среда, 10.05.2023, 15:32 -> 16:27
Извор: РТС
Аутор: Јелена Мариновић
У нашој земљи, према проценама Центра за унапређење животне средине, годишње се баци око 28 килограма јестиве хране по становнику. Како би се проблем ублажио, Европска комисија најавила је промену прописа за продају воћа и поврћа, који би требало да олакшају донирање хране.
Највише се баца хлеб, воће и поврће, месо, млеко, углавном због превеликих количина купљене или припљемне хране или истека рока трајања. Произвођачи и трговци храну бацају и уколико по изгледу и величини не одговара стандардима. Са друге стране, не могу сви да приуште три оброка дневно, па Банка хране посредује између компанија и корисника.
“Много значи. Имамо особе које живе саме или са једним родитељем, са минималном пензијом или туђом негом и помоћи. Банка хране стварно превише значи, превише се хране баца и ово је диван начин да се искористи”, каже Катица Ранђеловић, Центар за самостални живот ОСИ.
Банка хране у Нишу, која сарађује са четрдесетак удружења и установа на југу Србије са око три хиљаде корисника, за годину дана обезбедила је 20 тона намирница. Донација би, кажу, било много више да су ослобођене ПДВ-а.
“Тај ПДВ који би они платили у знатој мери је већи у односу на новац који би за намирнице по истеку рока требало да плате за одлагање на депоније”, објашњава Александра Савић, Банка хране Ниш.
У Народној кухињи, само у Нишу, храни се хиљаду људи. До њих не стижу вишкови јела из ресторана због строгих санитарних прописа.
“Храна мора да буде пре свега у року, да када ми дамо корисницима да имају довољно времена да ту храну могу здраво да употребе и храна мора да испуњава све услове што се тиче санитарних прописа”, објашњава Сања Стојановић, ГО Црвени крст Ниш.
Бацање хране представља и еколошки проблем због емисије штетних гасова током разградње на депонијама. Како би смањиле бацање хране и избегле додатне трошкове, неке компаније налазе начин да донирају најчешће непродато воће и поврће, снижавају цену при истеку рока, а има и других решења.
„Више од 95% отпада предали смо за производњу био-гаса, а неки мањи проценат завршио је за производњу хране за кућне љубимце”, истиче Јасмина Шрндић, Лидл Србија.
Ослобађањем донација ПДВ-а и изменом прописа према којима би уместо „употребљиво до” стајало „најбоље употребити до”, при чему после наведеног датума намирница није покварена већ има измењена својства попут боје или хрскавости, многе би намирнице уместо на депонији завршиле код становника на ивици сиромаштва, којих је у Србији готово четвртина.