Eminentni stručnjaci govorili su o tome kako se stanje u saobraćaju promenilo u prošloj deceniji, o pogrešnim percepcijama i predrasudama kada je u pitanju auto osiguranje, ali i o tome šta možemo da očekujemo u budućnosti.
Učesnici razgovora bili su: Miloš Milanović, član Izvršnog odbora Kompanije Dunav osiguranje, Prof. dr. Krsto Lipovac, šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, Dragan Ivanović, potpukovniku policije, šef Odseka za saobraćajne nezgode u Upravi saobraćajne policije u Direkciji policije, Profesor dr. Milan Vujanić, predsednik Komisije za bezbednost saobraćaja. Moderator panela bila je Suzana Lakić, Odgovorni urednik “Blic Biznisa” kompanije Ringier Serbia.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Miloš Milanović, član Izvršnog odbora Kompanije Dunav osiguranje, koja je i lider na tržištu u ovoj oblasti, i kompanija koja ima najveće učešće na tržištu osiguranja automobila kaže da je osiguranje jedan prateći segment koji je u saobraćaju neophodan.
– Osiguranje je prateći segment saobraćaja koji je neophodan, jer upotreba motornog vozila predstavlja društvenu opasnost, gde mogu biti oštećena i treća lica. Iz tog razloga osiguranje je u nekim modernim sistemima predviđeno kao obavezno osiguranje od auto odgovornosti. Republika Srbija zahvaljujući aktivnom učešću regulatora i Ministarstva unutrašnjih poslova i saradnji koju ima sa drugim institucijama i osiguravačima, predstavlja državu sa najmanjim brojem neosiguranih vozila na ulicama, što u nekom ekonomsko-socijalnom smislu predstavlja visok nivo zaštite za treća, oštećena lica i za potencijalne žrtve saobraćajnih nezgoda – kaže Milanović.
On dodaje da pre nego što vozilo bude učesnik u saobraćaju, mora da bude registrovano i mora biti osigurano. Ali ističe i dodatne vrste osiguranja koja su godinama pratila različite trendove, i kako kaže uglavnom zavise od ekonomske situacije.
Foto: Milan Ilić / Ringier
– Kompanija Dunav osiguranje ima od 30 do 32 odsto tržišnog učešća u osiguranju od autoodgovornosti. U poslednje vreme imamo značajan rast kasko osiguranja. Od dodatnih vrsta osiguranja motornih vozila, možemo istaći: osiguranje pravne zaštite, koje nije toliko razvijeno, a koje mi pružamo našim građanima, da imaju osiguranje u situacijama kada su najčešće odgovorni za izazivanje saobraćajne nezgode, a sa druge strane osiguranje pomoći na putu i osiguranje od nezgode vozača i putnika u vozilu, kao i osiguranja od invaliditeta koji mogu doživeti prilikom saobraćajne nezgode, to je neka dodatna vrsta osiguranja koja beleži postepen, ali konstantan rast, kaže on.
– Kompanija Dunav osiguranje godišnje ima blizu 50.000 odštetnih zahteva iz osnova osiguranja motornih vozila, i visok stepen ažurnosti u rešavanju tih zahteva. To su sve pokazatelji da je i cela industrija osiguranja napredovala u tom segmentu, čime dodatno stiče autoritet i poverenje građana. Potrebno je puno raditi na očuvanju i podizanju svesti o značaju osiguranja – ističe Milanović.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Krsto Lipovac, profesor i šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kaže da kada je reč o osiguranju to je jedno civilizacijsko dostignuće, koje je važno za uspešno i efikasno odvijanje saobraćaja i sigurnost učesnika u saobraćaju.
– Ono se može posmatrati iz više uglova. Kompanije koje imaju osiguranje njima je to biznis sa ciljem da ostvare što veći profit, zatim vozači koji učestvuju u saobraćaju to gledaju sa jedne strane kao namet, a tu je i društvena zajednica, koja ima neke svoja očekivanja, da ima uređen sistem, i da ima potrebu da radi na stalnom smanjivanju ogromnih društveno ekonomskih posledica koje izazivaju saobraćajne nesreće – kaže profesor Lipovac.
Dodaje da se danas one procenjuju na oko 3,3 miliona evra po nezgodi. Što je kaže daleko veće od onog što osiguranja imaju kao nadoknadu u isplati štete i ono što prosečan pojedinac vidi kao posledicu.
– Zato društvena zajednica mora voditi računa o svim posledicama po zajednicu. Na našim putevima danas 1.400 ljudi manje gine nego 90-ih godina. 2014. godine smo imali smanjen broj, ali posle toga ne uspevamo da održimo kontinuitet, nego nam broj poginulih i povređenih oscilira. Tome doprinosi mnogo toga, pa čak i veći broj automobila na ulici kojih će prema očekivanjima za narednih 10 godina biti duplo više. Tako da nas to mora motivisati da više radimo na bezbednosti saoobraćaja, jer jedini faktor u tome jesu naše intervencije – objašnjava profesor.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Dragan Ivanović, potpukovnik policije, šef Odseka za saobraćajne nezgode u Upravi saobraćajne policije u Direkciji policije kaže da je u 2022. godini zabeležen rast poginulih u saobraćajnim nezgodama u odnosu na 2021. godinu.
