Mere monetarne politike koje sprovodi ECB utiču na obuzdavanje visoke inflacije sa kojom se suočava svet, ali samim tim, tvrde poznavaoci, utiče i na usporavanje ekonomskog rasta. Zvanični podaci na nivou EU pokazuju da je bankarsko kreditiranje u januaru zabeležilo usporavanje sa 4,3 na 3,8 odsto, a da su i mnogi drugi parametri na rekordno niskim nivoima otkad postoji statistika ECB. Stručnjaci su saglasni da će posledice ovih aktivnosti nesumnjivo uticati na privredu, kako u Evropi, tako i kod nas.
0:00/ 0:00
Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija
Izveštaj ECB pokazuje da su slabiji krediti stanovništu, kompanijama i privatnom sektoru. Rast prilagođenih kredita privredi je za 0,5 procentnih poena slabiji nego u decembru. Godišnja stopa rasta ovakvih kredita domaćinstvima smanjila se tako na 3,6 odsto umesto decembarskih 3,8 odsto, a prilagođenih kredita nefinansijskim korporacijama iznosi 6,1.
Blic preporučuje
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, o ovakvim brojkama kaže da je to usporavanje zasad blago. Dodaje da je sve posledica opreza i stanovništva i privrede pri zaduživanju, ali da će generalno montarne mere ECB doprineti takozvanoj stagflaciji u ovoj godini.
Foto: Goran Srdanov / Ringier
A Srbija?
Na pitanje o situaciji u Srbiji i podacima da je i kod nas zabeležen pad kreditne aktivnosti, Grubišić navodi da je to direktan uticaj situacije u Evropi jer se njihove aktivnosti direktno prelivaju i u naš ekonomski prostor.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže da naša privreda smanjuje pozajmljivanje novca od banaka, i ta je takva reakcija sasvim očekivana.
– Jedino što je negativno jeste da će mnogo malih i srednjih kompanija morati da prilagodi svoju proizvodnju i transport proizvoda koje izvozi u EU evropskoj zelenoj tranziciji. Taj proces je već započeo za izvoz u Nemačku, a uskoro će se proširiti i na druge zemlje EU – naveo je Rajić.
– Male i srednje firme za ovo trebaju povoljne kredite, a pošto ih nema, to će značajno uticati na finansijsku nestabilnost i smanjenje izvoza – objasnio je on.
Zvanični podaci za Srbiju
Zvanični podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da su ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju januara ove godine iznosili su oko 3. 319 milijarde dinara. To je za 0,8 odsto manje nego u decembru 2022.
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija
Narodna banka Srbije u svom februarskom izveštaju o inflaciji navodi da je pored zaoštravanja monetarne politike ECB, domaća kreditna aktivnost usporila rast i pod uticajem visoke baze iz prethodne godine i dospeća kredita iz garantne šeme.
Krediti privredi, po isključenju promene deviznog kursa, smanjeni su za 35,1 milijardu dinara, a najveći pad su zabeležili nekategorisani krediti. Iznos novoodobrenih kredita privredi je za 11,5 odsto manji nego u istom periodu prethodnoj godini.
Što se tiče kredita stanovništvu, najveći pad su imali gotovinski krediti i zaduženja po transkcionim računima. Obim novoodobrenih kredita stanovništvu je manji za 5,9 odsto nego u istom periodu prošle godine.
Globalna ocena NBS jeste da su rast cena nekretnina i kamatnih stopa na kredite, koji smanjuje mogućnost uzimanja istih, glavni uzroci smanjenja tražnje stanovništva za kreditima, navodi se u zvaničnom izveštaju.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.