Istraživanje pokazuje da nismo menjali potrošačke navike ni tokom inflacije

Srpsko potrošačko društvo optimističnije je i ne odriče se tako lako svojih potrošačkih navika u odnosu na ostatak Jadranskog regiona, rezultati su istraživanja kompanije “NielsenIQ”, koje je sprovedeno tokom prošle godine.

Samo u četvrtom kvartalu, ukupna prodaja robe široke potrošnje u Srbiji, porasla je za 23,5 odsto u vrednosti i za 1,6 odsto u obimu.

Najprodavanije kategorije hrane tokom četvrtog kvartala, a ujedno i tokom 2022. godine bile su:pivo, gotovi mesni proizvodi, gazirana bezalkoholna pića, mlevena kafa i keks.Od navedenih kategorija, najveći skok cena zabeležen je kod keksa (36%).

Posmatrano po svim kategorijama hrane u Srbiji, najveći skok cena zabeležen je kod svežeg mleka sa 59% i konzervansa za hranu sa 53% u četvrtom kvartalu, a tokom cele godine kod konzervansa za hranu sa preko 50%, a slede ga margarin i prašak za pecivo sa preko 30%.

U okviru neprehrambenih kategorija u 2022. godini, kao vrednosno najprodavaniji izdvojili su se:toalet papir, deterdženti za veš, pelene za bebe, omekšivači i mirisi.

Zanimljivo je da su dezodoransi u četvrtom kvartalu porasli za više od 10% u obimu, dok su preostale tri vodeće kategorije lekova zabeležile kvantitativni pad.

Najveći rast cena u celom segmentu lekova imale su kategorije sredstava za poliranje/protiv mrlja sa 63%, deratizacija 52% i oprema za uklanjanje prašine sa 48%.

Prema podacima istraživanja, oprema za uklanjanje prašine je kategorija koja je zabeležila rast cene od76% u 2022, dok je toaletni papir zabeležio skok cene od preko 30%.

Gde smo najviše kupovali?

Hipermarketi beleže pad od -0,3% u poslednjem kvartalu i -5,6% na godišnjem nivou, što proizilazi iz činjenice da ih je brojčano manje, a uočen je i trend smanjenja prodajnih površina ovog tipa kanala.

Najveći rast vrednosne prodaje zabeležili su kanali prodaje koji su nudili proizvode po cenama nižim od uobičajene tržišne vrednosti (Discounter channel). Taj rast u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodnu godinu je iznosio 45%, a odmah za njima slede kiosci sa rastom od 39%.

Udeo PL-a u Srbiji iznosi 12% i povećan je za 1,2 procentna poena u odnosu na godinu dana ranije, što pokazuje orijentaciju potrošača “Discounter” kanalu, ali i opšte zadovoljstvo kvalitetom privatnih brendova širom maloprodajnog prostora.

Kako je u zemljama regiona?

Rast nominalne vrednosti prodaje robe široke potrošnje uHrvatskojje u četvrtom kvartalu iznosio17,7%, a ukupno u 2022. godini 12%.

Obim prodaje je zadržao skoro isti nivo, a zabeležen je blagi rast od 0,1% u četvrtom kvartalu i blagi pad od 0,1% tokom cele godine.

I prehrambene i neprehrambene kategorije beleže povećanje vrednosti prodaje, pri čemu kategorije hrane vode znatno više.

Sledeće kategorije hrane zabeležile su najveću vrednost prodaje u Hrvatskoj tokom četvrtog kvartala.:rashlađeno sirovo meso, gotovi mesni proizvodi, pivo, sir i mleko.

Ove kategorije bile su ujedno i najprodavanije tokom cele 2022. godine, s tim što je pivo bilo na drugom mestu.

Od navedenih kategorija, sir je u četvrtom kvartalu imao najveći skok cena za 30 odsto, a pivo je zabeležilo količinski rast od čak 9 odsto.

Posmatrano po svim kategorijama hrane u Hrvatskoj, najveći skok cena u četvtrom kvartalu zabeležila su:jaja sa 45%, viršle sa 33% i mlečni namazi sa stopom rasta od 30%.

Kada je reč o celokupnoj godini, u pitanju su:šećer sa 32%, jestiva ulja sa 30% i mleko sa 27%.

U okviru neprehrambenih kategorija u poslednjem kvartalu kao najprodavaniji po vrednosti izdvojili su se: toalet papir, deterdženti za veš, dezodoransi, gelovi za tuširanje i kuhinjske krpe.

Dok su toalet papir, dezodoransi i gelovi za tuširanje zadržali kvantitativni rast, zanimljivo je da je kategorija gela za tuširanje u poslednjem kvartalu porasla za preko 9%. Najveći rast cena u celom segmentu lekova zabeležen je u kategorijama proizvoda za negu kože očiju sa 50%, omekšivača i toalet papira sa 20%.

Oprema za uklanjanje prašine je kategorija koja je zabeležila najveći rast cenaod 60% na godišnjem nivou.

Svi kanali prodaje su zabeležili rast vrednosti. Supermarketi su zabeležili najveći rast od 21% na kvartalnom nivou i 16% na godišnjem nivou, dok su male radnje prehrambene robe zabeležile najmanju stopu rasta.

Udeo privatnih brendova u Hrvatskoj iznosi 21% i povećan je za 1,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Slovenija je zabeležila najniži rast nominalne vrednosti prodaje robe široke potrošnje u Jadranskom regionu.