Jasmina Knežević:”MNOGI INVESTITORI SU HTELI BEL MEDIC, A JA SAM MAŠTALA O ACIBADEMU”

Da je u tome zaista uspela, pokazuje poverenje preko 550.000 pacijenata koji se leče u Bel Medic-u svih ovih godina, kao i mnogobrojne nagrade i priznanja koji su se nizali. Postignuti rezultati doktorki Knežević davali su snagu da nastavi ka svom cilju, ali i postavljali zadatak da u svojoj misiji nastavi još jače.

Od ordinacije sa samo troje zaposlenih, “Bel Medic” je izrastao u zdravstvenu ustanovu sa preko 550 stalno zaposlenih i više od 300 konsultanata. Viziju i potencijal kompanije prepoznao je i jedan od svetskih lanaca bolnica Acibadem, koji je prošle godine postao većinski vlasnik “Bel Medic-a”.

Ostaviti posao u bolnici i posvetiti se privatnoj praksi je korak koji zaheva i hrabrost i viziju. Čime se ste vodili donoseći ovu odluku?

Odlučiti se da napustiš sigurnost državnog posla bilo je uvek teško na ovim prostorima, pa i sada. To je bilo posebno teško tokom rata 1995. godine, u vremenu ogromne inflacije sa kolonama naših ljudi, izbeglica iz Krajine. Takođe i na ličnom planu mi je bilo teško, jer su mi roditelji bili lekari za koje je državni posao bio jedina moguća opcija. Privatna lekarska praksa je u to vreme bila u začetku, pravno još neregulisana do kraja, i nije baš ulivala poverenje nikome, pa ni mojim roditeljima. Oni su bili zapanjeni mojom odlukom, pogotovu jer je za njih dečija bolnica na Dedinju u kojoj sam radila, bilo idealno mesto za uspešnu lekarsku karijeru.

Moja želja, da uzmem kontrolu nad svojim životom je bila toliko jaka da su samo dve opcije postojale, ili otići van zemlje ili pokrenuti svoj posao ovde. Naravno, pobedila je ova druga odluka, pogotovu što sam imala punu podršku moga muža Milana, koji je kao uspešan, ostvaren filmski reditelj, celu svoju profesionalnu karijeru proveo u statusu slobodnog umetnika.

Foto: Oliver Bunić / Ringier

Kroz posao i biznis vodila vas je dugoročna vizija? Gde ste videli prostor za promene u sistemu dotadašnjeg poslovanja?

Medicina je generalno vrlo tradicionalna i ne daje vam mnogo prostora da vi tu budete nešto mnogo kreativni. Ja sam tu prepoznala dve stvari gde ima prostora da se napravi neki ozbiljan posao. To je bilo angažovanje dobrih doktora koji su se u državnom sektoru bili utopili u prosek. Ja sam ih prepoznavala i uključivala u naš sistem i kao stalno zaposlene, i kao konsultante.

Druga, dobrom organizacijom ti najbolji doktori su postali dostupni svima i to za kratko vreme od javljanja, uglavnom istog trenutka. Tako je pacijent mogao za završi ozbiljnu dijagnostiku i lečenje za dan, dva, a za to mu je na državnom poslu trebalo i po mesec dana. Dostupnost 24h i to subotom, nedeljom, praznikom, dala je pacijentu osećaj sigurnosti i poverenja u našu ustanovu.

Uvek sam smatrala da medicinska usluga nije samo dobra medicina, već da zdrastveni sistem treba i mora da obezbedi pacijentu i dobar osećaj, pažnju, lep ambijent, i to je bila moja misija. Da se kod nas pacijent oseti dostojanstveno, poštovan, praćen od strane nas i kada je otišao kuci. Uz lepu muziku, naš vrhunski restoran, empatične i stručne zaposlene, mislim da da smo u tome i uspeli i da je “Bel Medic” i od strane naše javnosti, a i od mnogobrojnih stranaca koji su koristili naše usluge, tako i prepoznat. Mi smo čak bili 2016. godine proglašeni za Evropskog šampiona u kvalitetu pružanja usluga.

Na vašem putu do uspeha, uz naporan rad, morali ste i mnogo toga novog da učite. Koliko su znanje i edukacija važni za preduzetnika?

Ja imam završenu i specijalizaciju i subspecijalizaciju i po struci sam pedijatar pulmolog. Takođe sam i magistrirala i došla do samog kraja doktorata ali zbog celog ovog privatnog posla nisam uspela da to završim. Ali sam generalno bila uključena u mnoge kongrese, pisanje radova i bila sam vrlo aktivna dok sam radila u državnoj bolnici.