– Poredeći prethodnu godinu sa 2021. godinom zabeležen je rast broja poginulih u saobraćajnim nezgodama. Prošle godine poginula su 553 lica, što je za 23 lica više nego 2021. godine. Broj sabraćajnih nezgoda za isti period je opao, ali tu uzimamo u obzir nesreće gde je saobraćajna policija vršila uviđaj. Sve je više ljudi koji popunjavaju evropski izveštaj, što je znatno doprinelo bezbednosti saobraćaja ali nemamo tačan broj koliko je saobraćajnih nesreća bilo. Kada govorimo o nezgodama gde je policija imala uviđaj, broj saobraćajnih nezgoda 2022. u odnosu na 2021. godinu se smanjio za nekih 1.200. Takođe je broj povređenih za isti period smanjen za 1.000. Ono što treba da nas brine je broj poginule dece u saobraćaju, kojih je 2021. bilo 8 dok je prošle godine taj broj porastao na 12, kaže on.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Prof. dr Milan Vujanić, prof. dr i predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja je objasnio da je priča o bezbednosti saobraćaja ozbiljno pokrenuta 2001. godine.
– Izvršili smo analizu i našli 37 opasnih lokacija. Procena je tada bila da se smanji broj poginule dece za 30 odsto. Mi smo došli na nivo od 45 odsto, a 2006. godine nijedno dete nije poginulo. Kada pogledamo sadašnje podatke, treba da se zapitamo, šta je to što je sprečilo onaj dobar trend koji smo imali, kaže profesor Vujanić.
On je naglasio i koji su glavni uzroci za nesreću.
– To su nepažnja, pogrešna procena, greška u sporazumevanju, pogrešno izveden manevar i viša sila, prepreke na putu. Ako izvučemo zaključke iz prethodnog perioda Srbija je bila i ostala na proseku EU po bezbednosti saobraćaja i broja poginulih po stanovniku. Ali mi nismo EU, što znači da smo odlično radili i treba samo da nastavimo to – rekao je profesor
Foto: Milan Ilić / Ringier
Milanović smatra da vozači pre svega treba da imaju osnovna znanja šta žele ekonomski da zaštite, jer osiguranje je, kako kaže u stvari ekonomska zaštita njihovih interesa.
– Kompanija Dunav osiguranje je počela sa praksom razvoja novih usluga koje u oblasti osiguranja mogu dati i neki dodatni benefit i omogućiti potencijalnim osiguranicima da ekonomski isplativije upravljaju svojim finansijskim interesima. Nedavno smo implementirali kasko sudar osiguranje, koje podrazumeva zaštitu vozila ali samo u situaciji kada ste krivi u saobraćajnoj nezgodi. To znači da ako niste krivi, možete da se zaštitite putem osiguranja od autoodgovornosti koje je osiguralo štetnika, a u ovoj praktičnoj situaciji za neki znatno niži iznos nego kod punog kasko osiguranja, možete zaštiti svoje vozilo kada je saobraćajna nezgoda prouzrokovana vašom krivicom. U narednom periodu ćemo raditi na tome da pružimo građanima širu lepezu mogućnosti, da oni vodeći računa o svojim ekonomskim interesima mogu da biraju šta im je isplativiji vid osiguranja – objasnio je Milanović.
Kaže da je jako važno da Dunav kao kompanija dosta radi na unapređenju bezbednosti u saobraćaju:
– Generalno u pogledu bezbednosti saobraćaja jako je bitno da vozila koja učestvuju u saobraćaju budu tehnički ispravna, i tu je MUP zajedno sa Agencijom za zaštitu saobraćaja u predhodnom periodu napravio veliki iskorak. U delu osiguranja ali i podizanja nivoa bezbednosti u saobraćaju Kompanija Dunav osiguranje je dala veliki doprinos, pre svega jer posedujemo 72 linije tehničkog pregleda širom Srbije i pokušavamo da u segmentu kvalitetne procene štete, ne samo za naše osiguranike već i za druge institucije, kvalitet usluga, a samim tim i bezbednosti u saobraćaju podignemo na još viši nivo.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Kada je reč o isplati naknade štete, pre svega od auto odgovornosti, Milovanović kaže da ona konstantno raste i da su iznosi koji se isplaćuju sve veći, iako se smanjuje broj nezgoda, zaključuje on.
Lipovac se osvrnuo i na prošlost i istakao da društvo nije uvek pokazivalo isti interes prema osiguranju.
– U Srbiji 90-ih godina više od 25 odsto vozila na putu nije bilo osigurano. Danas u nekim zemljama čak u regionu i dalje više od 20 odsto je neosiguranih vozila na putu i to je zaista društveni problem. Srbija je u tom smislu zakonski uradila dosta, i danas je kod nas broj neosiguranih vozila simboličan. Mislim da danas i sve veći broj vlasnika automobila razume korist posebno kod osnovnog osiguranja, odnosno osiguranja od autoodgovornosti , a mislim da još nismo radili dovoljno na promociji kasko osiguranja.
