Hoće li biti dovoljno suncokretovog ulja

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da se u svetu beleži značajni pad u proizvodnji suncokreta, da će podbačaja biti i u Srbiji, ali da ćemo ulja imati dovoljno i da će preteći nešto i za izvoz.

“Srbija će takođe imati podbačaj kod suncokreta, iako je prepoznat kao ratarska kultura koja dobro podnosi visoke temperature i nedostatak vlage. I suncokret će imati manje umanjenje prinosa od soje i kukuruza, čiji će podbačaji biti veoma veliki. Ali, u svakom slučaju, imaćemo umanjen prinos”, rekao je Galetin u Jutarnjem programu RTS-a.

Povoljna okolnost je to, kako ističe, što smo ove godine imali rekordno velike površine pod suncokretom.

“Imaćemo dovoljno za domaće potrebe, imaćemo nešto i za izvoz. Koliko će to biti treba ipak da sačekamo kraj žetve, možda nekih stotinak hiljada tona za izvoz. Isto se to odnosi i na ulje. Naše godišnje potrebe za uljem su 80–100.000 tona, a naša proizvodnja je otprilike preko 200. U svakom slučaju ćemo imati dovoljno za sebe, ne kao što smo očekivali i kao kada su prinosi bili preko tri tone po hektaru”, rekao je Galetin.

Poljoprivrednici nisu zadovoljni cenom od 73 dinara po kilogramu koliko je država odredila. Galetin napominje da je zabluda da pad proizvodnje suncokreta nužno dovodi do povećanja cene suncokreta na tržištu.

“Sve uljarice i konačno ulja na svetskom tržištu se ponašaju po principu spojenih sudova – suncokretovo ulje participira sa tek devet posto u ukupnoj proizvodnji, najveća je proizvodnja palminog, sojinog ulja, ulja uljane repice… Što indicira da cena suncokretovog ulja ne diktira tržišno raspoloženje u sektoru uljarstva već su to sve ove druge kulture”, napominje Galetin.

Govoreći o zahtevima ratara tokom protesta i podsticajima od 7,8 dinara po kilogramu suncokreta koje je država obezbedila, Galetin napominje da je država uradila ono što je mogla, ali da to nisu dugoročna rešenja.

“Sve ono što se donosi pod pritiskom protesta ne donosi se dugoročno već su to ad hok rešenja, kojim na kraju niko nije zadovoljan”, ističe Galetin.

Napominje da se značajan pad proizvodnje suncokreta osetio u celom svetu, što zbog suše, što zbog rata u Ukrajini.

Proizvodnja opala zbog suše i rata

“Ukupna svetska proizvodnja je oko 50 miliona tona, što je za nekih 12 odsto manja proizvodnja”, kaže Galetin.

Ukrajina, koja je bila najveći proizvođač suncokreta u svetu, zbog rata beleži značajne podbačaje u proizvodnji, a Rusija je sada na prvom mestu – sa, kako kaže Galetin, solidnim ovogodišnjim prinosima.

Napominje da se evropske zemlje okreću ka proizvodnji suncokreta, prateći klimatske promene i sušne periode koje kukuruz podnosi bolje od nekih drugih kultura.

“Sve ozbiljne agrarne zemlje donose strategije koje se upodobljavaju okolnostima globalnih promena klime”, kaže Galetin.

Prema njegovim rečima, jedino rešenje da svet ne strahuje od toga da li će biti ulja jeste da se povećaju poljoprivredne površine.

Smatra da ni Srbija ni Evropa neće imati većih problema sa proizvodnjom u narednom periodu.

“Mi smo imali sreću što smo imali dobre selekcionare, genetičare koji su patentirali hibride koji sada pokazuju svoju veliku otpornost na nedostatak vlage, na sušu, koji su vrlo rodni. Mislim da Srbija ne može ući u problem, pogotovo ako ostane na 250.000 hektara u strukturi setve”, kaže Galetin.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com