Direktor Er Srbije za “Blic”: “Spremno smo dočekali sezonu, razmišljamo i o letovima do Havane”

– U skladu sa okolnostima, više ne možemo da se pridržavamo dugoročnih planova, već našu mrežu pratimo na dnevnom nivou i prilagođavamo je za narednih par meseci. Zbog te fleksibilnosti možemo da reagujemo, tj. da povećavamo ili smanjujemo kapacitete, imamo dovoljno radne snage. Kada je reč o otkazivanjima letova, taj nivo je u julu bio ispod 0,3 odsto od ukupnog broja letova, što je znatno manje od najvećeg broja drugih avio-kompanija, navodi Marek.

Jirži Marek

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Jirži Marek

U Er Srbiju ste došli, praktično, pred sam početak pandemije koja je zadala ozbiljan udarac normalnom poslovanju avio-industrije. Koji su najgori scenariji koji su vam u tom trenutku padali na pamet? Koliko ste bili optimista i šta vas je vodilo kroz posao?

– Pridružio sam se Er Srbiji u junu 2019. godine sa ciljem da podstaknem rast kompanije i da transformišem njenu dotadašnju komercijalnu strategiju. To smo uspeli da postignemo relativno brzo, pre svega zahvaljujući veoma kvalitetnom timu koji sam zatekao. Ljudima je bilo potrebno samo malo nove energije i podsticaja da bi uspeli da ostvare planirane rezultate. Dokaz za to je da smo tu godinu završili sa rekordnih 2,81 miliona putnika, što se nastavilo i tokom prvih meseci 2020. godine kada smo beležili dvocifreni rast. Tada je nastupila pandemija, naizgled je sve stalo, ali ja sam zadržao optimizam. Iako su tokom prva tri meseca pandemije naši avioni bili prizemljeni za komercijalne putničke letove, Er Srbija je brzo pronašla svoju ulogu i svrhu. Sve resurse stavili smo na raspolaganje državi, za javni interes, da bismo pomogli Vladi Srbije u borbi protiv pandemije. Tako smo organizovali veliki broj repatrijacionih i evakuacionih letova i vratili više od 10.000 naših građana u Srbiju, ali takođe vratili i strane državljane u njihove zemlje. Pored toga, prevozili smo neophodnu medicinsku opremu, kasnije i vakcine, i tako takođe doprineli borbi protiv kovida.

– Nije bilo nikakvog “crnog scenarija”, znali smo da će pandemija morati da stane u jednom trenutku i iskoristili smo to vreme da se pripremimo za oporavak i dalju ekspanziju.

Koliko je realno da postignete nivoe poslovanja iz 2019. godine, do 2023. ?

– To bih malo drugačije rekao. Ne želimo da se vratimo na pretpandemijske nivoe, želimo da ih prestignemo, i to najkasnije u 2023. godini. U nekim segmentima smo to već postigli. Na primer, ove godine imaćemo za oko 30 odsto više čarter-letova u odnosu na 2019. godinu. Štaviše, u oblasti čartera smo nadmašili nivoe iz 2019. godine već prošle letnje sezone. To je sve dokaz da ljudi žele da putuju i da je potražnja za turističkim destinacijama snažna i to nas je motivisalo da uvedemo preko deset novih destinacija ovog leta. Reč je pre svega o letovima ka popularnim turističkim tržištima, kao što su Španija i Italija i rezultati na tim destinacijama su prevazišli naša očekivanja.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Vidimo da je potražnja nikad veća, naglo je krenula da raste. To je ostavilo negativne posledice na avioindustriju, na aerodromima letovi kasne. Kako se Er Srbija bori sa problemima?