Međutim, kada krenete da se bavite privatnim biznisom, vi nemate znanja iz ekonomije i iz biznisa kao iz svih drugih oblasti osim one za koju ste se školovali. Imperativ sadašnjeg vremena je učenje i lični razvoj, jer kroz to razvijate i kompaniju. To je put u kome vi morate da učite sve te stvari u hodu.

Prošla sam razne menadžerske kurseve, čitala mnogo knjiga iz raznih oblasti i nekada mi je bilo žao što ta znanja nisam stekla ranije već sam kao i mnogi preduzetnici učila na svojim greškama što nikako nije dobro.

Foto: Oliver Bunić / Ringier

Podrška porodice često je ključna na putu do uspeha. Koliko je bila važna u vašoj priči?

U poslu je jako važno da imate podršku porodice. Ja sam imala sreću da je moj suprug zaista bio uz mene sve ove godine i da je u meri u kojoj je mogao doprinosio ovom našem zajedničkom poslu. Ja sam bila ta koja je možda malo više bila okrenuta prema celoj organizaciji i vođenju posla, ali on je bio tu kao jedan vrlo važan stub koji je iz jedne druge vizure uvek znao da mi da i dobar savet i adekvatnu podršku tako da ovo zaista doživljavam kao zajednički uspeh.

Biznis koji ste vodili i posvećenost sigurno su često zahtevali da žrtvujete drugu stranu. U kojoj meri je trpeo vaš privatni život ili ste pak i tu uspevali da pravite balans?

Kako da ne. Tu više nema privatnog i vama je svaki trenutak u funkciji firme i kompanije. I kada izađete uveče sa prijateljima, vi gledate da iz tih druženja i razgovora dobijete ideje, razvijete nove kontakte i poslovne šanse. I dok spavate vama mozak obrađuje mnoge situacije, pravi analize i izbacuje rešenja. Iako je bilo mnogih teških situacija, ja sam u svemu tome uživala, to je bilo nešto što volim i želim celim svojim bićem.

Kažete da je padova tokom karijere bilo. Kako ste se vi nosili sa njima?

Nema čoveka koji ih nije imao ali ja sam na to drugačije gledala. Vrlo brzo i lako sam se fokusirala na rešenja i gledala kako da “isplivam” što lakše i što brže iz tih neprijatnih situacija, tako da mi je uvek fokus bio na rešenju.

Sa godinama sazrevate i kao osoba i u poslovnom smislu i učite kako da najbolje premostite te situacije i da ne doživljavate tragično ako stvari i krenu po lošem. Treba uvek imati više opcija, pa i ako stvari ne krenu po planu, okrenete se drugom pravcu i generalno uvek se nađe rešenje.

Bili ste menadžer godine u 2021. a godinu dana ranije našli ste se na listi najmoćnijih žena u Srbiji. Često ste se nalazili među imenima najuspešnijih preduzetnika. Koliko vam je to davalo vetar u leđa za nove poteze?

Svakome od nas prijaju takva priznanja i kada vas neko vidi, prepozna i izdvoji. Vi kada ste u biznisu, vas problemi zatrpavaju i vi vidite samo ono loše a ovo je jedan svetao trenutak gde vam neko pokaže da mu je stalo do vas i vašeg rada i da od toga ima koristi i društvena zajednica i ceo naš zdravstveni sistem.

Ova nagrada za menadžera godine je došla baš nakon korone. Jer brzina i lakoća kojoj sam se ja prilagodila, promenjenim uslovima rada i u trenucima kada država baš i nije podržavala privatni sektor bio je prepoznat od strane pacijenata. Jer to koliko smo mi imali poziva, i redova ispred ulaza u bolnici to je bilo neverovatno, a opet sa druge strane, neverovatan je bio napor koji su naši zaposleni tada ulozili tako da ta nagrada kao i sve ostale nisu samo meni dodeljene, već celom našem timu lekara, sestara i ostalih zaposlenih za sav njihovih trud.

Stvarali ste u jednom okruženju. U međuvremenu razvijale su se nove tehnolgoija, a vi ste rasli sa njima. Koliko je važno prilagođavanje tehnološkim trendovima u zdravstvu?

Ja sam uvek bila orjentisana ka novim tehnologijama i u naš sistem pisaće mašine su davno zamenjene kompijuterima. Mi smo bili prvi koji su uveli informacioni sistem u zdravstvu. Državni sektor je sa prvim kompijuterima ušao dosta godina posle nas. Mislim da je digitalizacija jedna od ključnih stvari i u sadašnjosti i u budćnosti. Vi morate da modernizujete i poboljšavate stvari, i onaj ko to ne prepozna neće moći da drži korak s vremenom.

