“Oni su izašli sa tri osnovna zahteva, a to su povećanje premije sa 10 na 20 dinara po litru mleka, zatim kontrola uvoza i zaštitna cena od oko 80 dinara po litru mleka. Samo treba da vidimo koje su prave adrese za te zahteve”, rekao je Galetin za Tanjug.
Naveo je da određivanje otkupne cene mleka definitivno jeste tržišna kategorija, ali da bi država tu možda mogla da se pojavi putem intervencije preko Republičke direkcije za robne rezerve, ukoliko ima mogućnosti za to.
Galetin je ukazao da mi sada ulazimo u problem da sve više postajemo zemlja koja nema izražen prehrambeni suverenitet, koji smo imali do pre nekoliko godina, jer uvozimo meso, a sada i mleko, što kako je rekao nije dobro.
“Pitamo se zašto nemamo mesa, mleka, a razlog je to što naši poljoprivredni proizvođači zatvaraju svoje farme, posebno oni sitniji jer niko neće da proizvodi gubitak. Stočarstvio je najzahtevnija grana poljoprivrede, traži izuzetnu posvećenost i prisutnost uzgajivača, što je mnogo drugačije nego u ratarstvu”, rekao je Galetin.
Istakao je da poljoprivredni proizvođači u sadašnjim uslovima zapravo proizvode gubitak i da, ako bi se produžila zabrana izvoza, time bi im bi bio zatvoren jedan tržišni kanal.
“Lično mislim da država, a pogotovu u kontekstu već ispostavljenih zahteva, ovoga puta neće produžiti uredbu o zabrani izvoza”, rekao je Galetin za Tanjug.
Ukazao je da se postavlja i pitanje koliki su kapaciteti države da izađe u susret zahtevima poljoprivrednika, jer kako je rekao, ako bi se povećala premija sa 10 na 20 dinara po litru to bi agrarni budzet koštalo oko šest, sedam milijardi dinara, što je bezmalo 10 odsto ukupnog agrarnig budžeta.
“Problemi su ozbiljni i iako ove godine imamo najveći agrarni budžet, od oko 80 milijardi dinara, to i dalje ne znači da je on dovoljan”, rekao je Galetin.
Ocenio je da je za rešenje problema stočara neophodan ozbiljnan pristup od strane države i izrazio verovanje da država i proizvođači mogu da nađu kompromisno rešenje.