Takozvani rad od kuće ili rad na daljinu postao je sastavni deo života miliona ljudi i promenio je ne samo koncept rada mnogih firmi, već je na putu da promeni i urbane sredine, posebno velike gradove.
Blic preporučuje
To su glavni rezultati opsežne međunarodne studije Rad od kuće širom sveta sprovedene u 27 zemalja, među kojima je i Srbija. Studija u kojoj su anketirani zaposleni na puno radno vreme, sprovedena je u dva navrata, sredinom jula 2021. i početkom 2022, i pokazala je da se u svetu od kuće radi prosečno 1,5 dana sedmično, objavio je Dojče Vele.
Singapur ili Indija su na vrhu liste sa 2,4 i 2,6 dana u nedelji, dok je Nemačka blizu proseka s 1,4 dana. Sa samo 0,8 dana, Srbija se nalazi pri dnu liste, sa Južnom Korejom, Egiptom i Tajvanom.
Spremnost na manju platu i promenu posla
Više od polovine anketiranih kaže da su kod kuće bili produktivniji nego što su očekivali. A što pozitivnije zaposleni procenjuju svoju produktivnost u odnosu na očekivanja, tim više dana poslodavci nude za rad od kuće. Ta veza je utvrđena u svih 27 ispitanih zemalja. Takođe, utvrđeno je da su u zemljama koje su imale stroža pravila tokom pandemije, poslodavci omogućavali više dana za rad od kuće.
Foto: shutterstock
Međutim, posle pandemije mnogi poslodavci planiraju da svojim zaposlenima odobre manje radnih dana od kuće nedeljno: u proseku 0,7, a u Srbiji još manje, samo 0,3 dana.
Pritom radnici žele više da rade od kuće – širom sveta i u Srbiji u proseku 1,7 dana. Želje poslodavca i zaposlenih posebno se razlikuju u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Brazilu, Singapuru i Egiptu.
Studija je pokazala da 2-3 dana rada od kuće zaposleni u proseku vrednuju kao pet odsto svoje plate. Odnosno, radije bi radili 2 do 3 dana od kuće, nego da dobiju povišicu u visini od pet odsto ili bi pristali da im se smanji plata za taj iznos. U Nemačkoj je taj procenat 3,7 odsto i time ispod proseka 27 zemalja.
U Srbiji su ljudi spremni da se odreknu čak 8,8 odsto plate kako bi mogli od kuće da rade polovinu radne nedelje. Veće vrednosti zabeležene su samo u Egiptu i Ukrajini.
U proseku je čak 26 odsto zaposlenih spremno da da otkaz ili da počne da traži novi posao, u slučaju da moraju svih pet dana da rade u firmi. U Velikoj Britaniji je to čak 42 odsto, a u Nemačkoj 32 procenta anketiranih zaposlenih.
Za Srbiju ne postoje podaci, jer je to pitanje postavljeno tokom ankete početkom 2022. koja tamo nije sprovedena. Sredinom jula 2021, u Srbiji je anketirano oko hiljadu stalno zaposlenih raznih zanimanja koji su imali opciju rada od kuće.
Foto: shutterstock
Zašto ljudi vole da rade od kuće?
Ušteda vremena i troškova kao i manje stresa u vezi sa saobraćajem na putu do posla su možda najočiglednija i najvažnija korist za zaposlene. Taj put u oba pravca u proseku traje 64 minuta – od 48 minuta u SAD i Srbiji, pa do 93 minuta u Indiji i 96 minuta u Kini.
Takođe se štedi na vremenu i troškovima doterivanja za posao. Rad od kuće pruža veću fleksibilnost u korišćenju vremena tokom dana i veću ličnu autonomiju. U proseku, to više cene žene od muškaraca – skoro u svim zemljama – kao i zaposleni s višim obrazovanjem.
Oni u braku takođe više cene opciju rada od kuće – posebno kada imaju decu mlađu od 14 godina. Pošto je vrednost pogodnosti rada od kuće neoporezovana, i na nju se ne plaćaju doprinosi, ona je vrednija za radnike koji zarađuju više.
Ali, možda je heterogenost razloga zbog kojih zaposleni žele da rade od kuće zapravo najznačajniji rezultat ispitivanja.
S obzirom na sada tako očigledne prednosti rada od kuće, autori studije se pitaju zašto se pre pandemije ta opcija vrlo malo koristila – samo 0,25 dana nedeljno prema podacima iz SAD? Dakle zašto se ta promena nije desila ranije i postepeno?
Podsetimo: prelazak sa farmi i zanatske proizvodnje na fabričke poslove koji je pratio industrijsku revoluciju odvijao se tokom otprilike dva veka. Prelazak sa fabričkog rada na pružanje usluga počeo je pre više decenija i još uvek traje.
Te tranzicije donele su veće promene kada se radi o novim veštinama i poslovnim operacijama, a njihova relativna sporost dala je mnogo više prostora za postepeno prilagođavanje.
