija: Shutterstock/Natanael Ginting
To se navodi u Prolećnoj ekonomskoj prognozi EU za 2023. i konstatuje da bi nedavno održani predsednički izbori i najavljeni parlamentarni, koji su zakazani za 11. jun, mogli da rezultiraju stabilnijom političkom situacijom.
Neizvesnosti, navodi se, ipak ostaju visoke sa verovatnoćom odlaganja procesa reformi i skretanja fokusa sa neposrednih ekonomskih izazova.
Crnogorska ekonomija nastavila je da brzo raste u prvoj polovini 2022, što je rezultat privatne potrošnje i dobre turističke sezone, navodi se u Prolećnoj evropskoj ekonomskoj prognozi za 2023.
Međutim, rast je počeo da usporava u drugoj polovini godine, i predviđa se da će se nastaviti u 2023. jer visoka inflacija i rastući troškovi zaduživanja opterećuju potrošnju stanovništva i investicije, uprkos primetnom povećanju plata u javnom sektoru, penzija i socijalnih davanja.
Nakon snažnog rasta u prvoj polovini 2022, privreda je usporila u drugoj polovini godine, čime je celogodišnji realni rast BDP-a iznosio 6,1 odsto. Visoka inflacija i politička neizvesnost bili su glavni udar, navodi se u prognozi.
“U 2022. godini ekonomska aktivnost je bila vođena porastom privatne potrošnje i izvoza, uz koristi od mera politike, koje su uključivale naglo povećanje minimalne zarade i ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje“, navodi se u dokumentu.
Ekonomska aktivnost je, kako se konstatuje, podržana i prilivom ruskih i ukrajinskih državljana i nastavkom oporavka u turizmu. Nasuprot tome bruto investicije u fiksni kapital su smanjeni, dok je državna potrošnja samo neznatno proširena. Povećanje domaće tražnje rezultiralo je brzom ekspanzijom uvoza.
U dokumentu se konstatuje i da su predsednički izbori održani u aprilu, dok su vanredni parlamentarni izbori zakazani za jun.
“Iako bi mogli rezultirati stabilnijom političkom situacijom, neizvesnosti ostaju visoke, sa verovatnoćom odlaganja procesa reformi i skretanje fokusa sa neposrednih ekonomskih izazova“, ističe se u dokumentu.
Usporavanje rasta bi trebalo da se nastavi usred nepovratnih posledica visoke inflacije, strožih uslova finansiranja, i dalje visoke političke neizvesnosti, kao i slabije spoljne tražnje.
“Kao rezultat toga, ekonomski rast će biti umeren u 2023. jer će ovi faktori, zajedno sa baznim efektima, uticati na privatnu potrošnju, oporavak investicija i izvoz turizma. Ipak, rast BDP-a bi mogao da povrati određeni zamah 2024. jer će kapitalne investicije verovatno porasti na pozadini stabilnijeg političkog okruženja i stabilizacije troškova finansiranja“, navodi se u izveštaju EU.
Predviđa se da će se trgovinski i tekući deficiti smanjiti u 2023. zbog očekivanog usporavanja rasta privatne potrošnje. Očekuje se da će se spoljni deficiti ponovo povećati u određenoj meri u 2024. nakon većih investicija.
Ravnoteža rizika je nagnuta ka dole zbog slabih izgleda rasta u EU, rastućih troškova finansiranja i uticaja na poverenje nakon političke neizvesnosti u zemlji.
Bankarski sektor je, kako se navodi, dobro kapitalizovan i ima dovoljno likvidnosti. Međutim, dok će banke nastaviti da podržavaju privredu, rastući troškovi zaduživanja će smanjiti tražnju za kreditima u 2023. Očekivano ubrzanje investicija u 2024. moglo bi podržati kreditnu aktivnost, posebno za korporativni sektor, navodi se u prognozama, preneo je portal Radio-televizije Crne Gore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.