Dok je zapadna nafta tipa “brent” na oko 78,57 dolara za barel, ruska “ural” se plaća upola jeftinije.
Izvor: Jutarnji list/Gojko Drljača
EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN
Hoće li tržište na kraju biti zaslužno za slamanje Putinovog režima kroz drastično obaranje cene ruske nafte, a ne pokušaji limitiranja cene na internacionalnom i pojedinim nacionalnim nivoima?
S obzirom da je barel “Urals grade” nafte (standardna mešavine ruske nafte) juče u izvoznoj luci Primorsk na Baltičkom moru pao na samo 37,80 dolara, dok se globalni naftni benčmark “brent” zadržao na 78,57 dolara, postalo je jasno da se zbiva nešto što se ne može objasniti dogovorom članica G7 da na međunarodnom nivou zabrani transport ruske nafte ako je kupljena po ceni višoj od 60 dolara, piše Jutarnji list.
Tzv. “Urals grade” predstavlja ubedljivo najveći deo izvoza ruske nafte.
Prema tumačenju Gregorija Brua s Jejla, koji proučava istoriju trgovine naftom, na pad cene ruske nafte “ural” ubedljivo je najviše uticao pad tražnje u Kini. Bru tumači kako ovakav pad cene ruske nafte nije veliko iznenađenje jer “… reflektuje mekše uslove na celokupnom tržištu. Postoji neizvesnost oko globalne ekonomije i oko kineske zero-kovid politike”.
Ekspert s Jejla konstatuje kako na cenu ruske nafte i dalje dominantan uticaj ima tržište, a trenutno tržište karakteriše pad potražnje. Ne radi se o tome koliko Rusija povećava ili smanjuje proizvodnju nafte, niti koliko Zapad jako želi da snizi ruske izvozne prihode, nego o odnosima na međunarodnom tržištu nafte. Ukoliko dođe do snažnog otvaranja Kine te povećanja potražnje, nema dileme da će u tom slučaju cena ruske nafte iznova snažno rasti.
Ako ne dođe do brzog povećanja potražnje za ruskom naftom od strane Kine i Indije, režim Vladimira Putina suočiće se s drastičnim padom izvoznih prihoda što će im dodatno otežati finansiranje rata u Ukrajini te uzrokovati niz unutrašnjih problema.
Prema pisanju Blumberga, neizvesno je kakva bi mogla biti reakcija Rusije ukoliko cena “urala” ostane na nivou od 40-ak dolara za barel. Jedino što još mogu da preduzmu je da smanje proizvodnju kako bi podigli cenu, ali je upitno mogu li time značajno da povećaju prihode na nivo koji jemči finansijsku stabilnost Rusije.
Putin i njegovi saradnici vjerojatno su užasnuti činjenicom da uz svu međunarodnu geopolitičku napetost, kakva bi inače trebalo da katapultira cenu nafte vrlo visoko, najednom imaju problem s – tržištem.
Iako su mnogi na Zapadu nakon početka sukoba u Ukrajini počeli da prigovaraju kako su tržišni principi na energetskom tržištu disfunkcionalni, lako bi se moglo dogoditi da će relativno brzo zaboraviti svoje antitržišne manifeste jer upravo odnos globalne ponude i potražnje počinje da reguliše ono što nije uspeo niz političara na maratonskim sastancima o limitiranju cena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.