Osim što ovo mnogo olakšava u radu, preciznije je, skraćuje vreme, takođe ide u prilog smanjnjenju sive ekonomije jer sve je vidljivije i transparentnije. Ja sam pobornik poštene utakmice gde ćemo svi biti ravnopravni.

Foto: Oliver Bunić / Ringier

“Bel Medic” postoji 27 godina. Poverenje pacijenata samo je raslo. U čemu je tajna?

Ja sam bila dosta aktivna u pravljenju celog privatnog ambijenta i razvoju celog privatnog sektora u zdravstvu. Privatno zdravstvo je bilo zabranjeno do 1988. godine i mi svi koji smo u tom početku osnivali kompanije smo bili i pioniri koji su zajedno sa državom gradili i regulativu i sve te naše relacije. Dali smo doprinos da ceo naš sektor naraste i da ipak bude jedna odlična podrška državnom sistemu Srbije i da svakim danom sve više raste i dobija sve značajniju ulogu u ovom našem sistemu.

Biti drugačiji od konkurencije uspeh je svakog biznisa. Kako ste vi uspeli da se izdvojite?

Mi pacijente stavljamo na prvo mesto i to pravilo je važilo u našoj ustanovi od osnivanja. Ja se iskreno nadam i verujem da će i naši novi partneri koji su većinski vlasnici tim pravcem nastaviti i ono što su u Turskoj napravili da će taj kurs i u Srbiji održati.

Danas imate za partnera ozbiljnog svetskog igrača. Birali ste investitore sve do dolaska turske kompanije. Kakve su vam procene bile u momentu odluke, šta jedna domaća kompanija dobija sa takvim partnerom?

Kao prvo, domaća kompanija dobija mogućnost bržeg, manje rizičnog rasta, koji bi u našim rukama bio ipak mnogo sporiji, organski. Drugo, Acibadem sam prvi put posetila pre 10- tak godina i bila sam fascinirana lepotom i tehološkim dostignućima njihovih bolnica.

Iako smo imali puno interesovanja za akvizicijom od strane raznih investicionih fondova, moja želja je uvek bila usmerena ka Acibademu. Na kraju se to i ostvarilo. Ja se iskreno nadam da će oni doneti zemlji Srbiji modernu, savremenu medicinu u kojoj će biti sretni i zdrastveni radnici da rade, a i pacijenti koji se leče. Želja mi je da zadržimo naše lekare i sestre da ne odlaze iz zemlje, a takođe i pacijente da ne idu da se leče u inostranstvo.

Počinjali ste kada žene nisu bile ni blizu dominantene u biznisu. Vremenom su se okolnosti menjale. Koliko je damama danas lakše?

Ja nisam imala problem kao žensko jer sam ja išla svojim putem i mnogi muškarci su imali problem sa mojom energijom da me prate i slede. Ali šalu na stranu, sada kada su svi uvideli da nedostaje radne snage i da su žene jedan ogroman neiskorisćen resurs, počinje sa bude lakše, dobile smo veću vidljivost i podrsku društva od zakonske regulative do mogućnosti dobijanje kredita, programa edukacije, podrške deci i porodici.

Imate niz uspeha iza sebe. Ako pogledate nekoliko godina unazad, na koje ste najviše ponosni?

Period korona virusa bio je jako težak i naporan period ali sada kada se osvrnem, jako sam ponosna jer smo tada održali profesionalizam na najvišem nivou i iz pandemije izašli veoma uspešni. Takođe sam jako ponosna na akviziciju koju smo imali prošle godine sa Aćibademom, poznatim turskim lancem bolnica. Ovo spajanje znači bolju uslugu, jer je reč o kredibilnom partneru, koji će sa iskustvom od skoro tri decenije doneti novu i savremenu medicinu.

Kakvi su vam planovi za neredni period?

Razlog zbog čega sam pristala na akviziciju i spajanje sa turskim partnerom jeste da napravimo veliku bolnicu koja će da bude tehnološki po funkcionalnosti najsavremenija, koja će da izgleda kao najlepši hotel i gde će se dobro osećati i pacijenti i zaposleni. Planira se da bolnica ima do 30.000 kvadrata gde ćemo i zaposliti veliki broj ljudi.

Ovo je moj lični cilj kao i cilj bolnice “Acibadem Bel Medic” i ja se nadam da će sledeća godina biti obeležena sa kamenom temeljcem te nove bolnice.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com