Pritisak troškova života nagriza sposobnost ljudi da servisiraju dugove, a pogoršani izgledi privrednog rasta u Evropi ugrožvaju korporativne profite, objavila je ECB danas u svom izveštaju o finansijskoj stabilnosti, prenosi agencija “Blumberg”.
U dokumentu se ukazuje na potencijalne opasnosti za javne finansije jer se vlade pojačano zadužuju kako bi ublažile uticaj energetske krize, i upozorava na dalji pritisak na pad cena akcija.
Dodaje se takođe da bi cene nekretnina mogle da dostignu vrhunac nakon višegodišnjeg uspona.
“Građani i kompanije već osećaju posledice rastuće inflacije i usporavanja ekonomske aktivnosti. Naša procena je da su rizici po finansijsku stabilnost povećani, dok tehnička recesija u evrozoni postaje sve verovatnija”, izjavio je potpredsednik ECB Luis de Gindos.
Kombinacija rasta cena i smanjenja proizvodnje izazvana ruskim ratom u Ukrajini predstavlja izazov za kreatore politike, kao i za investitore. ECB je pokrenula najagresivniji ciklus podizanja kamatnih stopa u svojoj istoriji kako bi sprečila da se inflacija ukoreni, uprkos naziranju ekonomskog pada evrozone.
Centralna banka 19-članog valutnog bloka će nastaviti da povećava kamate i da smanjuje portfelj obveznica od 5,0 biliona evra (5,2 biliona dolara) u svom bilansu.
Rizična imovina ostaje “kolebljiva zbog neizvesne putanje inflacije”, monetarne politike i ekonomskih kretanja, napominje ECB, dodajući da vrednost nekih akcija, uključujući američke, “još uvek izgleda nategnuto s obzirom na fundamente” – čak i posle velikih korekcija.
“Vrlo je teško postići finansijsku stabilnost bez stabilnosti cena”, rekao je de Gindos novinarima u Frankfurtu, prenosi njujorška agencija.