– To možemo da posmatramo iz više uglova. S jedne strane, možemo da se bavimo time kako se Er Srbija kao kompanija pripremila, ali takođe možemo da posmatramo i kompaniju kao deo jednog mnogo većeg međusobno povezanog sistema. Čak i kada smo kao kompanija spremni za sve izazove, mi ne postojimo izolovano od ostalih učesnika u procesu putničkog avio-saobraćaja. Tokom putovanja našeg putnika od polazne tačke do krajnjeg odredišta, postoji više partnera i podizvođača. Mnogi od njih nemaju nikakvu konkurenciju, što bi eventualno moglo da utiče na njih da poboljšaju svoju spremnost, nivo usluga koje pružaju itd. I pored svih teškoća, mi pristupamo posvećeno i preduzimamo sve da našim putnicima pružimo uslugu kojom će oni biti zadovoljni. Čini mi se da u najvećoj meri u tome i uspevamo. Tokom pandemije radili smo na adaptabilnosti i fleksibilnosti. Kada vidimo priliku na tržištu, odmah reagujemo. U skladu sa okolnostima, više ne možemo da se pridržavamo dugoročnih planova, već našu mrežu pratimo na dnevnom nivou i prilagođavamo je za narednih par meseci. Zbog te fleksibilnosti možemo da reagujemo, tj. da povećavamo ili smanjujemo kapacitete, imamo dovoljno radne snage. Kada je reč o otkazivanjima letova, taj nivo je u julu bio ispod 0,3 odsto od ukupnog broja letova, što je znatno manje od najvećeg broja drugih avio-kompanija. Pri tome su nam neka od tih otkazivanja bila nametnuta jednostrano od strane različitih aerodroma.

– Iako se većina avio-kompanija trenutno muči sa nedostatkom ljudstva, mi smo planirali dovoljan broj i imamo resurse da se prilagodimo svim promenama koje se dešavaju. S druge strane, nedavno smo raspisali novi konkurs za zapošljavanje kabinskih posada, imajući u vidu uvođenje novih destinacija koje smo najavili i zbog skorog uvođenja drugog širokotrupnog aviona. Za samo dva dana nam se javilo više od 200 kandidata.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Da li postoje neka rešenja za ove probleme?

– U principu, avio-industrija je veoma rigidna i visoko regulisana industrija. Svaki poremećaj u procesu ima momentalan efekat, ali i dugoročan efekat koji je veoma teško prevazići. Od početka pandemije vidimo da je tržište postalo izuzetno dinamično i nestalno, tako da niko ne može da predvidi dalje od dva, tri meseca kako će se stvari razvijati. Svi smo priželjkivali da će pandemija stati, a onda nas je zadesila geopolitička kriza. Niko nije mislio da će manjak radne snage biti tako veliki problem. Sada se svi trude da dovedu nazad ljude. S druge strane, broj zaraženih od kovida se ponovo povećava, dolazi novi talas. Zato je jedino dugoročno rešenje da avio-industrija od rigidne postane mnogo agilnija i fleksibilnija industrija, što je upravo ono što smo mi radili u poslednjih par godina.

Pominje se pritisak zbog ekoloških problema. Da li imate neke brojke oko toga koliko je avio-industrija na udaru, koliko ona mora da smanji emisije CO2 i šta još treba da se uradi?

– Po pitanju zaštite životne sredine avio-industrija je već mnogo toga uradila, ali se o tome ne priča toliko, niti je to dovoljno promovisano. Količina ugljen-dioksida koji pravi avio-industrija neuporedivo je manja u poređenju sa drugim prevoznim sredstvima, kao i pojedinim drugim ljudskim delatnostima. Postoje brojne inicijative i aktivnosti koje su usmerene na životnu sredinu i održivost, kao što je npr. IATA inicijativa nulte emisije ugljenika do 2050. godine. Er Srbija je deo svih tih napora. U tom kontekstu je i naš program obnove flote u okviru kojeg smo prizemljili nekadašnju boing flotu, koju su činili stariji avioni, sada zamenjujemo starije ATR avione novijim.

Avio-prevoznici sve manje tretiraju svoje usluge kao luksuzne, već kao standard. Kakvi su vam na tom polju planovi, s obzirom na to da je ovo industrija sa jako velikim troškovima i malim profitnim maržama?

