GDE SE NAJVIŠE RADI A GDE IZOSTAJE S POSLA Evo šta kaže analiza EU na osnovu ova dva kriterijuma

To je zaključak do kojeg su došli analitičari Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) češljajući podatke Evrostata, prenosi B92.

Možda vas zanima

Međutim, razlike po oba kriterijuma, i broju radnih sati i udelu onih koji izostaju s posla, znatno variraju od zemlje do zemlje.

Tako je, na primer, među zaposlenima na puno radno vreme koji imaju od 20 do 64 godine, prema podacima za prošlu godinu, najveća razlika u broju radnih sati između muških i ženskih radnika zabeležena u Holandiji, gde muškarci nedeljno imaju u proseku 38,2, a žene 35 radnih sati.

Izostanci s posla

Neznatno je manja razlika između zaposlenih muškaraca i žena u Irskoj, u kojoj radna nedelja muškaraca traje 39,6 radnih sati, a žena 36,8 sati.

Najmanja je, pak, razlika između broja radnih sati u Rumuniji, Letoniji, Litvaniji i Mađarskoj, u kojima nedelja traje gotovo identičan broj sati kod zaposlenih oba pola, prenosi sajt B92 pisanje Poslovnog dnevnika.

Rekorderi EU po broju radnih sati, s više od 40 sati, inače su muški radnici u Rumuniji, Grčkoj, Poljskoj, Kipru i Sloveniji, dok više od 40 sati ne rade žene ni u jednoj EU članici.

Najveći broj radnih sati imaju žene koje su zaposlene u Rumuniji (39,8), te Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji i Sloveniji.

Foto: shutterstock

Najkraću radnu nedelju imaju muškarci u Belgiji (37,4 sata), a kod žena su to Holanđanke sa pomenutih 35 sati. Što se Hrvatskih podataka tiče, oni su na nivou EU u zlatnoj sredini – prosečna radna nedelja Hrvata ima 39,1 sata, a Hrvatica 38,3 sata.

Za razliku od radnih sati u nedelji, žene generalno gledajući s posla izostaju više. Naravno, to se povezuje i s činjenicom da žene rađaju i više su angažovane na brizi o deci, a analitičari HZZ-a ukazuju i na to da razlikama u obimu izostajanja s posla između pojedinih zemalja doprinose upravo i razlike koje su prisutne u pogledu regulacije bolovanja i roditeljskog odsustva radnika i njihove primene u svakodnevnom životu.

Najveće razlike u postotku muškaraca i žena koji izostaju s posla prema podacima za prvo tromesečje ove godine uočene su, pak, u nekadašnjim socijalističkim zemljama, a rekorderi su Češka i Slovačka.

U Češkoj je ta razlika čak 10% (muškaraca je izostalo 5,1, a žena 15,1%), dok je razlika u Slovačkoj još i izraženija (izostalo je 4,8 muškaraca i 15,1% žena).

Malta: Žene više rade

Ta je razlika u EU, inače, najmanje vidljiva u Španiji, a zanimljivo je i da u samo jednoj zemlji muškarci izostaju s posla više nego žene, a taj slučaj je Malta. Ukupno gledajući, najmanje izostaju s posla i muškarci i žene u Bugarskoj, Rumuniji, te Malti.

U Hrvatskoj se po pravilu percipira da je ona ekstreman slučaj visokog broja izostanaka i tzv. lažnih bolovanja, a i poslodavci uporno upozoravaju da to za njihovo poslovanje predstavlja akutan problem i veliko opterećenje, no gledaju li se podaci iz HZZ-ove analize, a oni se odnose na ovu godinu u kojoj nema tako izraženih “pandemijskih” izostanaka, Hrvatska po tom kriterijumu ipak nije među rekorderima u EU.

Foto: shutterstock

U sedam zemalja, naime, veći je udeo muškaraca koji izostaju s posla (Španija, Francuska, Kipar, Holandija, Austrija, Finska i Švedska), dok više žena nego u Hrvatskoj izostaje s posla u osam država (Češka, Estonija, Francuska, Kipar, Austrija, Slovačka, Finska i Švedska). Tačnije, izostanke je u prvom kvartalu imalo 7,4% zaposlenih muškaraca i 10,9% žena u Hrvatskoj.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com