Dok se potrošači pitaju gde je nestalo domaće mleko, farmeri poručuju da je svako, ko je hteo da sluša, mogao i prethodnih godina da čuje o problemima sa kojima se suočavaju proizvođači mleka i da nasluti da se jednog dana mora desiti da domaće mlekarstvo praktično “presuši”.
Blic preporučuje
Stručnjaci kažu da su nagomilani problemi i splet aktuelnih okolnosti, od sušne godine i inflacije koja je pogurala cene stočne hrane, uticali da se smanji stočni fond i očekuju da će i dalje negativno da utiču na srpsku industriju mleka koja se već suočava sa nedostatkom sirovina.
Ukazuju i na povećan uvoz mleka u prahu, kojim su mlekare prethodnih meseci nadoknađivale nedostatak sirovine na domaćem tržištu, kao i činjenicu da su se mali proizvođači, nezadovoljni niskom otkupnom cenom mleka odlučili da ga sami prerađuju i da na pijacama prodaju sir i kajmak. Osim toga, i mlekare su svoju proizvodnju u periodu kada je cena mleka bila zamrznuta, zbog većeg profita, preusmerile na proizvodnju jogurta, putera, pavlake i kiselog mleka, kojima je cena značajno porasla prethodnih meseci, a koji se za razliku od mleka mogu i dalje izvoziti i u inostranstvo. Za proizvođače je, kažu, najveći problem što se rast cena mlečnih proizvoda na rafovima ne preliva i na njihove budžete.
Foto: Rina / Rina
Proizvodnja sira i kajmaka smanjila količinu mleka
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Nenad Budimović je rekao da je u Srbiji smanjena proizvodnja mleka zbog pada stočnog fonda, manji je i otkup od proizvođača, hrana za krave je lošija zbog suše, dok je i potrošnja u jednom trenutku bila nogo veća od prosečne.
Budimović je za Euronews Srbija rekao da je jednom moralo da se desi da nema dovoljno mleka, zato što je na sve muke koju prate ovu proizvodnju i mlečno govedarstvo, došla i jedna sušna godina, koja je prepolovila prinos stočne hrane. On ukazuje da se tačno zna koliko mleka se pomuze na dnevnom i mesečnom nivou u Srbiji. Tu ranije nije bilo mnogo iznenađenja, ali je očigledno sada došlo do potresa.
“Na godišnjem nivou se u Srbiji pomuze negde oko 1,5 milijardi litara mleka, oko 800 miliona litara uđe u preradne kapacitete, ostalo je za ishranu podmlatka i za zelene pijace, kao i za sopstvenu potrošnju farmera. Taj odnos se, međutim, sada menja. Farmeri nezadovoljni otkupnom cenom prelaze na tradicionalnu proizvodnju svojih proizvoda od mleka. To je velika količina mleka koja ne uđe u mlekare i u preradu i to je jedan od razloga manjka koji se pojavio”, tvrdi Budimović.
Dodaje da muzno govedarstvo spada u najzahtevnije poslove u poljoprivredi i ukazuje da su ulaganja velika, a da je sporiji obrt kapitala, a zbog aktuelne situacije mali poljoprivrednici su i odustali od ovog posla. On smatra da je neophodno da se trasira put za proizvodinju mleka jer je ono osnovna životna namirnica posebno za određenu kategoriju stanovništva.
U proteklih godinu dana drastično su poskupeli svi mlečni proizvodi, jer se stočari snalaze i sve što proizvedu pokušavaju da preusmere na preradu. To pokazuje i statistika iz radnji, jer je cena jogurta sa 2,8 odsto mlečne masti prošlog oktobra bila 95 dinara, a sada košta od 130 do 150 dinara u zavisnosti od trgovinskog lanca. Mlekare su ono što su manje zarađivale na mleku nadoknađivale na onom čemu cena nije bila “zamrznuta” – jogurtu, pavlaci, kiselom mleku ili siru. Čaša kiselog mleka je prošle godine u ovo vreme koštala oko 25, a najviše 30 dinara, dok je sada od 35 do 40 dinara u zavisnosti od trgovinskog lanca.
Rekordan uvoz mleka u prahu
Proizvođači ukazuju da su mlekare uvozom mleka u prahu praktično ugrozile domaće mlekarstvo, jer su nedostatak domaćeg mleka nadoknađivale na stranom tržištu, a tako su izbegavale i obavezu da povećaju otkupnu cenu, jer su imale dovoljno sirovina za proizvodnju. A da je uvoz u porastu, pokazuje podatak da je samo u prvih šest meseci ove godine uvezeno 5.200 tona mleka u prahu, što je za trećinu više nego cele prošle godine.
Kupci primećuju veliki broj tetrapaka iz inostranstva, a proizvođač mleka Sanja Bugarski kaže da je očekivala i ranije da će doći do ove situacije, ali da su izgleda “naši prerađivači imali dovoljno mleka iz uvoza, koje je bilo očigledno jeftinije nego da neguju domaću preradu i proizvodnju”.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
“Kada je informacija da mleka nema dovoljno stigla do potrošača, bilo je već prekasno što se tiče proizvođača”, smatra Bugarski.
Ona tvrdi da domaćeg mleka ni u narednom periodu neće biti dovoljno, naročito posle ovako sušne godine u kojoj, kako navodi, nije proizvedeno dovoljno hrane za životinje.
“Od priče da smo zemlja koja treba da hrani celu Evropu, mi smo stigli do toga da ga nećemo imati ni za naše potrebe. Suša, kovid, rat u Ukrajni nam je pomogao u svemu tome. Ovo se neće završiti samo na ovome. Mi tek za narednu godinu nećemo moći da ponudimo mleko i meso”, smatra Bugarski.
