Zemlje članice EU glasale su juče za osmi paket sankcija Rusiji, ovoga puta usmerenih na ograničavanje cene nafte koju Rusija izvozi u treće zemlje van EU.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Na insistiranje Hrvatske na čelu sa premijerom te zemlje Andrejem Plenkovićem taj paket obuhvatiće i Srbiju jer preko Janafa neće moći više da uvozi rusku naftu.
Blic preporučuje
I pored toga što je predlog Evropske komisije predviđao izuzetak od kojeg bi Srbija imala koristi, a tiče se i Jadranskog naftovoda (Janafa), Hrvatska i još nekoliko zemalja članica pobrinule su se da deo predloga ne prođe jer zaključeno je da za to nema opravdanja.
“Uprkos tome što je predlog Evropske komisije predviđao jedan izuzetak od koje bi profitirala Srbija, a tiče se i Jadranskog naftovoda (Janafa), Hrvatska i još nekoliko država članica pobrinule su se da taj deo predloga ne prođe jer je zaključeno da za njega nema opravdanja”, navodi se u hrvatskim medijima.
To praktično znači da će Srbija zbog Hrvatske i ovog poteza morati da plaća skupu naftu
Brnabić: Ovo je sramota
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je odluka EU sramotna, kao i da je ona “sve promenila”.
– Predsednik će na samitu u Pragu biti sam protiv svih, ali mislim da će EU biti “pod vatrom” Aleksandra Vučića” – rekla je premijerka.
Kuda nam dolazi nafta
Kako je Blic pisao, sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju, na reci Dunav. Odatle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka – oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto naših potreba, koja je poslednjih meseci bila inače značajno jeftinija na tržištu.
Upravo njena cena, ali i strepnje od mogućih sankcija, su bile razlog što je Srbija u prethodnom periodu značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto. Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka, iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte ali i Kazahstana, koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.
Sa ovom merom EU, primorani smo da naftu pribavljamo sa drugih tržišta, što znači da će i za uvoznike, i u krajnjoj meri malim potrošačima trošak za naftu i njene derivate biti veći. Da je to tako pokazuje i podatak po kome je iračka nafta u prethodnom pereiodu bila i više od 30 dolara skuplja od ruske po barelu. Činjenica je međutim i da je nafta berzanska roba i da cena isključivo zavisi od ponude i tražnje.
OMW ponovo kreće sa radom
Rafinerija OMV Švehat narednih dana će postepeno ponovo pokrenuti rad punim kapacitetom, nakon višemesečne obustave zbog tehničkih problema. To je najavio direktor OMV Alfred Štern.
Štern je, pred ekonomskim odborom austrijskog parlamenta, rekao da rafinerija od mehaničkog incidenta, u junu kada se dogodio kvar u glavnom postrojenju za destilaciju, radi samo sa petinom kapaciteta.
(Večernji list, B92, Tanjug, TV Happy)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.