JAVITI SE NA MOBILNI ILI NE? Koliko bi trebalo da budete dostupni van radnog vremena

Poslušajte vest preko audio fajla

Neke europske zemlje, među kojima i Francuska čak su i zakonom omogućile ljudima da se van svog radnog vremena nisu dužni javljati na mobitel.

Po službenoj definiciji, to tzv. “pravo na isključivanje” predstavlja pravo čoveka koje se odnosi na mogućnost da se van radnog vremena odvoji od posla i ne uključuje ni u kakav oblik komunikacije preko nekog elektroničkih uređaja, a koji je povezan s poslom. U Brazilu, zaposleni imaju pravo da tražie naknadu za prekovremeni rad u slučaju da ih poslodavac nazove izvan radnog vremena.

Koncept rada od 8 do 4 za retke je kompanije pravilo koje se poštuje.

Nažalost, došli smo u vreme kada je sasvim normalno odgovarati na mejlove nakon radnog vremena, uveče nakon celog dana krvavog rada, vikendom dok smo s porodicom, ujutro odmah iz kreveta, čak i, s oproštenjem, dok sedimo na WC školjki, prenosi Manager.ba.


Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Ta stalna dostupnost odavno je postala još jedno novo normalno, te su brojni poslodavci tu novu normalnost odlučili da preokrenu u svoju korist, i to često na štetu psihološkog blagostanja svojih zaposlenih.

Problem se dodatno komplikuje sa razvojem same tehnologije, odnosno mobilnih uređaja.

Oni više nisu samo sredstvo preko kojeg obavljamo pozive i pišemo SMS poruke, već su nam i prenosni fotoaparati i kalkulatori, izvor novih informacija u zemlji i svetu, lični asistenti koji nas podsećaju na naše obveze i to-do liste, sredstva za opuštanje i razonodu, platforme za izvršavanje bankarskih transakcija, servisi dostave hrane i pića i sl.

Još samo nedostaje da na neki način preuzmu čišćenje kuće i peglanje veša. I upravo zbog svih tih funkcionalnosti sve se više „kačimo“ na ekrane naših pametnih telefona, te sve više vremena provodimo gledajući u tu nesrećnu plavu svetlost koja isijava.

Pre nekoliko godina “Gallup” je nad stanovnicima SAD-a proveo istraživanje o navikama korišćenja pametnih telefona.


Foto: Dejan Božić / RAS Srbija

Pokazalo se da se mobilni u proseku proverava 52 puta dnevno, odnosno jednom svakih 18 minuta. Kod mlađih ljudi to bude nešto i češće (konkretno, jednom u 11 minuta), dok neki svog digitalnog ljubimca uzmu u ruke svake četiri minute. Možda je to razlog zbog čega se na našim mobitelima često nalazi više bakterija nego na kvaki prosječnog javnog toaleta.

Svaki put kada pogledamo mobiln, naše telo je pod stresom. To su ekstremno male količine stresa, ali kumulativnim delovanjem dugoročno mogu biti kobne. S vremenom se čak počnemo i „trzati“, misleći da smo čuli zvuk dolazne poruke, a ustvari nismo dobili nijednu novu. I onda rezultat toga bude strah – šta ako me moj šef nazove, a ja ne vidim poziv? Bolje valjda „pucati na hladno“ i stalno proveravati telefon pa makar i bez razloga.

Šta se tada događa u našem telu? Kada smo stalno „zakačeni“ na (poslovni) mobilni, suštinski se ne odmaramo od posla, te našem mozgu uskraćujemo preko potrebnu pauzu od poslovnog angažmana. A to onda dalje rezultira putovanjem od jedne do druge fizičke i psihološke posledice, na kojem je “burnout” definitivno poslednja stanica. Nemojmo da pojmovi dnevni, nedeljni i godišnji odmor postoje „reda radi“ – oni su tu s razlogom. Razlogom koji zbog prevelike količine posla i preterane uključenosti u isti često propustimo videti.

Postavljkanje granica

Možda bi strebalo da se odupremo u startu? Jednom kad nas neko dobije van radnog vremena, to će mu „dati krila“ da vas nazove i svaki sledeći put. S druge strane, kod nekih se može javiti strah i otpor pre takvom gledanju.


Foto: shutterstock

Šta ako mi šef da otkaz jer nisam dostupan/na na mobilni? Preduzetnici su navikli „ginuti“ za svoju firmu i biti klijentima dostupni de facto 0-24, i onda često misle da bi i njihovi zaposlenici trebali imati jednako takav proaktivan “mindset”.

Takođe, svakako valja uzeti u obzir i individualni način na koji svako od nas gleda na posao i svoja radna prava. Neki (najčešće zbog prethodnog radnog iskustva) imaju unaped formirano stanovište da korišćenje poslovnog telefona izvan radnog vremena nije dobro. Upravo bi to mogao biti uzrok velikih konflikata ako bi došli u radnu okolinu u kojoj bi se od njih očekivalo (odnosno, u kojoj bi njihov nadređeni od njih očekivao) da su stalno dostupni, da se jave na svaki njegov (ili klijentov) poziv, te da ažurno odgovaraju na mejlove – makar oni bili poslani u gluho doba noći. Pa tek je još vidno spavati zbog posla?!

Naravno da jako zavisi i od toga gde radite. Jedno je na uređenom radnom mestu gde se strogo odvaja privatno i poslovno te na kojem zaposleni nemaju službeni mobilni (niti trebaju svoj privatni koristiti u poslovne svrhe), a sasvim drugo ako ste, na primer, u maloj privatnoj firmi gde grcate od posla i novih projekata, gde se treba konstantno misliti o aktiviziciji novih klijenata, te su zaduženja vašeg radnog mesta jednostavno takva da ne stanu u okvire od 9 do 17h.

Neke struke jednostavno trebju stalno biti „on call“. Možete li zamisliti kirurg koji se ne javi na mobilni kada je dežuran? Ili vodoinstalatera koji se svoju reputaciju izgradio upravo na tome da dolazi da reši vaše začepljenje bilo kada i bilo gdje?

Previše je faktora za obuhvatiti u jednom blogu, a posebno za neki jedinstven zaključak i pravilo – ono koje bi zadovoljilo sve. Nažalost, pitanje iz naslova ostaje barem još neko vreme neodgovoreno. Tačnije rečeno, na svakome od nas ostaje odgovornost da na njega damo odgovor i ono što je još važnije, da u potpunosti prihvatimo posledice te naše odluke.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com