На први нацрт извештаја који је Билчик предложио у фебруару, европски посланици поднели су више стотина амандмана. После преговора између посланичких група, у завршни текст извештаја ушло је више од тридесет компромисних амандмана.
На предлог Владимира Билчика, Европски парламент је на пленарној седници усвојио и амандман којим “најснажније осуђује масовна убиства у Србији у мају 2023″ и наводи да “стоји уз породице жртава у њиховом болу и изражава солидарност са породицама и народом Србије”.
Усвојени амандман позива и на “темељну истрагу убистава и пуно спровођење правде”.
У тексту извештаја који је изгласао Европски парламент наводи се да ће владавина права, нормализација односа са Приштином, посвећеност заједничким европским вредностима и усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ одредити динамику даљих преговора о чланству Србије у ЕУ.
Позив на усклађивање са спољном политиком ЕУ
Владимир Билчик каже да извештај позива на усклађивање Србије са спољном политиком ЕУ, наставак унутрашњих реформи, посебно у области независности правосуђа и слободе медија, као и наставак дијалога са Приштином.
У тексту извештаја Парламент даје “пуну подршку дијалогу и европском посреднику Мирославу Лајчаку” и позива обе стране на постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа, заснованом на “принципу међусобног признавања”.
Парламентарци су затражили и пуну примену ранијих договора, укључујући и успостављање Заједнице општина са српском већином, осуђујући “све акције које угрожавају стабилност”.
У усвојеном тексту Европски парламент жали због “континуирано ниске усклађености Србије са спољном политиком ЕУ”, која је у 2021. била усаглашена у 64 одсто случајева, у 2022. години само 45 одсто.
“Преговори о чланству могу да се наставе само ако се Србија усклади са санкцијама према Русији и оствари напредак у реформама повезаним са приступањем ЕУ”, наводи извештај.
Европски парламент поздравља изражену подршку Србије територијалном интегритету Украјине и усклађеност са ЕУ у гласању за релевантне резолуције УН. Поздрављају се и санкције Белорусији због њене улоге у рату у Украјини, као и хуманитарна помоћ Украјини, помоћ у енергетици, реконструкцији.
Међутим, парламентарци “жале што Влада Србије избегава да јавно говори о овим мерама”.
Парламент жали и што су неки од “кључних аспеката спољне политике Србије супротни позицијама ЕУ, укључујући потписивање споразума о консултацијама са Министарством спољних послова Русије, као и састанке са званичницима Русије који су на листи санкција ЕУ”.
Европски парламентарци наводе да су забринути због именовања директора Безбедносно-информативне агенције, за кога тврде да је “познат по анти-ЕУ и прокремаљској реторици, као и да је у прошлости руским властима достављао информације о окупљању припадника руске опозиције”.
У извештају се изражава забринутост због “најниже до сада подршке чланству у ЕУ у српској јавности и пораста подршке режиму у Русији”.
“Ова појава је резултат дуготрајне и широко раширене анти-ЕУ и проруске политичке реторике медија под контролом Владе, као и српских званичника”, оцењује се у извештају.
Парламент поздравља кораке које је Србија предузела на усклађивању са визном политиком ЕУ, наводећи да је Србија увела визе за шест земаља, међу којима су Индија, Тунис, Куба и Бурунди, што је довело до “значајног пада илегалних улазака на територију ЕУ”.
Извештај примећује “одређени напредак у борби против корупције” и наглашава да је потребно “више напора и политичке воље” за постизање опипљивих резултата, посебно у погледу организованог криминала.
Власти у Србији су позване да остваре “убедљиве резултате у случајевима од “великог интереса за јавност, као што су ‘Јовањица’, ‘Крушик’ и ‘Беливук’, као и да истраже и процесуирају особе одговорне за незаконито уништавање приватне имовине у случају ‘Савамала'”.
О слободи медија
Парламанет “жали због даљег погоршања стања у области слободе изражавања” и наглашава да је стање “слободе медија и слободе изражавања озбиљан проблем који треба хитно решавати”.
Извештај “констатује” одлуку РЕМ-а да четири националне фреквенције додели ТВ станицама са “историјом кршења новинарских стандарда”, укључујући “употребу језика мржње и ширење дезинформација и наратива Москве” о рату у Украјини.
Усвојени извештај изражава забринутост због “доминантне позиције Телекома на тржишту, као и због оптужби да владајућа партија користи Телеком како би увећала свој утицај на медијском тржишту Србије”.
У делу извештаја о социјалним и економским реформама, поздравља се “континуирани” напредак у развоју функционалне тржишне економије и привлачењу значајних директних страних инвестиција, али и подвлачи да је рад приватног сектора “отежан због слабости у владавини права”.
У делу који говори о демократији и владавини права, поздравља се “усвајање мера о унапређењу изборних услова и медијског амбијента уочи избора у априлу 2022. године, које су биле резултат међупартијског дијалога уз посредство Европског парламента”.
Европски парламент поздравља и учешће свих релевантних политичких актера на превременим парламентарним изборима, што је резултирало плуралистичкијим парламентом.