уторак, 09.05.2023, 06:00 -> 09:58
Извор: РТС
Аутор: Јелена Поповић
Ових дана сви позивају родитеље да поведу рачуна о томе шта им деца раде на мрежама и како проводе време на интернету. То је често лакше рећи него урадити, јер су деца многе родитеље одавно превазишла у знању о модерним технологијама.
Важно је знати које сајтове дете посећује на интернету, које апликације користи и какве објаве пише, ко су му пријатељи. Стручњаци кажу – најбоље је да родитељи у тој улози нису иследници него истраживачи.
“Шта тамо има, шта си тамо погледао, чини ми се да си након гледања телефона изгледао овако, као да те је нешто забринуло, око чега се то смејеш… Просто да буду заинтересовани и да пусте дете да им објасни садржај, да им објасни ликове који су на друштвеним мрежама”, саветује психолог Јелена Вукићевић.
Постоје програми који могу да ограниче време проведено на интернету и приступ непожељним садржајима.
“За заштиту безбедности свог детета родитељ има неограничену слободу да сазна које најновије апликације може детету да постави. Проблем није да ви имате слободу да као родитељ поставите детету. Велики је избор тих апликација. Овде је други проблем – што ће дете да одблокира ту апликацију. Ништа нисмо урадили ако наше дете блокира кад је код куће, а кад изађе напоље одблокира”, истиче Бојана Станковић из Фондације за безбедност деце на интернету.
Историја претраживања може много тога да покаже и треба је редовно прегледати.
“Још боље је ако могу да разговарају са дететом на пријатељски начин, да им дете покаже историју. Историја на интернету се памти пар недеља. Историја претраживача, шта дете гледа и свакодневно конзумира на интернету, може бити један од окидача родитељу да ли дете има неки проблем, да ли трпи неки проблем, краћи или дужи временски период”, каже Станковићева.
“Не треба инсистирати уколико дете не жели да одговори”
Психолог Јелена Вукићевић наглашава да контрола није нешто што унапред закажемо, већ дете треба пратити.
“Видимо да је на телефону, видимо да има одређени израз лица, коментаришемо тај израз лица – чини ми се да те нешто баш забавило, баш ме занима шта је то. Видимо да је дете изашло из собе након што је било на рачунару или телефону, да је можда покуњено, тужно, забринуто и намрштено – видим нешто ниси добре воље, шта се десило, шта си видео”, наводи примере Вукићевићева.
Уколико дете не жели да одговори, стручњаци саветују да не треба инсистирати већ показати занимање за ту тему следећи пут, уз разумевање и бригу.
Истраживања показују да у Србији око 80 одсто деце школског узраста на интернету проводи између шест и осам сати дневно, и по томе смо на првом месту у Европи. Ни одрасли не заостају у овој статистици.