Обилне падавине донеле су поплаве неким деловима Србије. Дејан Владиковић каже да је хидролошка ситуација много повољнија него што је била у претходна 24 сата.
“На свим дотоцима, ту пре свега мислим на Тамнаву и Колубару с осталим притокама, водостаји су сада у опадању. Једино је на доњем току Колубаре при ушћу код Обреновца, ту имамо још подоста, водостај који ће проћи без проблема”, наводи хидрометеоролог.
Имаћемо, каже неколико наредних дана стабилних, без кише и с порастом температуре, што ће утицати да се потпуно смири ситуација.
Међутим, упозорава да следеће недеље морамо бити опрезни, јер поново иде јак циклон из Италије оним истим пределима као и ових дана.
“Ићи ће мало јужније преко Тиренског мора и преко Барија. Значи ухватиће тај јужни део. Биће изложена Албанија, Грчка и само по ободу постоји могућност, ми ћемо то пратити за слив Јужне Мораве код нас. Тако да од среде, свако поподне, постоји могућност за пљускове с умереном количином”, наводи Владиковић.
Што се тиче осталих водотокова, истиче да је узводно била веома лоша ситуација у Хрватској на реци Купи и Корани и у западној Босни на Уни и Сани и проглашена су ванредна стања.
“Велика количина иде ка нама, али има простора у реци Сави, код Шапца је данас превазиђена редовна и остаће изнад редовне неких 30 центиметара, неће ићи ка ванредној одбрани. Због падавина у западној Мађарској, Словачкој и Чешкој стиже пораст у Дунав, али ништа алармантно. Само ће код Новог Сада имати изнад границе редовне одбране од поплава”, објаснио је хидрометеоролог.
Указује и да су обимне падавине наша будућност и да стручна јавност годинама упозорава на то када се видело да су ефекти климатских промена веома драстични.
Која су критична места
Ратко Ристић каже да је практично угрожена читава територија Србије јужно од Саве и Дунава где год је брдско-планински рељеф.
“Имамо 11.500 бујичних токова на територији Србије. На територији Београда има 200 тих бујичних токова. И широм Србије могу да се десе бујичне поплаве, које су иначе природне катастрофе и ми сваке године нажалост имамо по нешто”, упозорава Ристић.
Додаје и да сада није било неких већих проблема, сем изливања кишне канализације на територији Новог Сада и у Коцељеви.
Међутим, наводи да традиционално имамо неке ризичне сливове, као што су реке Јадар, Топчидерске реке, Колубаре.
Краткорочна и дугорочна решења
Постоје каже Ристић краткорочна и дугорочна решења и треба да будемо стално суочени с ризиком од поплава.
“Сваке године треба да се трудимо да све регулације и сва корита водотока кроз насељена места буду апсолутно чисти. Да се у приобаљу не одлаже ђубре и да с не допусти било илегална, било легална градња, јер сви ти објекти могу да спречавају нормално отицање воде”, наводи професор.
Истиче да смо као систем заказали у уређењу брдско-планинских сливова који су најкритичнији и да би ту требало да се бавимо интензивним пошумљавањем, терасирањем терена, применом противерозивних мера.
Указује и да у градовима који се шире имамо више асфалта и нема упијања, па сва вода отиче и утиче у канализационе система.
“Ту је једини лек да се повећа пречник цеви којима се евакуише та вода што захтева врло скупе и обимне грађевинске радове”, наводи Ристић.
Процењује и да су Србији на годишњем нивоу, што се тиче бујичних токова, неопходна улагања од 40 до 50 милиона евра.
“Требало би акценат ставити на те биотехничке и биолошке мере у вршним деловима сливова. Такође, треба апеловати и на локалне самоуправе да раде свој део посла. Да имају ажурне, оперативне за одбрану од поплава на водотоковима другог реда и покушају да инсталирају системе за рано обавештавање”, наглашава професор.
Какво нас време очекује у наредна два месеца
Владиковић каже да ће у наредних месец дана остати нестабилност времена с порастом температуре али с већом шансом да буду честе непогоде.
“Тек од 15. јула ће то бити у складу с календаром. И август јако топао и прави летњи месец. А дотле ћемо се сналазити с јако променљивим временом”, поручује хидролог Владиковић.