Foto: shutterstock
Odgovor glasi: pandemija korone izazvala je jedinstveni eksperiment ogromnih razmera. On se odvijao istovremeno i doveo je do ogromne promene percepcije o izvodljivosti i produktivnosti rada od kuće.
Na primer, neka advokatska firma je mogla da eksperimentiše s radom od kuće pre pandemije. Međutim, tako nije mogla da se predvidi situacija kada sudovi i druge firme, uključujući i klijente, konkurentske advokatske firme, konsultante i ostali, takođe rade na daljinu.
Osim toga, sazreli su i preduslovi za rad od kuće: napravljen je veliki napredak u tehnologijama, infrastrukturi i proizvodima koji podržavaju internet, kao što su dvosmerne video-veze, klaud i druge oblici daljinske interakcije.
Iako su razbacani po mnogim studijama (uključujući i ovu), sada postoji mnogo dokaza da je pandemija podstakla i druge razvoje koji su pomogli da se pokrene trajni pomak ka radu od kuće: nova ulaganja kod kuće i unutar firmi koja olakšavaju rad na daljinu.
Tri opcije: kancelarija, rad od kuće i hibrid Međutim, rad od kuće ne odgovara svima – kako zaposlenima tako ni poslodavcima. Neki ljudi žele svakodnevne kontakte uživo s kolegama i vremenom će gravitirati ka firmama i organizacijama koje se pridržavaju radnih aranžmana od pre pandemije. Poznato je da je Ilon Mask zahtevao da svi zaposleni u Tesli rade u kancelariji najmanje 40 sati nedeljno ili da se „pretvaraju da rade negde drugde”. Mask vidi posebnu vrednost u vidljivom, fizičkom prisustvu zaposlenih na višim položajima i postavlja pitanje da li kompanije sa fleksibilnim radnim aranžmanima mogu da razviju nove proizvode.
Mnoge od najproduktivnijih i najinovativnijih firmi na svetu rade na više lokacija, gradova i zemalja. Dakle, „razbacanost” radne snage sama po sebi ne smanjuje inovativnost i produktivnost. Takođe se pokazalo da decenijama raste geografska rasprostranjenost pronalazača koji sarađuju na patentima prijavljenim na primer u SAD. Sličan obrazac postoji i kada se radi o naučnim publikacijama.
Osim toga, nakon što je firma Spotifaj usvojila politiku „rada sa bilo kog mesta”, stopa odlazaka radnika iz firme je pala za 15 odsto dok je istovremeno u celoj privredi SAD zabeležno naglo povećanje stopa otkaza od strane radnika.
Foto: shutterstock
I Džeremi Stopelman, Izvršni direktor IT firme Yelp je za to da svi rade na daljinu: „Interna istraživanja pokazuju veliko zadovoljstvo i kontinuiranu produktivnost naših prodajnih, proizvodnih i inženjerskih timova. Imamo takođe odličan pristup raznovrsnom fondu talenata.
Trenutno su uočljiva tri modela – isključivo rad u kancelariji, isključivo rad od kuće i hibrid oba – i razlikuju se među organizacijama, industrijama i zanimanjima. Pokazaće se da li će neki od tih modela postati dominantan.
Stopelman kaže zašto je protiv hibrida, odnosno kombinovanja rada i od kuće i u firmi: „To prisiljava zaposlene da žive u blizini kancelarije (područja s visokim troškovima). Takođe, zapošljavanje je ograničeno geografijom i morate da održavate nedovoljno iskorišćen kancelarijski prostor.“
Izazovi za velike gradove
I to nas vodi ka temi o uticaju rada od kuće na urbane sredine u kojima se najčešće nalaze sedišta firmi i organizacija koja mogu da koriste taj model: upozorenje glasi da se za gradove, a naročito one kojima se loše upravlja, povećanjem stope rada od kuće povećava rizik od pada prihoda, odnosno od lokalnih poreza.
S jedne strane, rad od kuće podiže atraktivnost života van grada, posebno za porodice s malom decom koje traže niže troškove stanovanja i bolje mogućnosti školovanja, ali i za starije i bogatije zaposlene koji žele mirniji život na većem prostoru. To dovodi do pada vrednosti nekretnina i stanarina u metropolama. Zauzvrat, time se olakšava život radnicima-početnicima koji bi mogli da se dosele u metropole i imaju koristi od mogućnosti koje nude veliki gradovi.
Osim toga, veliki gradovi obično imaju visoku koncentraciju komercijalnih aktivnosti – koja se takođe smanjuje zbog rada od kuće: na primer, hoteli, restorani, tržni centri su manje posećeni, ljudi manje koriste javni prevoz i taksije. U svakom slučaju, šire ekonomske i društvene posledice rada od kuće tek će se videti i razvijati – još mnogo godina.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.