Ibarska magistrala, tačnije deonica od Preljine do Mrčajevaca, godinama važi za najveću pijacu na otvorenom u Srbiji. Duž 14 kilometara, na brojnim proširenjima pored puta, povrtari i voćari godinama prodaju svoju robu. Čačani znaju da su tamo cene najniže, da plodovi stižu direktno iz domaćih zasada, a posebna pogodnost je što na licu mesta mogu da se dogovore u vezi s cenom, naročito ako kupuju veće količine kao što je slučaj kod pripreme zimnice.
– Rod je ove godine umanjen za gotovo 50 odsto. Ubrali smo prvo kolo paprika i kada to prodamo s paprikom je završeno. Ono što je ostalo ne može pred kupce jer je sparušeno, sitno i izgorelo. Slično je i sa ostalim povrćem, paradajzom, krastavcima, crnim lukom. Cene su ostale na nivou prošlogodišnjih jer kvalitet ne dozvoljava veće – kazao nam je jedan od prodavaca u Preljini kog smo zatekli iza tezge s robom iz njegovog povrtnjaka. Slična iskustva imaju i ostali prodavci, a svi se žale da će sezonu završiti s prinosima daleko manjim od očekivanog.
Čačani znaju da na Zelenoj pijaci ima svega nekoliko velikih proizvođača, tj. prodavaca, za koje su sigurni da na tezgama nude voće i povrće iz njihovih zasada. Kao i svuda preovladavaju prekupci, pretežno uvoznom robom. Zato su na tezgama poznatih povrtara i najveće gužve, ali robe na njima je sve manje, a cene svakodnevno rastu.
– Poslednjih dana paradajz je 250 dinara, toliko je i u nabavci za piljare, a na pijaci i po prodavnicama ide i do 300. Nama je sada za branje stigao zasad koji smo podigli dosta kasnije, zato i imamo šta da iznesemo na tezgu. Raniji zasad koji smo imali u plasteniku je u potpunosti stradao od toplote, uprkos sistemu kap po kap i svim drugim merama koje smo primenjivali. U plastenicima je letos temperatura prelazila 60 stepeni, sve je izgorelo – priča Vera Robajac iz Prijevora, čija porodica u ovom selu ima značajnu proizvodnju povrtarskih kultura.
– Kvalitet je takav kakav je. Protiv prirode se nije moglo, a sve smo primenili. Sve je stiglo na branje pre vremena, sazrelo preko noći. Znam povrtare u Zablaću koji su tarupirali ogroman zasad kupusa, jer nisu znali šta će s njim. Kupaca nije bilo jer je stigao ranije, u vreme petrovdanskog posta, a da ga prodaju nisu imali kome. Morali su da oslobode parcelu za novu kulturu. Rod crnog luka je zbog ožegotina podložan truljenju, u vreme kada je trebalo da formira glavice žega je spržila list – priča Vera, dok je istovremeno kupci u prolazu pitaju za cenu paradajza. Na njen odgovor odmahuju glavom, a ona sleže ramenima. Kaže da će deo ovogodišnjeg roda paprika morati da proda po 50 dinara za kilogram, jer na plodovima ima ožegotina.
Koliki je danak suša uzela ponajbolje govori prizor sa nedavno održane Kupusijade u Mrčajevcima. Naime, mnogi dolazak na ovu manifestaciju iskoriste da se snabdeju kvalitetnim povrćem, po čijoj proizvodnji je ovaj kraj poznat. Međutim, za više od dve decenije, koliko manifestacija traje, nije se dogodilo da se sve rasproda par sati iza podneva, u vreme kada kupci tek pristižu. U klimatski „normalnijim” godinama povrtari iz Mrčajevaca, Katrge, Adrana, Tavnika i drugih sela kraj Morave sa punim kamionima paprike u varošici bivali su i do kasno u noć.
Na meti inspekcija
Najveća pijaca na otvorenom, naročito ova u Preljini, proteklih godina je bila na meti brojnih inspekcija, jer je nelegalna a dovedena je u pitanje i bezbednost u saobraćaju zbog gužvi. Zato preljinski prodavci nerado staju pred novinare, jer ih iskustvo naučilo da su gotovo svaki takav susret platili kaznom inspektora. Izgradnjom pristupne petlje u Preljini podignuta je čelična bankina koja putni pojas odvaja od prodavaca, a sa dozvolom vlasti SPC na čijem zemljištu oduvek obavljaju prodaju, poljoprivrednici sada neometano trguju. Idući magistralom od Preljine, preko Baluge, Stančića, Mojsinja, Donje Gorevnice, pa sve do Mrčajevaca, pored puta je na desetine prodavaca koji se na put spuste iz svojih sela. Cene kod njih su ranije bile niže nego na pijacama. Najbolja paprika, za ajvar i pečenje, po kilogramu košta 220 dinara i uslov je da se kupi cela kutija koja teži oko 16 kilograma. Krastavci kornišoni su 250, paradajz u zavisnosti od kvaliteta od 200 do 250, crni luk 80.