JUČE SAM KUPIO BITKOIN Nije baš toliko teško, ali na jedno morate paziti kao “oči u glavi” jer za sekund možete OSTATI BEZ PARA

Poslušajte vest preko audio fajla

Svet ove godine ponovo trese kriptomanija. Nakon što je 16. februara prešao granicu od 50.000 dolara, bitkoin je dosegao i rekordnih 58.332 dolara. Interesovanje za kriptovalute tako je dodatno raslo, a sve je više bilo i pitanja kako ih kupiti?

Pitanje je potpuno na mestu, jer sam proces kupovine nije ni malo jednostavan. Kako kriptovalute nisu fizički postojane, već su digitalni entiteti, ljudima je priča o kruiptovalutama dodatno konfuznija. Ipak nisu nedostižne – do kriptovaluta zapravo možete doći u par koraka.

Dve najvažnije stvari na koje treba paziti su odabir načina na koji ćete ih skladištiti, kao i biranje servisa putem kog ih kupujete. Zvuči komplikovano, ali nije toliko. I zato krenimo redom.

Novčanik

Pre nego što se uopšte upustite u kupovinu kriptovaluta, trebalo bi da se odlučite za način kako ćete skladištiti iste, tj. treba da odabere vama odgovarajuć novčanik (eng. Wallet). Treba napomenuti da se na novčanicima ne skladište valute, već ključevi pomoću kojih dolazite do “adrese” na mreži na kojoj se nalazi vaša kriptovaluta.


Foto: Shutterstock / RAS Srbija

Novčanika ima više vrsta: onlajn, desktop, mobilni, hardverski i papirni, gde svaki pruža različiti tip bezbednosti i tipa.

Počnimo od onih najlakše objašnjivih, hardverskih i papirnih. Kada kažemo hardverski novčanici, mislimo na de facto uređaje, najsličnije usb stikovima, na koje podatke, u ovom slučaju pristupne ključeve skladištite prebacivanjem putem računara.

Papirni novčanici, koliko god suludo zvučalo, spadaju u najsigurnije opcije za skladištenje kriptovaluta, jer su imuni na hakerske napade i softverske probleme. Funkcionišu tako što se na parčetu papira odštampaju dva QR koda, jedan na kojem je adresa valute, a drugi na kojoj je ključ. Valute koje se skladište na papirnim novčanicima se nalaze potpuno van mreže.


Foto: shutterstock

Sa druge strane imamo digitalne novčanike, u koje spadaju desktop, onlajn i mobilni. Desktop novčanici su zapravo računarski programi (npr. Electrum, Exodus…) čija bezbednost zavisi od bezbednosti vašeg kompjutera. Putem njih možete da skladištite svoje adrese i ključeve, ili u nekim slučajevima čitave istorije transakcija na blokčejnu, koje mogu zauzimati stotine gigabajta.

Mobilni novčanici (npr. Metamask, Coinbase…) su aplikacije na mobilnim telefonima, gde se adrese i ključevi skladište na serverima pružaoca usluga. Ovi novčanici su definitivno najkonvencionalniji za korišćenje, jer će valuta po vašem izboru biti uvek pri ruci. Ista situacija je i sa onlajn novčanicima koji su samo veb aplikacija (program koji se nalazi negde na internetu na nekom od bezbroj servera). Bezbednost softverskih novčanika je manja u poređenju sa hardverskim, mada je i to pitanje, ali oni nude sijaset drugih opcija i usluga svojim korisnicima.

Najvažnija stvar je da kada i ako odaberete digitalni novčanik, da pri inicijalnom kreiranju sačuvate bekap frazu (koja se sastoji od 12 do 24 nasumične reči), jer ako se desi da na primer izgubite mobilni telefon, putem ovog bekapa ćete vrlo lako novčanik povezati sa drugim uređajem.

Sledeći korak je odabir servisa putem kog ćete prebaciti valutu, tj. adresu i ključ na vaš novčanik.

Gde i kako kupiti?

Broj opcija koje imate na raspolaganju pri kupovini kriptovaluta je u konstantnom porastu, i odabir iste zavisi od vaših potreba i namera.

Najprivatniji oblik kupovine kriptovaluta je putem kripto “automata”. Broj ovih “automata” u Srbiji i svetu je u konstantnom porastu. Proces je relativno jednostavan, ubacite novac koji hoćete da “uložite” u bankomat , skenirate QR kod (ako koristite mobilni novčanik), ili primite potvrdu sa šiframa i uputstvima kako da prebacite na vaš novčanik (ako ne koristite mobilni). Zbog ove usluge biće vam naplaćena provizija oko 6%.


Foto: shutterstock

Druga opcija je da kupite kriptovalute putem onlajn servisa i menjačnica. Postoji čitav niz onlajn menjačnica i servisa, kao što su Bajnens, Koinbejs itd. i servisa koje pružaju uslugu zamene kriptovaluta za tradicionalne valute (dinare, dolare ili evre što pak zavisi da li birate strani ili domaći servis).

Uglavnom se uplata odvija putem vašeg bankovnog računa ili kartice, bilo da ćete direktno uplaćivati na račun menjačnice ili servisa, ili posredstvom opet nekog drugog servisa kao što je PayPal. Sve se to odvija u relativno kratkom roku.

Brzina transakcija zavisi od likvidnosti menjačnice i veličine vaše transakcije (mnoge menjačnice rade po principu first come first served te favorizuju velike transakcije). U većini slučajeva sve je gotovo za nekoliko minuta. Određene menjačnice nude kako sopstvene novčanike, tako i direktan izlaz na berzu i omogućava da preko nje trgujete.

Nakon uspešne transakcije kriptovalute će se pojaviti na vašoj adresi i zvanično postajete “investitor”.

Problemi sa kupovinom

Pored gorepomenutih rizika vezanih za bezbednost samih novčanika, postoje i drugi koje treba istaći, i koji naravno mogu da se izbegnu.

Vrlo je bitno proveriti servise koje želite da koristite, njihovu istoriju poslovanja, da li je bilo sigurnosnih propisa, da li poseduje dovoljno sredstava, tj. da li su likvidne itd. Sve su to informacije do kojih možete vrlo lako i brzo doći putem interneta.

Takođe, kako su ove transakcije nepovratne treba izrazito paziti pri upisu sopstvene adrese, onog trenutka kada pogrešite adresu možete samo da se pozdravite sa vašim sredstvima.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com