EU ŽELI DA SE REŠI BENZINACA I DIZELAŠA Uvođenje električnih vozila sa sobom donosi probleme, a ovo je KONKRETAN PLAN

Poslušajte vest preko audio fajla

Benzinci i dizelaši odlaze u istoriju, budućnost je na električnim vozilima i Europska unija u sredu predlaže strategiju kojom će u sledećoj deceniji postići ugljeničnu neutralnost u borbi protiv klimatskih promena.

Stari kontinent je kolevka prestižnih automobilskih marki i više od veka dominirao je automobilskom inovacijom, no automobil, koji je prevozno sredstvo broj jedan za Evropljane, krivac je za emisije štetnih gasova, piše HINA prenosi portal Jutarnji.hr.

Suočena s tim pritiskom, Evropska unija je u 2020. godini zacrtala cilj da postigne ugljeničnu neutralnost do 2050.


Foto: shutterstock

Evropska komisija trebala bi 14. jula da predloži nove propise za postizanje tog cilja, a prema više izvora razmatra se potpuno ukidanje automobilskih emisija od 2035. godine.

Električna vozila jedina će moći da ispune takav zahtev i de fakto će biti jedina dopuštena prevozna sredstva na potpuno novom tržištu.

Evropa je u 2020. godini uvela najvišu dopuštenu granicu od 96 grama CO2 po kilometru za proizvođače automobila, no ta bi se količina trebala smanjiti za 37,5 odsto u 2030.


Foto: shutterstock

Smanjenje emisije ugljenika trebalo bi tako dosegnuti 60 odsto u 2030. godini, a zatim 100 odsto 2035. godine.

Iako se o tim brojkama još raspravlja, one su veliki pritisak za automobilsku industriju koja do 2027. mora da računa na strože propise za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Uzlet električnih vozila

Na automobilskom tržištu, koje je pretrpjelo težak udarac pandemijom koronavirusa, električna vozila snažno napreduju.

Udeo električnih automobila je 8 odsto svih registriranih vozila u zapadnoj Europi u prvih pet meseci ove godine, odnosno 356.000 vozila, “što je više nego u celoj 2019.”, kaže nemački analitičar Matijas Šmit.

Novi propisi još će više favorizovati električna vozila i sve više voditi prema odbacivanju hibridnih i hibridnih vozila s punjenjem, koja kombinuju benzinski motor i bateriju.

To je velik izazov za industriju koja zapošljava 14.6 miliona ljudi u Evropskoj uniji i koja još snažno računa “na tranzitornu tehnologiju”.


Foto: shutterstock

Lobi koji se dugo borio nastojeći da uspori tranziciju danas je duboko podeljen. Većina članica naglašava da bi prebrza elektrifikacija povećala cene automobila i uništila radna mesta na korist kineske konkurencije, koja je ispred Evrope u baterijama.

Volkswagen već spreman

Automobilski lider Folksvagen grupa, čije je svako četvrto vozilo prodato u Evropi, pridružio se američkom proizvođaču Tesla u promociji 100 odsto električnih vozila nakon skandala iz 2015. kada je priznao da je lažirao rezultate testova o izduvnim gasovima svojih dizel motora.

– Sukob unutar Europskog udruženja proizvođača automobila ( ACEA) je veliki. Zbog Dieselgejta, Folksvagen je bio prisiljen da odabere električna vozila kako bi popravio narušeni ugled. Grupa je pristala na velika ulaganja i sada ih proizvodi kako bi poštovala buduće zakone, objašnjava Šmit.


Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

– Folskvagen je u savršenoj poziciji da zgrabi delove tržišta i potuče konkurente, dodaje.

U junu Folksvagen je objavio da prestaje da proizvodi motore s unutrašnjim sagorevanjem u Evropi između 2033. i 2035. godine.

– Vozilo je u proseku 15 godina na putu. Ako želimo potpuno da dekarbonizujemo prevoz 2050. godine, tada moramo poslednje vozilo s termičkim motorom prodati najkasnije 2035., ocjenjuje Dajana Štraus iz nevladine organizacije Transport i okoliš za Francusku.


Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

U klasifikaciji objavljenoj u junu nevladina organizacija prozvala je Daimler (Mercedes), BMW, Stelantis (PSA, Fiat) i Tojotu kao proizvođače čiji su projekti ocenjeni “neambicioznim” jer se u velikom delu oslanjaju na hibridna vozila s punjenjem, koja zagađuju.

Reno i Hjundai dobili su bolje ocjene iako i oni daleko zaostaju za Folksvagenom i Volvom.

Budućnost motora s unutrašnjim sagorevanjem trebala bi da se uravnoteže između “2035. godine, koja je prerana godina sa stajališta industrije i društva, i 2040. godine, kada će pak biti prekasno s klimatskog stajališta”, ocjenjuje Paskal Kanfin, predsednik odbora za okolinu u Evropskom parlamentu.

Canfin zagovara osnivanje fondova “od nekoliko milijardi evra” koji bi pomogli stotinama malih i srednjih poduzeća vezanih za autoindustriju jer će upravo ona biti pogođena promenom tehnologije.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com