– Er Srbija je od samog pokretanja prošla kroz turbulentna zbivanja i zbog promena na tržištu morala je da prilagodi svoj izvorni „butik“ koncept više ka nekom takozvanom „hibridnom“ modelu, kao i brojne druge tradicionalne avio-kompanije na globalnom nivou. Takav proizvod se stabilizovao još pre pandemije, a Er Srbija trenutno radi na tome da svoj proizvod dalje unapređuje i poboljšava. U ovom trenutku, beogradski aerodrom prolazi kroz velike promene i unapređenje infrastrukture. Mi planiramo da na novom terminalu imamo posebno odvojenu zonu za putnike koji putuju u biznis klasi, što će više ličiti na hotelski lobi nego na standardni aerodromski terminal. Međutim, za nas su svi putnici važni i zato ćemo nastaviti da i u ekonomskoj klasi pružamo neke dodatne segmente usluge, iako ih većina drugih tradicionalnih avio-kompanija više ne nudi. Štaviše, umesto da smanjujemo te segmente, mi ćemo se truditi da ih dalje unapređujemo i razvijamo. Što više nudite svojim klijentima, to će svest o vašem brendu biti veća, oni će vam se radije vraćati i imaćete bolji finansijski učinak koji ćete zatim moći da ulažete u dalji razvoj proizvoda.

Etihad je smanjio svoj udeo u AirSerbia, i sada je odnos 82 odsto na prema 18 u korist Srbije. Kako je to uticalo na poslovanje vaše kompanije i hoće li biti novih promena u vlasničkoj strukturi kompanije?

– Vlasnička struktura ne utiče na naše svakodnevno poslovanje. Ipak, želim da naglasim da dugujemo veliku zahvalnost Vladi Republike Srbije kao većinskom vlasniku koja je shvatila značaj nacionalnog avio-prevoznika tokom pandemije. Takav odgovoran i posvećen pristup doveo je do stabilizacije kompanije i održavanja vazdušne povezanosti tokom krize, za šta možemo da kažemo da nije postojalo u drugim delovima regiona. Pored toga, ta podrška je pomogla da se Er Srbija, sa prvim znacima oporavka tražnje, brzo vrati na tržište i započne snažnu ekspanziju.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Nakon 32 godine ponovo se pokreće linija do Čikaga. Kakva će biti dalja ulaganja u 2023. godini i nadalje?

– Naši prekookeanski projekti planirani su i počeli su mnogo pre pandemije. Od pokretanja letova do Njujorka 2016. godine, posle šest godina saobraćaja i oko 400 hiljada prevezenih putnika, ta linija je sazrela i postala profitabilna. Zbog toga, ne samo da smo odlučili da pojačamo letove do Njujorka tokom zimske sezone i tako smanjimo izraženu sezonalnost, već smo odlučili i da idemo u dalju ekspanziju našeg dugolinijskog saobraćaja. Odlučili smo da krenemo sa balansiranim pristupom ka istoku i ka zapadu. Međutim, širenje ka istoku je trenutno još uvek ograničenih mogućnosti usled pandemije. U tom kontekstu, ka Kini će biti otvorena jedna linija – do Tjenđina, uz mogućnost da se kasnije uspostave posebni letovi ka Pekingu i Šangaju, čim ograničenja na tržištu budu ukinuta. Kada je reč o zapadu, naš saobraćaj ka SAD od aprila sledeće godine dodatno ćemo pojačati uspostavljanjem direktnih letova do Čikaga. Pored toga, radićemo na daljem produbljivanju i jačanju naše regionalne mreže, da bismo obezbedili dobru povezanost sa našim prekookeanskim saobraćajem. Takođe, nastavićemo sa širenjem mreže destinacija ka pretežno turističkim destinacijama, što se ove godine pokazalo kao pun pogodak. Trenutno planiramo desetak novih destinacija u 2023. godini. Ujedno počinjemo da razmatramo i dugolinijske letove do pojedinih egzotičnih destinacija. U tom smislu gledamo i ka istoku i ka zapadu, a jedna od takvih destinacija koja nam se čini sve izvesnija za predstojeću zimsku sezonu je Havana.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com