“Nije slučajno što uvozimo baš iz Poljske”
Savetnik u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi, Boris Berisavljević kaže da nije slučajno što su se na rafovima pojavilo baš mleko iz Poljske, jer je ova zemlja godinama ulagala u svoju mlečnu industriju i kao rezultat toga je došla u situaciju da sada može i da izvozi mleko u Srbiju, a postala je jedan od evropskih, pa čak i svetskih lidera u snabdevanju tržišta mlekom.
“Ono što nauka može da kaže, je da srpsko stočarstvo zaostaje za stočarstvom Evrope i sveta. Produktivnost naših krava je od umerenog do slabijeg nivoa, a treba raditi i na efikasnosti proizvodnje. Zemlje u tranziciji su još 90-tih izgubile oko polovinu stočnog fonda, ali u Srbbiji se to još nije desilo. Međutim, možemo i to da očekujemo, da situacija bude još složenija. Međutim, mnoge zemlje koje su izgubile broj goveda su ih nadoknadile većom produktivnošću, što kod nas ide vrlo sporo, a to očekuje naše proizvođače mleka kao dodatni izazov”, ukazuje Berisavljević.
On dodaje da su zaostale tehnologije razlog zbog čega su krave manje produktivne. “Srbija ima jedan ograničavajući faktor kada je u pitanju uvoz kvalitetnog genetskog materijala i to traje i dan danas. Našim farmerima je onemogućeno da na vreme uvezu kvalitetan genetski materijal, naročito kod crno-belih godvede, njihovog genetskog materijala, uticao je negativno na sve to. Sa druge strane, nije se dovoljno radilo na obrazovanju naših proizvođača mleka. Ako bi trebalo odabrati jedan faktor koji bitno utiče na smanjenu efikasnost naših farmi, to je taj. Mi tehnološki možemo da dostignemo svet, imamo dovoljan broj farmi koje se mogu iskoristiti kao model, ali većina zaostaje i to je proces koji preko noći ne može da se završi”, smatra Berisavljević.
Niska otkupna cena okidač negativnog trenda
Sanja Bugarski kaže da proizvođači proteklih šest godina trpe izuzetno lošu cenu otkupnog sirovog mleka i da je to glavni okidač negativnog trenda u proizvodnji.
“Mi smo 2015. godine imali veću otkupnu cenu mleka nego što 2016. 2017. 2018. i tako dalje. Vi imate regije u Srbiji koje su osuđene na dva prerađivača i bili su prinuđeni da prodaju po ceni koju im ponude. U ovom momentu, pošto niko nema mleka, odnosno svi prerađivači ga traže, jer im konačno treba, vi možete da prodate kome želite. To je samo u ovom trenutku, zbog ovoga što se desilo na tržištu. Mleka nema dovoljno, mnogi farmari su odustali od proizdonje i sada imate široku paletu te cene koja je bila neshvatiljva. Ranije je bilo teško da se pomeri za 2 dinara, a sada oscilira i do 30 dinara u zavisnosti od prerađivača”, objašnjava Bugarski.
Foto: shutterstock
Ona napominje da su proizvođači tražili od Vlade Srbije da se uvede minimalna proizvođačka cena mleka, da bi oni koji imaju malo mleka mogli da budu zaštićeni i da prerađivači ne smeju da im isplate ispod te cene, ali da nisu naišli na razumevanje nadležnih, a da farmeri kojih ima oko 25.000 ne mogu sami da odrede tu cenu.
Koja su potencijalna rešenja?
Nenad Budimović smatra da će mleka u narednom periodu ipak biti dovoljno, ali da je pitanje koji će odnos biti između dmaćeg i uvoznog.
“Mi treba da gledamo svoje dvorište i da nastojimo da nam mlečno govedarstvo ne potone potpuno. Ovog trenutka da se krene vrlo ambiciozno za popravljanje stanja u mlečnom govedarstvu, trebaće nekoliko godina da se zaustavi pad. Od teleta do prvog litra mleka treba dve godine najmanje ulagati sa velikom neizvesnošću šta će ono da proizvede. Vrlo je kompleksna problematika i nisu nepoznata rešenja. Treba na nivou države da se odluči da li je nacionalni interes proizvodnja hrane ili ne”, poručuje Budimović.
On kaže da država za premije izdvaja velike količine novca, ali napominje da one ne daju rezultate. Dodaje da postoji problem – ili je target poremećen ili efekat nije dobar.
Savetnik u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi, Boris Berisavljević kaže da stočarstvu nedostaju specijalizovane rase za proizvodnju mleka i da je zbog toga naša proizvodnja najskuplja u Evropi.
“Ako se već bavimo proizvodinjom mleka, onda bi trebalo da se baziramo na ona grla koja nam daju najviše. Kada je u pitanju genetski materijal, ranije naša država nije zaostajala ali je nastao vakuum. Odrekla se tehnologija koji su mogli da pomognu, kao što je genetska selekcija. Tačnije da se nekoliko sati nakon rođenja grla procenjuje kakvo će grlo da bude. Postoji u Srbiji, ali kao istraživanja. Ja se nadam da će to zaživeti, jer se radi o velikim uštedama”, smatra Berisavljević.
On smatra da treba podići kvalitet genetskog materijala i tvrdi da je ulaganje u genetiku najjeftiniji i najefikasnij način da se poboljša proizvodnja mleka i mesa.
(Euronews)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.