Bez obzira da li sre romanična duša ili neizlečivi cinik, Dan zaljubljenih je nešto što ne možete izbeći. Svuda okolo su čokoladice, roze ukrasi, popusti u šoping centrima, ruže…
Pokloni za Dan zaljubljenih koji ostavljaju snažan utisak ne moraju da iziskuju izdvajanje velikih svota novca, a odličan su način da pokažete pažnju. Ali koliko toga znamo o ovom danu?
U nastavku teksta pročitajte kako je ovaj praznik uopšte nastao, kako je postao ono što je danas, i kako je on povezan sa ekonomijom?
Dan zaljubljenih ili Sveti Valentin – istorija
Poznato je da se Dan zaljubljenih takođe naziva i Dan Svetog Valentina, ali kakve veze ovaj svetac ima sa proslavljanjem ljubavi?
Sveti Valentin je bio episkop koji je živeo u 3. veku, a pogubio ga je rimski car Klaudije II. U tom trenutku, car je smatrao da su neoženjeni vojnici bolji vojnici i nije dozvoljavao venčanja dok traju ratovi. Episkop Valentin se ovome protivio i tajno venčavao ljude, a kada je Klaudije to saznao, bacio ga je u tamnicu i nakon mučenja, odsečena mu je glava. Ne baš mnogo romantično.
U straom Rimu su vekovima pre Hrista slavili 14. i 15. februar kao praznik Luperkalije. Tih dana su Rimljani nasumice sklapali veze, tako što bi izvlačili ime svog budućeg partnera iz kutije, ali su i prinosili žrtve kako bi se borili protiv zlih sila i nepolodnosti. Međutim, ove veze su postojale samo zabave radi, a kada je na scenu stupilo Hrišćanstvo, tadašnji crkveni krugovi su želeli da ukinu ovaj razvratni praznik, što Rimljani nikako nisu prihvatali.
Odlučili su da se nađu na pola puta i 14. februar proglase danom ljubavi, tj. danom Svetog Valentina.
Još jedan rimski bog je upleten u ovu priču, a to je Kupidon. Nestašni dečačić zlatnih lokni koji svojim strelama pogađa parove i oni se tako zaljubljuju. Izgleda da su neki mitovi zastupljeni i danas.
Dan zaljubljenih i komercijalizacija
Skoro svaki praznik danas, pogotovo na zapadu, je komercijalizovan. Nova godina, Božić, Noć veštica, pa tako i Dan zaljubljenih. U toku ovih praznika, mnoge kompanije se trude da prodaju svoje usluge i proizvode, ukrase, slatkiše, nakit, čestitke i razne druge stvari koje se smatraju dobrim poklonima.
Tokom praznika se na hanu troši najviše novca, a tu su i drugi troškovi za ove praznike koji su idealni za neopravdano uzimanje novca građanima, kao što su taksi usluge, a tu je i kupovina onlajn.
Autori kao što su Džefri Čoser i Vilijam Šekspir su pominjanjem Svetog Valentina u svojim delima popularizovali ovaj dan kao dan ljubavi. Bilo je potrebno nekoliko vekova da se potpuno okrenemo ka kupovini poklona za Dan zaljubljenih. U 17. i 18. veku je počeo da liči na potrošački orijentisani praznik kakvog ga znamo danas.
U početku su obični ljudi slali ljubavne čestitke svojim najmiljim, a aristokratija je malo sofisticiranije slavila ovaj praznik. Oni su poklanjali skupocene poklone svojim ljubavima.
Sredinom 19. veka, ovaj praznik postaje sve popularniji u Americi zahvaljujući napretku u štamparskoj industriji, čestitke postaju sve lepše, a masovna proizvodnja postaje sve lakša. Narednih decenija, zahvaljujući dobrom marketingu, privukli su veliki broj ljudi da slave ovaj praznik.
Pored lepih čestitki koje je trebao kupiti, i proizvođači nekih drugih dobara su shvatili da mogu da se pridruže ovoj maniji. Tako je došlo do prodaje nakita, cokolada, cveća i drugih poklona kao najboljim znacima pažnje za ovaj praznik.
Tako je ovaj praznik od ljubavi postao orjentisan ka kupovini poklona, tako da danas postoji cela nedelja Dana zaljubljenih koja počinje nedelju dana pre ovog praznika!
Za i protiv – sve se može naplaiti!
Mnogi ljudi upravo zato ne vole Dan zaljubljenih, a kao što smo već rekli, sve se može komericijalizovati.
Tako je u poslednjih par godina porastao pokret Anti-Dan zaljubljenih, to su svi oni koji ne žele da slave ljubav, smatraju da znaci pažnje treba da se uvek poklanjaju a ne samo na ovaj dan, ali i oni koji misle da je ovaj praznik previše komercijalizovan.
Ali, za ovaj pokret takođe postoji mnogo poklona! Čestitke koje ismevaju ovaj dan, razni smešni natprisi na šoljama, majicama, natpisi koji ismevaju kapitalizam. Izgleda da se baš svako mišljenje može unovčiti.
Procenjuje se da je u Americi 2021. godine potrošeno ukupno 21,8 milijardi dolara na ovaj praznik, što je u proseku 164,76 dolara po osobi. Taj broj je porastao u 2022. godini na 23,9 milijardi dolara. U poslednjih 10 godina ove brojke vrtoglavo rastu, a ne znamo da li će se ikada zaustaviti!
Dan zaljubljenih ne mora da bude mnogo specijalan, mali znak pažnje je uvek lep gest, a romantika i ne mora da bude mnogo skupa!