Koncept bezbednosti saobraćaja u drugim zemljama je da ona mora biti zasnovana na podacima i nauci. Moramo se vratiti na prethodna iskustva i da se priprema predloga Zakona o sigurnosti dati nauci. Mnogo je dobrih instrumanata koji zaista mogu prepoloviti nezgode u saobraćaju, rekao je profesor.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Ivanović istako je i da je povećan broj lica u saobraćaju pod dejstvom psiho aktivnih supstanci.
– Tome je i doprinelo i povećanje aparata koji to otkrivaju. U predhodnoj godini je 2.600 vozača sankcionisano zato što su upravljali vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Što se tiče alkohola, isto je povećanje u odnosu na 2021. godinu i to za nekih 20 odsto. To možemo pripisati i tome što je pojačana i kontrola vozača u saobraćaju. Poredeći sa zemljama u okruženju prema rezultatima smo iznad proseka poginulih stanovnika – kaže Ivanović.
Profesor Vujanić ističe da kada slušamo ove podatke, moramo se zapitati koliko je nezgoda nastalo pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.
– Po statistikama koje sam pratio poslednih godina, 10 odsto učinjenih, odnosno naplaćenih prekršaja je na alkohol, a 3 odsto ih učestvuje kao uzrok nezgode. Ja ne podržavam vožnju sa alkoholom, ali to nije glavni uzrok. Mi smo bili blizu proseka EU po broju poginulih na putu, sada kada budemo merili bićemo očajno loši. Pitamo se gde je problem? Japan se koristi time što više krvi na ekranu, manje na ulici, što znači da moramo u medijima više da prikazujemo kakve su posledice od nesreće.
Moraćemo da smanjimo brzinu i moraćemo da prihvatimo da struka mora da bude pitana ukoliko interes države i osiguranja treba da bude zadovoljen. Mislim da u toj igri u kojoj smanjujemo broj nesreća i povređenih svi dobijaju – zaključio je profesor Vujinić.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Milanović kaže da je činjenica da se od svih osiguranja izdvaja kasko osiguranje koje je isključivo predviđeno za malo skuplja vozila.
– Prosečna starost vozila našeg voznog parka je 17 godina. To je i dalje značajna starost vozila i to je dovoljan dokaz da je neophodno kontrolisati vozila jer je takvim vozilima povećan rizik da ne budu dovoljno ispravna i da se nepuštaju u saobraćaj. Ono što je neophodno sa stanovišta osiguranja je da pružimo našim korisnicima uslugu zaštite koja nije mnogo skupa. Jer ne možete prodavati proizvod koji će biti skuplji od automobila, zbog toga se moramo prilagođavati tržištu. Moramo da radimo na tome da osvestimo osiguranike da razmišljaju šta je njima prvenstveno potrebno kada je u pitanju osiguranje i da imaju u vidu da to nije uvek najskuplji proizvod.
On naglašava i da vidovi naknade štete danas znatno rastu zato što su servisi značajno podigli cene,i suočavaju se sa nedostatkom polovnih delova.
– Isplata naknade štete je drastično skočila. Danas je teško da ima materijalne štete koja je manja od 2.000 evra. Nematerijalna šteta, kada govorimo o lakim povredama je na nivou od oko 200.000 dinara. Sve što su posledice većeg obima to su i štete u milionskim iznosima – objasnio je Milanović.
Šta je nužno i šta mora da se desi pre ili kasnije profesor Lipovac vidi kao promenu koncepta.
– Promena koncepta. Treba promovisati pristup bezbednosnom sistemu. Umesto da krivimo pojedinca koji je uzrokovao saobraćajnu nezgodu, moramo razmatrati sve elemente sistema i njihov doprinos u nastanku nezgode. Taj koncept podrazumeva i podeljenu odgovornost između pojedinca, učesnika u saobraćaju i sistema. Po tom konceptu kreator sistema ima najveću odgovornost. On je dužan da uspostavi sistem koji neće dozvoliti da dođe do saobraćajne nesreće – zaključio je profesor.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Ivanović, šef Odseka za saobraćajne nezgode u Upravi kaže da učesnike u saobraćaju najviše zanima kolike su kazene za prekršaje.
– Pod dejstvom alkohola preko 2 miligrama po mililitru je zaprećena kazna od 30 do 60 dana zatvora, novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara, kazneni poeni i oduzimanje dozvole. Kada dođe do nezgode te kazne se i uvećavaju. Kazna je najmanji problem kada se sagledaju sve posledice posle nesreće. Učesnici bi trebalo da znaju da to što poštuju pravila poštuju zbog sebe, a ne zbog policije – obajašnjava Ivanović.
Na pitanje kako da budemo sigurniji na četiri točka, i da li su kazne suština profesor Vujanić kaže:
– Problem zašto pametni ljudi naprave greške u saobraćaju je samo zato što im nismo dovoljno jasno predstavili opasnost. Nismo im dovoljno prikazali koliko je opasno kada uđu u saobraćaj. Kada to uradimo, a za to je potrebna struka, a imamo i povećanu detekciju, mi smo rešili problem – zaključio je on.