Kada Evropska centralna banka u četvrtak bude odlučivala o povećanju kamatnih stopa, po prvi put u poslednjih godinu dana, to većinu dužnika za stambeni kredit neće doticati. Drugim rečima, neće ih zanimati koliko će iznositi euribor, evropska kamata koja je i kod nas merodavna za obračun kredita sa promenljivom kamatom u toj valuti, a takvi su praktično svi za krov nad glavom.
Jer je Narodna banka Srbije (NBS) propisala da će u narednih 15 meseci većina dužnika plaćati nižu kamatu od aktuelne, i to za 25 odsto. Mera o smanjenju kamata u narednom periodu odnosi se na dužnike koji su kupili prvu nekretninu na otplatu kod banke, a prema njihovim procenama takvih je oko 100.000. U Srbiji je odobreno oko 158.000 stambenih zajmova. Znači, za ovih oko 58.000 zajmova za nekretnine kupljene na kredit ne važi smanjenje kamata i njima će banke nastaviti da obračunavaju rate u skladu sa visinom euribora za koji se procenjuje da će da raste još neko vreme.
Oni na koje se odnosi mera od oktobra otplaćivaće zajam po kamati od 4,08 odsto umesto gotovo sedam odsto, kolika je trenutno prosečna kamata na zajam u otplati. Zavisno od toga kada su uzeli zajam, u kojoj visini i koliko su do sada otplatili, dužnici mogu da očekuju umanjene rate kredita od 10 pa do više od 25 odsto. Uslov je da ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra u momentu zaključenja ugovora o kreditu. Ono što je važno jeste da oni banci neće morati da nadoknade razliku kamate, odnosno ona neće moći od njih da to potražuje. To znači da će zajam praktično otplaćivati po trenutnoj vrednosti tromesečnog i šestomesečnog euribora, a to je gotovo četiri odsto u oba slučaja, što je cena po kojoj banke trenutno pozajmljuju novac. Pojednostavljeno, banke će morati da se u narednih 15 meseci odreknu svoje marže, odnosno zarade.
Takva je odluka NBS, a centralna banka se nesumnjivo vodila time da su poslovne banke u poslednjih godinu i po dana imale izuzetno visok profit. Dodatno je uvećan i merama same centralne banke, koja im, na njihove viškove likvidnosti koje povlači i novo povećanje obaveznih rezervi, plaća kamatu. Procenjuje se da im je sama NBS po tom osnovu platila nekoliko desetina miliona evra. Iz NBS su saopštili da su banke imale 30 odsto rasta neto prihoda od kamata zahvaljujući upravo centralnoj banci.
Inače, profit banaka u prvoj polovini ove godine iznosio je 607 miliona evra i bio je veći za čak 91,5 odsto nego u istom periodu prošle godine. U 2022. godini banke su zaradile rekordnih 750 miliona evra. U oba slučaja razlog većeg profita su veće kamate koje su posledica borbe protiv inflacije, ali i provizije i naknade. Ma koliko da se bankama ova mera NBS ne dopada, teško da će moći da učine išta protiv toga baš iz razloga velikih profita. Pogotovo što ih u mnogim zemljama prozivaju zbog toga, a premijer Slovenije najavio je da će tamošnje banke platiti porez čija je namena obnova zemlje pogođene poplavama.
Darko Stamenković, generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS, izjavio je za Tanjug da NBS pomenutom odlukom još jednom pokazuje kako odgovorno i blagovremeno pristupa rešavanju problema.
„Fokus je na preventivnom delovanju, a uzimajući u obzir trenutne okolnosti rasta referentnih kamatnih stopa, a u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema sa jedne strane ali i zaštite građana, NBS je donela ovakvu odgovornu i blagovremenu odluku”, rekao je on. Pojasnio je da se mera o smanjenju kamata odnosi na kredite koji su zaključeni pre 31. jula 2022. godine, ali i na korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom koji su kredit uzeli nakon tog 31. jula, s tim što će njima iznos kamate biti vraćen na iznos u momentu ugovaranja. U slučaju da dođe do pada euribora, banke će morati da se usklade sa tim.
„Naglašavam da je kamatna stopa ograničena samo u slučaju njenog daljeg rasta, dok će banke u slučaju da dođe do snižavanja promenljivih kamatnih stopa biti obavezne da izvrše usklađivanje rata kredita građana u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu”, rekao je Stamenković.
NBS je propisala i koliko mogu da iznose i kamate na buduće stambene kredite. Kod onih sa promenljivom kamatom marža banke moći će da bude najviše 1,1 odsto do 31. decembra 2024. godine, a nakon tog perioda u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu. Kod stambenih kredita s fiksnom kamatnom stopom banka može odobravati stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03 odsto.
NBS je ovom odlukom omogućila da svi korisnici stambenih kredita, uključujući i korisnike s fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno da otplate kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu, koja kod kredita zaključenih nakon 5. decembra 2011. godine iznosi do jedan odsto, a kod kredita koji su zaključeni pre tog datuma često je ugovarana i u većem procentu.